"Mašine za sušenje veša su luksuz."
Hana Dokter Leb je dopisnica Insajdera koje je prošle jeseni krenula na tromesečno solo putovanje po Evropi i u svom članku je opisala koje su je stvari najviše iznenadile.
„Iako sam već bila na nekim mestima koja sam posetila ranije – London, Madrid i Lisabon – većina destinacija mi je bila potpuno nova. Tokom putovanja bilo je nekoliko stvari koje su mene i druge iznenadile i na koje je trebalo malo vremena da se naviknem“, navodi Hana.
Većina gradova je imala odličan javni prevoz, koji se obično sastojao od kombinacije vozova, autobusa, tramvaja i povremenog trajekta.
Mnogi gradovi čak imaju rute koje idu pravo do aerodroma. Samo sam nekoliko puta uzimala taksi ili Uber.
U većini prodavnica prehrambenih proizvoda širom Ujedinjenog Kraljevstva, postoji mogućnost da dobijete obrok (često sendvič), piće i užinu (obično čips) za 3 do 4 funte, što je oko 3,64 do 4,86 dolara.
Kao Amerikanka koja živi u gradu u kojem sendviči sami po sebi mogu koštati više od 7 dolara, rekla bih da je to prilično dobra stvar.
Kao Jevrejka čiji je deda pobegao iz Nemačke tokom Holokausta, čula sam mnogo o tome kako je Nemačka raskrstila sa svojom prošlošću.
Tata mi je pričao o Stolperštajnu, ili kamenu spoticanja, u Berlinu, koji je namenjen komemoraciji žrtava Holokausta van njihovog poslednjeg poznatog prebivališta.
Ali nije samo Berlin – videla sam mnogo ovih ploča i u Amsterdamu. Prema ‘The Guardian’-u, od 2019. godine ima više od 70.000 ploča u preko 1.200 gradova i mesta širom Evrope i Rusije.
U svim mestima gde sam boravila, samo je jedno imalo mašinu za sušenje veša. Čini se da su daleko manje uobičajene u Evropi nego u SAD, a kuće su umesto toga opremljene konopcima za veš ili stalcima za sušenje.
Takođe sam se iznenadila kada sam videla da većina mašina za pranje veša stoji u kuhinji odmah pored rerne.
Šetajući kroz aerodromsku bescarinsku prodavnicu, bila sam šokirana što su sve cigarete imale nalepnice sa sloganima i statistikama kako bi pušenje izgledalo neprivlačno.
Prema smernicama EU, kombinovana zdravstvena upozorenja (slika, tekst i informacije o tome kako prestati) moraju pokrivati 65% prednje i zadnje strane pakovanja cigareta i duvana za motanje.
Nisam zvanično planirala da idem u Maroko, ali kada sam videla koliko je lako doći do tamo, činilo mi se kao da nema smisla da ne odem.
Postoje letovi iz brojnih gradova u Španiji i Portugalu, od kojih su svi izuzetno jeftini.
Bila sam pomalo nervozna jer putujem u sama u Maroko kao žena, ali nisam imala nikakvih problema i otkrila sam da su svi super ljubazni.
Pošto sam radila tokom celog putovanja, nisam želela da stalno boravim u omladinskim hostelima.
Umesto toga, pronašala sam mnogo mesta na Airbnb-u. U mnogim gradovima postoje pansioni u kojima delite kupatilo, ali imate svoju sobu i pristup kuhinji.
Tokom svojih putovanja, videla sam mnogo prodavnica koje prodaju sve vrste američkih slatkiša i hrane.
Cene su smešno visoke u odnosu na ono na šta sam navikla kod kuće, ali bilo je zabavno videti različite brendove koje su uspeli da nabave.
Nisam navikala da plaćam karte za muzeje jer sam odrasla u Vašingtonu, gde je skoro sve besplatno.
Ali na sreću, mnogi evropski muzeji i znamenitosti imaju snižene cene karata ako pokažete dokaz da ste student i/ili da ste mlađi od 26 godina.
Bila sam malo zbunjena kada sam prvi put dobila čaj od nane u kafiću i poslužili su mi toplu vodu i listove čaja u čaši, a ne u šolji. Ali ubrzo sam se navikla.
Tako je bilo i u Maroku, gde sam naučila da je čaj deo svakodnevnog života.
Uprkos reputaciji Amsterdama u kom se „sve može“, rekreativna trava zapravo nije legalna u Holandiji. Ali to se smatra „lakom drogom“, tako da postoje pravila koja omogućavaju kupovinu ograničene količine u kafićima ako imate 18 i više godina.
Prema vladi Holandije, „kafićima je dozvoljeno da prodaju kanabis pod određenim strogim uslovima. Kafe bar je objekat u kojem se prodaje kanabis, ali se ne prodaju niti konzumiraju alkoholna pića.“
Rekreativni kanabis je trenutno legalan samo u jednoj zemlji Evropske unije (Malta).“
***
Bonus video: Amerikanka koja je izabrala da živi u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare