Tularska banja nalazi se u opštini Medveđa, na jugu Srbije - od Leskovca je udaljena 63 kilometara, od Sijarinske banje 15 km.
Tularska banja ima nosi po selu Tulare. Davne 1932. godine u ovom selu je postojala kisela voda, za koju kažu da je bila najbolja voda u Jugoslaviji. Flaširala se prirodno, a na osnovu izvršenih ispitivanja utvrđeno je da ništa ne treba da se dodaje, da je voda potpuno ispravna i zdrava za upotrebu, piše Jugmedia.
Ipak, po Vikipediji, tu termomineralnu vodu su verovatno koristili još Rimljani, „jer je na ovom prostoru postojao znameniti grad, prestonica cara Justinijana“.
Danas, Tularska banja je u senci popularnijih banja u Srbiji, smeštena u malom proširenju doline Trupalske reke i okružena netaknutom prirodom na nadmorskoj visini od 570 metara. Naime, kada je 70-ih godina Geo sont iz Skoplja izvodio radove na ovom terenu, bušotine su izazvale da voda presahne. Meštani kažu da su time izgubili veliko prirodno bogatstvo.
Na području banje trenutno postoje dva izvora, koja su se pojavila 2012. godine, kada su geolozi vršili ispitivanja tog bogatog terena. Na šest stotina metara dubine, a na dve stotine metara i kisela hladna voda. Oba izvora nalaze se na samo dva metra razmaka.
Jedan izvor je izvor tople vode koji se uliva u maleni bazen. Meštani ovaj izvor nazivaju „mali Gejzer“, čija temperatura vode iznosi 40 stepeni. Drugi izvor daje hladnu kiselu vodu u intervalu od 23 minuta. Ona izlazi sa pulsirajućeg Gejzera a koristi se za piće. Kupanje i točenje vode se ne naplaćuje, piše na portalu Opštine Medveđa.
Lekovite vode Tularske banje nisu dovoljno iskorišćene. Savremenih medicinskih i turističko-ugostiteljskih objekata nema. Lokalno stanovništvo koristi vodu za samoinicijativno lečenje oboljenja organa za varenje, poremećaja metabolizma, anemičnih stanja i nervnih oboljenja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare