27
Na severu Vojvodine, tik uz granicu sa Mađarskom, leži grad koji neki opisuju kao "mala Barselona" – Subotica. Iako je geografski i kulturološki udaljena od mediteranskog duha katalonske prestonice, Subotica nosi sličan pečat umetničke slobode, estetske smelosti i arhitektonske raskoši. U centru tog utiska nalazi se – secesija.
„Subotica je kao mini Barselona. Mnogo građevina liči na Gaudijeve građevine“, komentar je koji je započeo temu na Redditu uz fotografije najupečatljivijih zgrada, koje su zaintrigirale mnoge strane turiste.
I zaista, Gradska kuća, na primer, sa svojim živopisnim fasadama, keramičkim detaljima, kupolama i vitražima zaista podseća na zgrade koje je dizajnirao Antoni Gaudi, a iako Subotica nema Sagradu Familiu, ima svoju Sinagogu – jednu od najlepših u Evropi, čija unutrašnjost odiše bogatstvom simbola, detalja i boja, sa prepoznatljivim motivima inspirisanim prirodom.
Ipak, arhitektura Subotice je priča za sebe i s razlogom je nedavno ušla u top 10 najlepših art nuvo destinacija u Evropi.
Subotička secesija, specifičan pravac u okviru šireg evropskog Art Nouveau pokreta, ostavila je neizbrisiv trag u urbanom pejzažu grada, a njen najistaknutiji predstavnik je arhitekta Marcell Komor, koji je zajedno sa Dezsőom Jakabom, projektovao neka od najreprezentativnijih zdanja grada – poput Gradske kuće i Sinagoge.
Ova zdanja ne samo da dominiraju vizurom centra, već i svedoče o vremenu kada je Subotica bila deo Austro-Ugarske, ali i o specifičnom spoju srednjoevropske elegancije i lokalnog duha.
Ulice Subotice otkrivaju i manje, ali ništa manje značajne primere secesije – palata Rajhl, Dom Leović, zgrada Sokolskog doma – sve svedočanstva epohe kada je estetika bila važna koliko i funkcionalnost.
Za razliku od modernih gradova koji često gube svoju dušu u uniformnosti, Subotica ponosno nosi svoj umetnički identitet.
I možda ne može da se poredi s Barselonom po mnogo čemu, ali Subotica takođe nije samo grad za turiste, već i grad za kontemplaciju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
