Uživanje pod maskom u polupraznoj Turskoj

Kada je došao trenutak da sednem u avion i krenem za Tursku, bio sam pod blagim izgarajućim stresom jer su me polovične i promenljive informacije koje smo dobijali od vlasti zabrinule - da li ću uopšte uspeti da pređem granicu i hoću li, kada se odmor završi, moći da se vratim u svoju državu?Iako sam još uvek na odmoru, više ne brinem o tome jer Turci apsolutno ništa ne prepuštaju slučaju. Neobično je reći, ali ovde se osećam sigurnije nego igde drugo, a već dva dana uopšte ne razmišljam o koronavirusu, jer domaćini hotela o svemu misle za mene.Već po sletanju sa aerodroma upoznali smo sa lokalnim domaćinom, koji je u ime agencije organizovao prevoz od aerodroma do hotela. On nas je obavestio o svemu - merama zaštite i predostrožnosti, gotovo uništenoj letnjoj sezoni za koju se nada da će oživeti krajem jula meseca kada će, kako kaže, dolaziti Rusi i Nemci, ali nam je ispričao i pregršt zanimljivih stvari o Beleku, turskom gradiću koji obično u ovo vreme vrvi od života i turista.Već u kolima je rekao da ne brine o koronavirusu, jer ima poverenja u zdravstveni sistem države i mere predostrožnosti koje je Turska uvodila od početka februara. Dao nam je nove maske i dezinfikaciona stredstva, a onda nas je po dolasku u hotel prepustio ljubaznoj Kristini zbog koje sam se osećao kao na izolovanom rajskom ostrvu čistoće.

Dolazak u hotel Na recepciji su nam izmerili temperaturu, dezinfikovali kofere i uputili nas u načine na koji hotel vodi računa o svojim gostima.Socijalna distanca je obavezna. Svuda na podu su obeležena polja za stajanje. Svako od zaposlednih u hotelu nosi masku i rukavice a podovi, zidovi, plafoni, kvake, vrata, stolice, stolovi, posteljine, zavese, terase i sve ostalo - dezinfikuje se tri puta dnevno.Kada se prođe sigurnosna provera na recepciji, nastaje pravi odmor. Kristina nam je objasnila da je neophodno nositi masku jedino u restoranu prilikom kontakta sa drugima ljudima i hranom, a da je već za svojim stolom možemo skinuti. Maska nije obavezna u ostatku hotelskog kompleksa koji se grad za sebe - u najbukvalnijem mogućem smislu.https://www.instagram.com/p/CCeIv7eh73v/Ovde postoji sve. Kafići, barovi, restorani, otvoreni i zatvoreni bazeni, akva park, privatna plaža, prodavnice itd. Prilikom svakog ulaska u bilo koji od zatvorenih objekata, osoblje nam je merilo temperaturu i davalo nove maske - u slučaju da smo želeli da zamenimo one koje smo već nosili.U sobama smo takođe imali sveže, čiste maske, rukavice i dezinfikaciona sredstva, a posteljina i dezinfekcija prostorije se vršila svakog jutra.Turci ništa ne prepuštaju slučaju i kako je Kristina objasnila, sigurnost gostiju hotela je najbitnija. Iz tog razloga postoji i udaljenost koja je veća od dva metra između svakog stola u restoranima i barovima, ali i na plaži, gde ima svega petnestak ležaljki.Rečeno mi je da hotel obično prima oko pet hiljada gostiju, ali da ih trenutno ima svega pet stotina. Subjektivni osećaj je da ih je bilo i manje od toga, ali je iznenađujuće videti veliki broj porodica sa malom decom koje bezbrižno uživaju u odmoru.

Hrana i ponašanje u restoranuKao što sam već spomenuo, već po ulazak u restoran osoblje nam je merilo temperaturu. Ponuđene su nam i nove maske, ali je bila obavezna i dezinfekcija ruku. Kada jednom zakoračite u restoran, možete birati da jedete šta god poželite - od morskih plodova i mesa, sve do voća i povrća i kolača - koji su u Turskoj najbolji.Ispred svakog stola na kome se nalazi hrana postoji i dezo barijera sa malenim otvorom na dnu, poput onih na kasama u Maksiju, a iza dezo barijere nalaze se konobari i kuvari koji su nam sa maskama i rukavicama stavljati šta god smo poželeli u tanjir.

Plaža i moreNa privatnoj plaži hotela ima svega petnaestak ležaljki. Gosti se mahom kupaju u nekim od bazena unutar hotelskog kompleksa, iako je i plaža ograđena i nalazi se u sklopu istog. More je kristalno bistro i čisto, jako toplo, a talasi bi u nekim drugačijim okolnostima bili idealni za učenje surfovanja.Na plaži se nalazi i jedan od barova, te dok sam se sunčao, imao sam prilike i da pijem jedan od najboljih koktela koji sam u životu probao.Pesak je sitan i lepi se za stopala, a plažu nagledaju i zaposleni u hotelu koji su pre i nakon svakog mog dolaska i odlaska dezinfikovali čak i ležaljku.Ovo je prvi put da letovanje doživljavam na ovaj način - kao svojevrsnu životnu avanturu. Nalazim se na drugom kontinentu u vremenu pandemije koronavirusa i, verovali ili ne, sigurniji sam nego u Beogradu.Ono što je ipak ostalo isto još od mog prethodnog dolaska u Tursku, negde 2013. godine, jeste da su Turci carevi turizma i da su fenomenalni domaćini zbog kojih ćete se u svakom trenutku osećati prihvaćeno i poželjno. Tako da, kofer u ruke, trk po avionsku kartu i spremite se da uživate.