Sve zamke života sa celijakijom u Srbiji

Kada saznate da bolujete od celijakije, možda ćete biti zbunjeni i izgubljeni jer morate značajno da izmenite svoje navike u ishrani. U pitanju je bolest koja izaziva hronični proliv ili zatvor, bolove u stomaku, mučninu, anemiju, naglo mršavljenje - a ne postoji lek."Celijakiju kao autoimuno oboljenje prate i neke komplikacije. Vrlo često je celijakija udružena sa nekim drugim, težim stanjima – osteoporozom, problemima sa štitnom žlezdom, nekim problemima na koži. A može se desiti i da imate dijabetes određenog tipa, kod dece su tu uvek problemi sa rastom, razvojem, anemijom... U tom smislu je potrebna uvek kontrola i kontakt sa lekarom tokom celog života, jer je to hronično stanje. Obavezno se prate razni parametri, a nema specifičnog leka u vidu tablete, već samo posebna ishrana", objašnjava nam Mirela Marković, psihološkinja koja radi u savetovalištu Udruženja Srbije za celijakiju.

Kome se javiti

Mirela nam je ukazala da su nekada naši lekari teže otkrivali ovu bolest kod pacijenata, pa su neki pravu dijagnozu čekali jako dugo, neki i do deset godina. Danas je stanje dosta bolje."Lekari sada pomisle na celijakiju vrlo brzo, uglavnom na osnovu analize antitela u krvi, mada postoje i dodatni dijagnostički postupci", navodi ona.Ipak, nakon postavljanja dijagnoze, još nema jasnog protokola u okviru zdravstva šta dalje, ukazuje nam."Pacijenti najčešće dobiju jedno kratko uputstvo, da lek za celijakiju ne postoji, nego da se leči posebnim načinom ishrane. Odnosno, potrebno je izbaciti pšenicu, ječam, raž i zob, odnosno ovas. Pacijenti najčešće budu prepušteni udruženjima, da sami prikupljaju informacije", objašnjava Marković.Baš zbog toga je Udruženje Srbije za celijakiju pokrenulo akciju sa lekarima iz Tiršove da nakon dijagnoze pacijente upućuju u njihovo savetovalište, jer upravo tamo mogu da saznaju važne detalje o proizvodima bez glutena. Zapravo, lekari bi trebalo da pacijente upute nutricionistima, međutim tu postoji jedan problem: iako imaju veliko znanje o hrani, oni nemaju uvek najbolje informacije o konkretnim proizvodima sa tržišta. A ta saznanja u gotovo svakoj zemlji imaju upravo udruženja obolelih, koja aktivno učestvuju u licenciranju proizvođača koji nude namirnice bez glutena.

Vodič za kupovinu

Ovaj simbol je najvažnija stvar na koju oboleli od celijakije treba da obrate pažnju u kupovini naminica - a znači da je prozvođač te namirnice prošao strogu kontrolu komisije, koja je utvrdila da se u proizvodnji nije koristio gluten, te da ima pravo da na svoj proizvod stavi ovaj znak.

Marković nam je otkrila da je simbol vlasništvo pacijenata obolelih od celijakije, a da je preko Evropske asocijacije za celijakiju dodeljen nacionalnim udruženjima pacijenata. Međutim, ukazala nam je i na jednu opasnost: neki proizvođači samoincijativno stavljaju ovaj znak na proizvode, iako nisu prošli nikakvu kontrolu. Zato je važno prepoznati kada je ovaj znak stavljen bez procesa licenciranja."Pravi znak se zna kako izgleda: ispod ima jednu oznaku zemlje proizvodnje, u našem slučaju RS, kao i broj licence. Ako je proizvod iz Italije, on ima znak IT. Kada to vidite, sigurni ste da taj proizvođač zaista ima licencu. A precrtana pšenica koja liči na orginalan znak, ali nema te brojeve ispod, ili je različito stilizovana, to znači da proizvođač zna za gluten, ima proizvode sa smanjenom količinom glutena, ali nije licenciran, nije za celijačno obolele", ukazuje ona.https://www.facebook.com/celijakija/photos/a.419239914915041/1183888211783537Takođe navodi da pacijentima ostaje bogat izbor hrane koju i dalje mogu normalno da jedu - voće, povrće, meso, jaja, riba, ali sve neprerađeno, u prirodnom, čistom obliku. Treba se kloniti industrijski prerađene hrane, jer se tu krije opasnost."Ako je te proizvode industrija prerađivala na neki način, vrlo često u tom procesu prerade oni dodaju skrob, i onda takav proizvod ipak sadrži gluten. A vrlo lako se taj pšenični skrob može zameniti nekim koji je bez glutena, ali bi samo trebalo da se o tome razmišlja. Inače, na našem tržištu zaista je bila teška situacija, a sada je značajno bolja", govori Mirela.

Mogući problemi u novoj ishrani

Nakon dijagnoze i preporuke lekara šta da izbacite iz ishrane, mnogi pacijenti misle da će sve teći jednostavno. Ipak, to nije baš tako u praksi, objasnila nam je Marković."Kad dobijete dijagnozu, maltene se obradujete, jer pomislite ništa strašno, samo neću to da jedem. A mnogi se obraduju jer godinama trpe neke bolove. Međutim, vrlo brzo se suočite sa tim da sve te promene ishrane nisu baš tako lake. Pogotovo što danas živimo brzim tempom života. Za celijakiju je potrebno da ste majstor u kuhinji: da kupujete te prirodne, čiste namirnice sa pijace, da kuvate, i tako dalje. A pošto svi žurimo, nemate uvek vremena, hteli biste nešto gotovo da pojedete, ili da odete u restoran. To kod celijakije ne može. Pre svega, ne možete uvek da se oslonite na restorane, iako postoji dobra volja. Kad vama nešto smeta, ne smete da rizikujete", priča ona, dodavši da bi to moglo sistemski da se reši.https://www.facebook.com/celijakija/photos/a.419522258220140/1515001008672254Oboleli od celijakije ubrzo shvataju da ih u novom načinu ishrane čekaju novi izazovi. Dakle, treba da budu spremni na teškoće na koje će naići."Problem je i kad izlazite iz kuće i treba negde duže da ostanete – šta ćete da jedete? Znači, deca u školi, u vrtićima, studenti kad odu u kuće, svi imaju veliki problem. Odlazak na odmor je takođe problem. U samoj porodici, zahteva se prilagođavanje kuhinje za sve, a teško je spremati više jela, pa najčešće cela porodica prelazi na tu bezglutensku dijetu", kaže Marković.Ukoliko imate dijagnozu celijakije, a i dalje ne možete da se snađete sa namirnicima ili vam treba neki savet, najbolje je javiti se Udruženju Srbije za celijakiju.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=h4vwVpwV4F4Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram