Pored tipičnih simptoma dijabetesa, kao što su čest nagon za mokrenjem i stalna žeđ, postoje i manje očigledni prvi znakovi ovog zdravstvenog problema.
Najčešći simptomi dijabetesa, kao što su pojačana žeđ, pojačano mokrenje i gojenje su mnogima poznati. Ali postoje i neobični simptomi ovog zdravstvenog stanja, kao što su bolesti desni i promene sluha.
Važno je znati koji neobični simptomi mogu biti prvi znaci dijabetesa. Rana dijagnoza znači da ćete pre početi da držite dijabetes pod kontrolom, što smanjuje komplikacije.
Na sajtu Health izdvajaju 10 neobičnih simptoma dijabetesa na koje obavezno treba obratiti pažnju.
Parodontitis je teška forma bolesti desni koje se u tom slučaju odvajaju od zuba. Parodontitis je češći i teži kod ljudi sa dijabetesom nego kod drugih. Ova bolest desni obično brzo napreduje kod osoba sa dijabetesom.
Takođe, dijabetes može pogoršati parodontitis. Isto tako, parodontopatija je faktor rizika za povišen šećer u krvi.
Hronična upala je česta kod dijabetesa i parodontitisa. Ljudi sa obe bolesti imaju veće markere zapaljenja od drugih. Zapaljenje može oštetiti kosti koje drže zube, pa je rizik od ispadanja veći.
Određena stanja kože mogu biti jedan od prvih znakova dijabetesa. Na primer, akantoza je pojava tamnih fleka i nabora na koži, obično na naborima na zadnjoj strani vrata, laktova, na stopalima, preponama. Povišen insulin može izazvati akantozu.
Insulin je hormon koji je odgovoran za prebacivanje glukoze (šećera u krvi) u ćelije za energiju. Ćelije mogu da se odupru insulinu i kao odgovor telo proizvodi više insulina. Visok nivo insulina je znak insulinske rezistencije, koja može da se razvije u dijabetes ako se ne pazi.
Povišen šećer u krvi može stvoriti dobro okruženje za rast mikroba i oslabiti vaš imuni odgovor. Kao rezultat moguće su česte bakterijske ili gljivične infekcije.
Te infekcije mogu uticati na folikul kose i nokte, neki ljudi dobiju i čireve, a infekcije od stafilokoke su među najčešćima. Može doći i do gljivičnih infekcija izazvanih kandidom.
Česte su i vaginalne i urinarne infekcije.
Povišen šećer u krvi može uticati na promene vida jer oštećuje male krvne sudove u oku i izaziva promene u tečnosti, što utiče na jasnoću vida. Prvi problemi sa vidom zbog dijabetesa su zamagljen vid, problemi sa čitanjem ili gledanjem udaljenih objekata. Promene vida mogu se pogoršati ako se ne leče, a možda ćete videti i tamne, plutajuće fleke ili pruge.
Dijabetes udvostručuje rizik od gubitka sluha. Dugotrajno visok šećer u krvi može oštetiti male krvne sudove i nerve unutrašnjeg uha. A dugotrajno nizak šećer u krvi može napraviti problem kod slanja nervnih signala mozgu iz unutrašnjeg uha.
Simptomi dijabetesa tip 1 kod dece mogu se javiti iznenada i postati hitno medicinsko stanje ako se ne leči. Na primer, deca koja znaju da idu na nošu i inače prespavaju celu noć bez problema mogu odjednom da počnu da mokre u krevet nekoliko puta nedeljno. To može biti jedan od prvih znakova dijabetesa tip 1.
Povećana glad i žeđ, kao i gubitak težine obično prate ovo iznenadno noćno mokrenje.
Kiselkast zadah je čest je simptom dijabetičke ketoacidoze, komplikacije dijabetesa. Rizik za ovu komplikaciju raste ako vaše telo nema dovoljno insulina da premesti glukozu u ćelije. Bez glukoze jetra razlaže masti za energiju. Taj proces oslobađa ketone, kiselinu. Ketoni povećavaju kiselost krvi, što može biti opasno po život ako se ne leči. Aceton je keton koji izaziva kiselkast zadah kod ljudi sa dijabetičkom ketoacidozom.
Pojedini dokazi govore da iznenadne promene nivoa šećera u krvi, koje se mogu javiti kod dijabetesa, mogu izazvati promene raspoloženja.
Pregled studija iz 2017. pokazuje da promene šećera u krvi posle obroka izazivaju anksiozno i depresivno raspoloženje kod ljudi sa dijabetesom tip 2. Istraživači su otkrili da promene šećera u krvi posle obroka mogu uticati na kogniciju, uključujući pažnju i fokus.
Dijabetes može oštetiti nerve, što je poznato kao dijabetička neuropatija, a izaziva peckanje i utrnulost. Nervi šalju poruke delovima tela, govoreći im kako da se ponašaju. Dijabetes može uticati na to kako nervi šalju i primaju te poruke ako ih ošteti. Na primer, periferna neuropatija obično izaziva peckanje i utrnulost u rukama, šakama, stopalima, prstima ili nogama.
Povećanje telesne težine je jedan od najčešćih faktora rizika za dijabetes. Ipak, nisu svi ljudi sa dijabetesom gojazni. Neobjašnjivi gubitak težine može biti jedan od prvih znakova visokog šećera u krvi.
Do gubitka težine može doći ako telu nedostaje dovoljno insulina da premesti glukozu u ćelije, pa onda telo umesto toga sagoreva masti.
Pojačana i česta glad je jedan od najčešćih ranih simptoma dijabetesa. Nedostatak zaliha glukoze koje telo može koristiti kao energiju povećava apetit.