1
Mnogi u Srbiji nisu ni znali za varošicu po imenu Srb, a Zoran Torbica upoznaje nas s lepotama tog mesta.
Autor: Zoran Torbica
Srb je varošica u Lici.
Verovatno ste čuli za reku koja se zove Una.
Desna pritoka Save, prirodna granica između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, duga nekih 212 km. Ako ništa, makar ste sigurno upoznali nekog ko nosi ovo lepo ime.
No malo vas je imalo priliku da poseti vrelo Une tj. njen izvor. E to je nešto što definitivno vredi videti.
Čuli ste često da je nešto ,,biser prirode’’. Vrelo Une je dragulj prirode, boja izvora ove reke je smaragdna. Nešto jedinstveno na ovim našim širim prostorima. Često mi se kada pomislim na ovo remek-delo prirode javi nekada popularna pesma iz devedesetih godina ,,Oči boje duge’’. U sebi je uvek otpevam ,,Oči boje vrela Une’’. Mnogo lepše zvuči kada znam kakva je Una.
Varošica Srb nalazi se u jugoistočnom delu Like, opština Gračac, Zadarska županija. Neko bi rekao da je u slepom crevu ali sve je stvar percepcije.
Na odličnoj lokaciji, neka dva sata udaljeno od Zagreba, dva sata od Splita, sat vremena od Zadra, a ni ostali gradovi regiona nisu daleko u ovim brzim vremenima.
Priroda odaje dojam one koju nazivaju netaknutom. Mnogo zelenila, čist vazduh, još čistija voda. Mali raj na zemlji, na prvi pogled. A na drugi još veći!
Oduvek mi se činilo da je to mesto savršeno za život.
Međutim, nikada nisam dugo razmišljao o tome dok nije došla svima nama omražena pandemija. Ona mi je otvorila oči (neka ima konačno makar neke koristi i od nje!) Poznato je da nam je svima ograničeno kretanje. Kao nekom ko od 2001. dakle punih 20 godina živi i radi na internetu, apsolutno mi je svejedno gde se nalazim. No ako već mogu da biram, zašto onda da budem u bučnom, zagušljivom, haotičnom okruženju? Zašto da budem negde gde mi se ne sviđa?
Ovo mesto je jedna prava mala zelena oaza. Tišina, samo zvuci prirode, šume i brda okolo svuda. Možete da šetate, trčite, planinarite, posmatrate ptice, vozite bicikl, motori, quadovi. Mogućnosti za rekreaciju i razne aktivnosti u prirodi su praktično neograničene.
Neko rekao rafting?
Ličkih specijaliteta nema puno, jedan su police. To su u stvari polovine uzduž presečenog krompira sa ljuskom koje se posole i peku, a zatim jedu sa tradicionalnom ličkom basom ili skorupom.
U Srbu se krompir ne ljušti, a i zašto bi.
Odgajen je bez ikakvih pesticida u nezatrovanoj zemlji, navodnjavan samo prirodnom kišom. Znate ono o čemu danas svi u gradovima sanjamo, ekološki, bio, organski proizvodi? E ovi ljudi za drugačije ne znaju i oduvek tako žive i rade.
Šta fali?
Da bi ovo mesto bilo onakav raj kakvim ga vidim u budućnosti, potrebno je ono najosnovnije: da se dovedu voda i struja jer postoje neki zaseoci koji još uvek nemaju. Dvadeset i prvi vek, a pored vode i struje naravno da nema ni optike. Ona je udaljena svega 12 km, u Otriću i upravo je to ono što onemogućava da se odatle vode poslovi kao sa bilo kog mesta na svetu. Iz Beograda, Tokija, Njujorka, Pariza, odakle god.
Nekada davno tu je bila i industrija. Sada su ostale samo zgrade čije hale i sale imaju potencijal da budu iskorišćene na razne načine. Verovatno niste čuli da su u nekada popularnim italijanskim ,,špageti vesternima’’ scene Divljeg Zapada snimane tu, u Lici. Kultni film Vinetu snimljen je upravo na tom prostoru.
Fabrika Vrelo Une može da postane studio za snimanje filmova.
Pročitajte još:
Ovoj infrastrukturi potrebna je tzv. džentrifikacija, kontrolisan proces kada se stare zgrade ili čitavi kompleksi obnavljaju i prenamenjuju korisnijim potrebama. To su prostori idealni za co-working space, za radionice, konferencije. Šta to znači, stvaramo uslove da Srb i okolina ostanu čisti i nezagađeni da digitalni nomadi postanu stalni gosti, i sa se bavimo ekološkim kongresnim turizmom i obrazovanjima.
Hotel u Srbu može da bude boutique hotel uz dobar redizajn uz manja proširenja ponude (npr. wellness, spa u buradima itd.) i domaću hranu prezentovanu od strane najboljih kuvara. Prodavnica domaćih proizvoda, ono što zovemo sada moderno Artisan.
Napuštena zdravstvena stanica daje mogućnost otvaranja klinike a napuštene učionice srednje škole i osnovne škole omogučavaju više obrazovanje uz internat. Mnogo dece i studenata bi volelo da se školuje u EU.
Ovakve prirodne i geografske blagodeti teško da ćete igde naći. Ok, subjektivan sam.
Mogući su održiva organska poljoprivreda kao i eko turizam. Potrebni su podsticaji za obradu i kultivaciju zemlje kao i njena pravilna raspodela stanovništvu, zatim pristup ekološkim izvorima energije (zašto paliti šume i dimom zagađivati divan vazduh pored toliko vode, vetra i sunčanih dana).
Sada u Srbu živi mnogo starih ljudi kojima treba obezbediti dostojanstven život i posao za nezaposlene, posla nema!
Mnogo je ljudi poreklom i korenima iz Srba i oni bi želeli da posluju u Evropskoj Uniji i potpuno je logično da to rade iz mesta svojih predaka, oni samo čekaju da im neko pruži ruku.
Ja Srb vidim svojim očima i vidim dalje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
