4
Prof. dr Dragan Delić, infektolog, za portal Nova.rs priča kako su ljudi s hepatitisom C kod nas diskriminisani, što je jedinstven slučaj u svetu.
„Od 2014. godine postoje takozvani antivirusni lekovi koji jednostavno prekidaju raznožavanje virusa hepatitisa C. Terapija traje 12 nedelja, a efikasnost je preko 95 odsto“, priča prof. dr Dragan Delić, nekadašnji načelnik Infektivne klinike, o efikasnim lekovima za ovu bolest koja pogađa jetru.
Međutim, ispostavlja se da sve to deluje previše dobro da bi bilo istinito, barem u Srbiji.
„Ta terapija je zaista uvedena u Evropi i Americi, ali kod nas je i dalje zastupljena terapija interferonom i ribavirinom. Dodata je ta nova antivirusna terapija, ali samo za bolesnike koji već imaju cirozu jetre“, napominje naš sagovornik.
Pročitajte još:
A tu nije kraj.
„Da bi primili tu terapiju, pacijenti pored ciroze treba da imaju još neku drugu bolest, recimo, da imaju cirozu i da su bubrežni bolesnici, da imaju cirozu i da imaju HIV infekciju… Dakle, dosta su strogi ti kriterijumi i ja ih nazivam diskriminatorski.“
Naš sagovornik zato postavlja ključno pitanje – zašto da pustimo bolesnika da uđe u cirozu, pa da ga tek onda lečimo.
„Zar nije mnogo pametnije, pa i medicinski, čak i ekonomski opravdanije, da se leči početni stadijum te hroničlne bolesti jetre i da se ne dozvoli da pređe u cirozu“, kaže profesor Delić.
A šta može biti uzrok svemu tome?
Kako kaže, veruje da je uzrok finansijske prirode, ali da Fond za zdravstveno osiguranje neće to da prizna, iako takvih kriterijuma nema nigde.
„Ovi kriterijumi koje mi imamo nigde ne postoje u svetu. Naš Evropski vodič jednostavno kaže da se leče svi bolesnici sa hroničnom hepatitis C virusnom infekcijom, bez obzira na stepen oštećenja jetre. Savet je da se ne leče samo oni koji imaju tumor koji ga vodi ka smrtnom ishodu za nekoliko meseci“, priča naš sagovornik kako jedino tada ne vredi lečiti hepatitis C.
Pored toga, profesor napominje da u Srbiji nema leka za genotip 2 i 3 ove bolesti, od četiri postojeća genotipa virusa hepatitisa C.
„Ja stalno dižem glas za svoje bolesnike jer je to nedopustivo. To je za mene neprihvatljivo, i kao lekara i kao čoveka. Treba da se leče svi bolesnici za koje postoji medicinska indikacija, a ne da ekonomski parametri uslovljavaju da li će se neko lečiti ili ne.“
Inače, kako navodi profesor Delić, u Srbiji 1,13 odsto stanovništva ima antitela protiv hepatitis C virusa, što znači da je u proseku svaki 90. stanovnik, tj. oko 80.000 stanovnika Srbije imalo iskustva sa hepatitis C virusnom infekcijom.
Infektolog Delić za portal Nova.rs priča i kako se najčešće prenosi ovaj virus, ali i koje su najveće zablude oko zaraze.
„Prenosi se uglavnom putem krvi, ali transfuzije krvi više nisu objektivan problem, pa je važna edukacija. Ljudi treba da znaju da se od 1995 godine svaka jedinca krvi testira na maker virusa hepatitisa C. Međutim, sve hirurške, stomatološke intervencije, pirsinzi, tetovaže, akumpunktura, razni verski obredi jesu način prenosa infekcije.“
Doktor kaže da je zanimljivo da je prenos seksualnim odnosom bez zaštite, na svu sreću, vrlo redak.
„Na godišnjem nivou to je jedan odsto, za razliku od hepatitisa B koji se dominantno šiti seksualnim putem.“
Naš sagovornik ističe i da je problem kod hepatitsa C to što uglavnom bude bez ikakvih simptoma.
„Ta prva akutna faza hepatitisa C protiče obično bez ikakvih znakova, bez žutila beonjača, bez povraćanja, bez tamne mokraće. Dakle, problem je što pacijenti tu početnu fazu prođu na nogama, da ne znaju da su zaraženi. Svega oko 25 odsto bolesnika u toj fazi ima neki pokazatelj bolesti.“
I to nije jedini problem.
„Druga nevolja oko hepatiisa C je što se taj virus menja i tako izbegava naš imunosistem, pa većina ljudi posle te početne faze akutnog hepatitisa C ne uspeva da eliminiše virus iz organizma, i to čak 50 do 80 odsto njih.“
#related-news_0
A to nije nimalo bezazleno.
„Virus onda ostaje u jetri, razmnožava se i daje hronično oštećenje jetre. Pritom, i taj hronični hepatitis C najčešće protiče bez simptoma, s jedne strane, jer nam je dovoljna trećina jetre za sve funkcije koje ona obavlja, a i jer ona ima moć regeneracije.“
Dakle, kod većine pacijenata je zbog svega toga bolest bez simptoma, a kod samo trećine se jave malaksalost, zamaranje. Ali, kako kaže profesor Delić, ko će zbog toga da ide kod lekara – većina će to da pripiše umoru i stresu.
Zato je vrlo važna dijagnostika.
„Mi smo radili biopsiju jetre, uzimali smo tankom iglicom uzorak jetre, posmatrali pod mikroskopom, postavljali dijagnozu i gledali dokle je bolest stigla. Sad pokušavamo da tu biopsiju zamenimo fibroskenom.“
Naime, pregled fibrosken aparatom od ove godine je dostupan u Srbiji. Neinvazivan je i komforan za bolesnika, nalik na klasičnan ultrazvučni pregled abdomena.
„Ipak, ne mogu da stavim znak jednakosti između toga i biopsije. Evropska škola više zagovara fibrosken, a američka i azijsko-pacifičke škole i dalje drže do biopsije. One se u Srbiji i dalje rade, ali ne kod svih bolesnika zbog raznih kontraindikacija. S druge strane, fibrosken ne daje odgovore na baš sva pitanja, ali je metoda koja daje uvid u težinu bolesti jetre“, zaključuje naš sagovornik kako se ova nova metoda u dijagnostici u Srbiji ipak primenjuje, za razliku od antivirusne terapije koja je za većinu pacijenata, nažalost, nedostupna.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
