foto: Andrew Hasson / Alamy / Alamy / Profimedia

Neobičan život u selu čiji stanovnici tvrde da su država nezavisna od Italije.

Neverovatna je činjenica da su vrhovni poglavari Seborge, zapravo volonteri koji ne očekuju nikakvu finansijsku potvrdu da dobro obavljaju svoj posao. Čak i princeza mora da radi dodatan posao kako bi sebi obezbedila egzistenciju.

Na vrhu brda, usred vetrovitog puta, smestilo se malo, slikovito selo.

foto: Andrew Hasson / Alamy / Alamy / Profimedia

U tom selu se nalazi trg, na trgu je stara, kamena kuća, a u kući živi princeza. Iako ovo zvuči kao bajka koju ćete klincima ispričati pre spavanja, ovo je početak prave priče o selu Seborga u severozapadnoj Italiji.

Stanovnici ovog sela su jasni: Seborga nije deo Italije. Iako se smestila u Liguriji, poznatoj italijanskoj regiji u blizini francuske granice, oni tvrde da je Seborga glavni grad potpuno nezavisne nacije – sa zastavom, valutom, himnom i vladarom. Čak izdaju i svoje pasoše.

„Seborga nikada nije pripadala Italiji, istorija je pogrešila“

Njihova zastava je plavo – bela i vijori se gotovo sa svake zgrade, a prizori koje ćete tamo videti, izgledaju doslovce kao razglednice iz ruralnih delova Italije.

Na lokalnim trgovinama, mogu se videti natpisi da tamo prihvataju Seborgan Liguino, valutu koja je trenutno oko 620 dinara, a na registracijskim tablicama možete videti nacionalni grb koji ponosno ističu.

Ako posetite Seborgu, na svakom uglu ćete videti dokaze njihove nezvisnosti. Stanovnici kažu da postoji mnogo fizičkih dokaza i dokumenata o tome da Seborga nikada nije službeno pripojena Italiji i da je njihov sadašnji geografski status zapravo posledica istorijskih grešaka.

„1729. godine, Seborgu je kupila Kraljevina Sardinija, s još oko 14 kvadratnih kilometara okolnog područja. Sardinija je kasnije pripala Italiji. Ipak, kupoprodajni ugovor nikad nije potpisan, pečatiran i plaćen pa ne prihvatamo da vredi. Postoje dokazi da je, pre ovog dokumenta, kneževina bila samostalno područje kojim se efektivno upravljalo“, objasnila je princeza Nina Menegato, koja je ujedno i ministarka spoljnih poslova.

Renovirali su kuću pa postali princ i princeza

Princeza Nina i princ Marčelo, nisu rođeni Seboržani.

Nina je rođena u Nemačkoj, a u Seborgu je, sa svojim mužem Marčelom, došla iz Monaka. U Seborgi su pronašli staru kuću i renovirali je. To se stanovnicima jako svidelo pa su predložili princu da se kandiduje na izborima za sledećeg poglavara. Marčelo je abdicirao 2019., a Nina je onda preuzela njegovu funkciju.

60-tih godina prošlog veka, voditelj lokalne zadruge za uzgajivače cvijeća, Đorđo Karbone, počeo je da istražuje istoriju grada.

Ubrzo je otkrio dokaze o nezavisnosti i uverio meštane da na referendumu glasaju za nezvisnu državu.

Stanovništvo je odlično reagovalo na tu ideju pa su brzo Đorđa postavili za svog prvog vladara.

„On je bio poseban lik. Bio je vrlo pametan čovek, biznismen koji je govorio nekoliko jezika. Ostavljao je utisak pomalo ludog čoveka, prvenstveno jer je bilo ludo to što je radio. Na kraju je Seborgu stavio na kartu, a to je zaista bilo neverovatno“, rekla je princeza Nina i dodala da je njegovu težnju za nezavisnošću ostvarila snaga lokalne zajednice.

Država sa seoskim običajima

Ovo neverovatno selo živi od poljoprivrede i cveća, a nedavno je počeo da se razvija i turizam, jer su ljudi vrlo znatiželjni oko načina života i zanimljive istorije pa sve češće dolaze da iz prve ruke vide kako izgleda Seborga.

Stanovništvo, njih 300, međusobno se znaju, druže i podržavaju.

To zajedništvo je jedan od glavnih razloga zašto tradicija Seborge još uvek živi. Ako stanovnike Seborge pitate koje su nacionalnosti, najčešće će reći da su Seboržani i Italijani.

Iako bi trbalo da budu ljuti na Itlijane, kod Seboržana nema negativnih osjećaja.

Možete li da zamislite sviet u kom političari volontiraju? To je Seborga

Neverovatna je činjenica da su vrhovni poglavari Seborge, zapravo volonteri koji ne očekuju nikakvu finansijsku potvrdu da dobro obavljaju svoj posao.

Svim mogućim naporima pokušavaju da se u međunarodnoj zajednici istaknu kao nezavisna država koja uistinu brine o svom stanovništvu, ali neuspešno.

„Ovo je zaista teško. Pogledajte druge zemlje koje žele da budu nezavisne, pogledajte Kataloniju. Često se teešimo da se čuda događaju i da ćemo na kraju dobiti ono što želimo i pre svega – zaslužujemo. Ne možemo izaći na trg i noževima se boriti protiv Italijana, to nije odraz naše nacije“, govori princeza Nina.

Iako po svim parametrima imaju razlog za pobunu, Seborga strpljivo čeka svoj trenutak. Kako kaže princeza Nina, „službeno bi trebali da budu u ratu, a neslužbeno smo jako dobri prijatelji“.

Seborga možda nikad neće doživeti da ih svet prihvati kao nezavisnu državu, ali to njima nije nikakav problem, sve dok u zajedništvu neguju svoju bogatu tradiciju, piše Punkufer.

Bonus video: Predivni Bondi bazeni na Tihom okeanu

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)