Kupiti stan od svojih para. Od poštenog rada. Bez pomoći roditelja, prodaje nasleđene imovine, dobitka na lutriji ili nasledstva nakon smrti bogate tetke iz inostranstva - da li je to realno u Srbiji danas? Zvuči kao nemoguća misija.
„Vi koji ste sami zaradili i kupili kuću ili stan na koji način ste je zaradili i koliko vremena vam je trebalo?“, pitao je jedan korisnik na srpskoj Reddit stranici i odmah postavio uslove, šta znači to „sami zaradili i kupili“…
„Znači otpada nasleđivanje i gde su roditelji učestvovali u finansiranju. Dajte osnovne informacije (anonimno, ne morate da detaljišete), čime ste se bavili u to vreme (vi i bračni drug), koliko vremena vam je trebalo, kolika je vrednost i površina nekretnine približno, koji grad (i zemlja ako je van), koliko dugo ste listali oglase i agencije, kredit ili keš, da li pre krize sa cenama ili sad, kako ste na kraju zadovoljni kućom, komšijama i celim procesom?“, pozvao je.
Ispostavilo se da ima iskustava za primer, mladih ljudi koji su uspeli sami da reše stambeno pitanje, pa i bez nekog velikog mučenja i odricanja. Mada uglavnom na kredit.
„Verenik ima dobru platu i živeo je sa roditeljima tako da je imao minimalne troškove. Ja isto imam dobru platu, mada manju od njegove, i živela sam sama tako da sam manje mogla da štedim. Za 3.5 godine smo skupili za učešće i kupili stan na 20 godina. Njegovi nisu tehnički pomogli finansijski, u smislu nisu dali keš, ali dosta je značilo to što je on sa njima mogao da živi uz neke minimalne troškove tako da je najveći deo svoje plate uspevao da uštedi.“
„Počeo odmah da radim posle faksa, odradio praksu u jednoj firmi, svideo im se moj stav u vezi posla, videli da sam ambiciozan i da imam veoma dobro teoretsko znanje, plata mi je tad bila triput veća od proseka. Živeo sa bratom kao podstanar u Zemunu, plaćali kiriju tad 120€, sa računima ukupno bilo oko 180-200€. Svakog meseca bi mi ostajalo tri četvrtine plate, tada nekih 800€. Za nekih 5 godina sam uštekao 38k€ sve dao za učešće i podigao kredit za stan od 90 kvadrata koji sledeće godine u aprilu konačno isplaćujem. U međuvremenu sam dosta napredovao, prešao u novu firmu, pre mesec dana sam ponovo unapređen, zajedno sa ženom imamo zaista velike prihode. 2021. smo kupili plac u Belom potoku dok je ar još bio 1500€. Bože zdravlja sledeće godine krećemo sa izgradnjom kuće, bez kredita i ostalih j***nja u zdrav mozak. Jedinu pomoć od mojih koju sam imao je hrana koju je majka slala nedeljom za BG.“
„Ja sam radio ko crnac 5 godina i štedeo svaki dinar koji sam mogao. 2021. mi je iskrsla prilika da povoljno kupim stan ispod tržišne cene pa sam ušteđevinu iskoristio za učešće i uzeo ostatak na kredit.“
„Dve studentske stipendije Dositeja od ukupno 5k evra uštekao. Posle toga se zaposlio u IT firmi ali nisam imao neku platu. Međutim, često sam išao na službena putovanja od po par meseci, na njima dobijao dnevnice od 90 do 120 evra, kako kad. Nakon 4 godine štekanja tih dnevnica + štednja od plate + ona Dositeja, skupio oko 30k evra i dao za učešće, uzeo stan na kredit pre dve godine baš pre nego što su počele da skaču cene nenormalno. Nisam ni od koga pozajmio ništa. Sad mi je plata već dobra pa mogu da plaćam kredit i da dajem prevremene otplate.“
„Pola učešća skupljali godinama, pola keš kredit, stan na kredit. Nije sjajno, al bolje 1000 na svoje nego 700 na podstanarstvo.“
„Živeo u USA od 21. Do 24. Radio dosta, sačuvao, kupio prvo plac, pa dobio dozvole i na kraju sagradio kuću.“
„Imao sam u šteku 6000 evra. Kad je počela korona izašla je vest da Poštanska daje kredite sa 10% učešća. Kupio sam drugi stan koji sam pogledao, ali sam znao tačno deo Beograda koji želim da kupim i znao sam da nemam mnogo para za renoviranje. To je značilo da stan mora da bude u dosta dobrom stanju i znao sam do kog iznosa mogu da idem. Čim sam našao nešto što liči na to što sam zamislio kupio sam, jer sam mislio da ne mogu značajno bolje da nađem za isti novac, a plašio sam se da ta priča sa 10% ne može dugo da traje. U svakom slučaju za ostatak do učešća sam podigao keš kredit, a roditelji su mi pomogli sa 3000 evra kojima sam platio NKOSK. Od ostalog dela keš kredita sam kupio nameštaj. Mislim da mi je to bila najbolja odluka ikad jer sam stan platio 110.000eur, a dve-tri godine kasnije on sada vredi 150-160.000eur. Istina je da me euribor dosta steže, ali primanja su mi dovoljno jaka da to mogu da platim. Svakako mi je alternativa da živim kao podstanar, što bih malo manje plaćao, ali i ovo mogu da prodam i da stavim pare u džep.“
Pročitajte još:
„Počeo da radim na kruzeru od 2018. i iskeširao za stan“.
„Završio trogodišnje studije vezane za IT. Moji oduvek polu-beda, jedva se skupilo i za te studije (keva digla kredit za polovinu). Generalno smo uvek grcali, imali dugove za struju i infostan jedno milion dinara. Roditelji se razišli još u srednjoj jer je ćale neradnik i pijanac. Ceo život podstanari u BG i okolini, osim tih par godina kod ćaletove keve u opštinskom stanu, gde su dugovi i napravljeni… Maltene dinara od njih video nisam, osim što se keva cimala iako sa polu-bednom platom, jela se pašteta, ‘leba i majoneza, i tako. Ali hvala joj za sve. Devojka tadašnja mi bila dobra i vredna pa sam lakše pregurao neke periode sa njom tad. Posle „faksa“ krenuo da radim u service desk-u, uvek bio relativno ambiciozan i osećao da moram mnogo da nadoknadim u životu, kao i da apsolutno ništa neću dobiti ako to ne stvorim sam. Počeo sa platom od 47.000din tamo 2012. godine. Brzo napredovao, mada plata slabije. Nakon 5 godina napustio firmu sa mnogo stečenog iskustva/znanja i 2000€ u džepu. U narednoj firmi krenuo sa 1200€ platom, bilo dosta putovanja/dnevnica (koje sam štedeo MAKSIMALNO), i malo sreće da dobijem odmah posao lika koji je trebao da mi bude šef, jer sam valjda delovao da sam već sposoban za tako nešto. Snašao se, kidao, radio, skupio kroz narednih godinu+ dana tih još nekih 15 soma evra za učešće za kredit. Finansijska pomoć od bilo koga ravna nuli, čak sam morao ja da pomažem. Našao stan avgust/septembar 2018, platio 60m2+terasa nekih 87.000€ 75% renoviran, u odličnom kraju na NBG. Uzeo kredit na 30 godina, obećao sebi otplatiću do 35. godine života. Evo punim 35, u međuvremenu plata dobacila do 3000€ (rasla u etapama zadnjih 5 godina), kupio sam i drugi stan u decembru, isto na kredit, za manje od tržišnog proseka ali za full renoviranje je. Prodao prvi stan za dosta više nego 2018, pre nekih mesec dana, usralo me da cene ovoliko skoče. Zatvoriću oba kredita, renoviraću novi stan i na „nuli“ sam. Rešio san #1 u životu, svoj na svom. Usput naravno dosta manje skromno živim: auto, želje, uživanje. Mada radim godinama i pored glavnog posla, taman toliko da mi to pokrije prosečne troškove mesečne, bez da izgaram. Uveliko naravno pomažem pre svega kevi maksimalno, pa čak i onom blejaču ocu (više je dobio od mene nego ja ikad od njega, neka mu). Inače, nikad nisam programirao, bio QA ili šta god. Samo poslovne/menadžerske pozicije (očigledno ne od starta), ali sam i postao jako dobar u svom poslu tako što sam učio usput, razmišljao i pazio šta radim i ja i drugi. Ne dajte se, verujte u svoje snove, budite dobri ljudi i trudite se. Pomozite svima kojima treba a kojima možete. Vratiće vam se. Edit: mislim da apsolutno nije moranje da se radi u IT da bi se imala dobra plata, i takođe mislim da je voz za IT maltene prošao. Sad neko vredan može i keramiku ili neki zanat tog tipa da uči i uz disciplinu da zaradi možda i više/brže nego recimo moja priča. Najteže je prihvatiti da je DO TEBE i da treba da se potrudiš i aktiviraš u životu. Svi redom krive neke okolnosti, državu, „što su povučeni“, što nešto nisu uradili/završili.. i ostali izgovori većine. U vatru i samo napred. Nema neuspeha, samo lekcija.“
A javio se i jedan reditor da podeli svoje iskustvo u inostranstvu, tačnije – Oslu.
„Kupio sam prvu nekretninu zajedno sa zenom 2016. godine u Oslu. Radili smo „regularne“ poslove, ona kao medicinska sestra ja gulio gradjevinu. Kad smo resili da kupimo stan i do trenutka kad smo skupili pare za učešće, trebalo nam je malo manje od 2 godine. Našli smo neki stan koji je bio za kompletno renoviranje u kraju koji je tesko govno. Učešće je bilo oko 30.000 eura, a stan oko 180.000. Odobrili nam kredit na 20 godina. Al stan je imao 68kvm, dnevna soba okrenuta apsolutno na jug, jednu spavaću sobu sa prostorom da se napravi još jedna prostrana spavaća soba a sa stan ne izgubi formu i funkcionalnost. Nakon što smo završili svu papirologiju i uzeli ključeve, proveli smo još mesec dana kao podstanari jer smo dva ortaka i ja renovirali stan. Sredili kupatilo, pomerili kuhinju, vodu, razvukli struju, i ostalo da se završavaju fini radovi. Uselili smo se, i živeli smo tako još skoro 2 meseca dok ja nisam sve pozavršavao. Sredio papire sa nekim ortakom iz komune. Prošle godine, tj. 2021. u septembru, smo prodali taj stan za oko 370.000 eura i uzeli kuću na nekih 50ak km od centra Osla, i imamo direktnu vezu vozom za 35min. Kuća je takođe bila za renoviranje, spustili smo cenu na oko 310 000 eura. Osnova kuće je 97kvm, ukupna kvadratura 273kvm + dupla garaža sa radionicom 56kvm na placu od 8 ari. Na ulaznoj etaži su dnevna soba, trpezarija, kuhinja, dve ostave, radna soba, gostinjska soba, kupatilo i wc. Na spratu su 3 spavaće sobe, još jedna dnevna soba i kupatilo. U podrumu je vešeraj, ženin art prostor, mini teretana sa saunom i ostave. Za renoviranje smo uložili oko 85.000 eura i trajalo je dobrih godinu dana. Skoro sve sam radio sam, i plaćao ljudima za „pečat“. Kuća je sad procenjena na oko 580.000 eura. Mislim da ćemo je prodati jer se ukazala prilika da uzmemo u istom kraju kuću slične kvadrature i rasporeda koja je takođe za renoviranje, a cena je isto oko 300.000 eura. Samo što žena nema više živaca za prašinu, seljakanje i buku, al promeniće mišljenje kad skonta da nećemo imati nikakav kredit nakon toga.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar