Seoce u Albaniji u kojem se nalazi pravoslavno blago kojem se svet klanja

U malom planinskom selu u jugoistočnoj Albaniji nalazi se pet crkava koje čuvaju jedinstveno blago pravoslavne hrišćanske umetnosti.Spolja, crkve u Moskopolju (Voskopojë) izgledaju kao neki kameni ambari, što podseća na njihovu prošlost kao hrišćanskih okupljališta u islamskom Otomanskom carstvu u 18. veku. Unutra, međutim, oslikane su poput najraskošnih hrišćanskih hramova, impresivnim freskama jakih boja.

"Za nas je to kao Luvr“, kaže albanska ministarka kulture Elva Margariti.National Geographic piše da ne postoji mesto u Albaniji, pa ni na svetu, koje bi moglo da se poredi s crkvama u Moskopolju i njihovih 43.000 kvadratnih metara fresaka.Vlada ih je proglasila za spomenike kulture, a 2020. godine je centar sela, gde se većina crkava nalazi, priznala kao istorijski kompleks.Čudo je da su freske uopšte preživele. Moskopolje je pljačkano i razrušeno tri puta u 20 godina. Selo je spaljeno u Prvom svetskom ratu i bombardovano u Drugom svetskom ratu. Od više od 20 crkava koje su nekada postojale u selu, ostalo je samo šest, od kojih su pet sa freskama.Poslednjih decenija, ipak, ova arhitektonska i umetnička blaga propadaju, neretko na meti vandala.Jedna crkva je pretrpela štetu pod obilnim padavinama 2021. godine, kada se njen krov delimično srušio. Još jedna je od prošle godine proglašena u kritičnom stanju, a albansko Ministarstvo kulture planira da dovede konzervatore iz cele Evrope i restaurira freske pre nego što bude prekasno.

Crkva svete Marije je najveća i najstarija od četiri crkve koje se nalaze u selu (peta je na brdu iznad sela), a njene najpoznatije freske prikazuju arhanđela Mihaila i Gavrila. U Crkvi svetog Atanasija prikazane su vavilonske kule kako padaju na njegove nesrećne stanovnike, između ostalih radova koje potpisuju braća Kostantin i Atanas Zografi, plodni umetnici koji su pravoslavnom stilu dodali nijanse baroka, rokokoa i gotike.U centru je Crkva svetog Nikole, u kojoj je David Selenica, majstor portreta koji je ovde delovao 1720-ih godina, navodno slikao lica seljana na telima svetaca. Poznata je freska na kojojn se sveti Nikola moli nad telom mornara, dok talasi strašne oluje bacaju njegov brod. Restauratori su već počeli da rade na Crkvi svetog Nikole, a Ministarstvo kulrture podnelo je projekat za finansiranje Evropskoj banci za obnovu i razvoj - porocena je da će koštati oko dva miliona evra, te da će radovi trajati najmanje dve godine.***Bonus video: Kako sada izgleda čuvena crkva pod šatorom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakosadaizgledauvenacrkvapodatorom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4246340"]