Na ovo mesto na planeti skoro niko ne sme da kroči jer je zabranjeni raj, a sad je čovek rešio da ga potpuno uništi

Ostrvo Baratang deo je Andamanskih ostrva, a na njegovoj teritoriji još uvek žive neka od poslednjih plemena lovaca-sakupljača na svetu - ljudi čiji je način života ostao gotovo nepromenjen neverovatnih 60.000 godina. Andamanska ostrva i njihov arhipelag blizanac Nikobarska ostrva, iako leže daleko u Bengalskom zalivu, a najbliža zemlja im je Mjanmar, ipak pripadaju Indiji koja ih je nasledila usled nekadašnjeg britanskog imperijalizma.

Ostrva kontrolišu i ulaz u Indijski okean iz Malačkog moreuza, što je drugi morski put na svetu po broju plovila koja kroz njega prolaze, pa vlada u Delhiju drži ovu svetsku trgovinsku arteriju. Ostrva zbog toga potencijalno mogu da budu i strateški važna u nadmetanju Indije i Kine.

Indijska vlada ova ostrva predstavlja kao fantastičnu turističku destinaciju, opisujući ih kao "indijske Maldive". Pet letova dnevno sleti u Port Bler, najveći grad na Andamanskim ostrvima i glavni grad Andamanskih i Nikobarskih ostrva. Nekada je na ostrvima živelo 12 prvobitnih plemena, ali zbog progona i zanemarivanja kojima su bila izložena pod britanskom vlašću, kao i vrtoglavog razvoja pod indijskom administracijom, većina njih danas je praktično izumrla.

Sada su ozbiljno ugrožena i dva poslednja izolovana plemena - Jarava i Shompen, zbog stalnog širenja grada Port Blera i veoma tajnovitim, ali izuzetno ambicioznim projektom Veliki Nikobar. Eksperti upozoravaju na "genocid" koji se sprovodi pod maskom jačanja indijske ekonomije i obezbeđivanja njene pozicije kao vodeće supersile u regionu. Narod, čiji jezik niko ne govori i čiji način života i odnos prema prirodi malo ko razume, mogao bi da nestane zauvek pre nego što ostatak sveta išta o njima sazna, piše britanski Telegraf, a prenosi NIN.

Oni koji su možda čuli za Andamanska ostrva, verovatno mogu da se zahvale jednom plemenu - Sentinelcima. Jer, američki hrišćanski misionar Džon Alen Čau stradao je 2018. godine dok je pokušavao da preobrati ovo pleme, čije je ostrvo smatrao "poslednjim uporištem Satane".

Čau je podmitio lokalne ribare da ga prošvercuju pored patrola indijske mornarice čiji je glavni zadatak da spreče strance da uđu u stranu zemlju. Mnogi svetski mediji su, izveštavajući o pogibiji misionara, pisali o "nekontaktiranom plemenu iz kamenog doba", ignorišući činjenicu da je Indijsko antropološko udruženje slalo ekspedicije na ostrvo Severni Sentinel, gde to pleme živi, pre nego što su zabranili pristup ostrvu ranih 2000-ih.

"Projekat 'Veliki Nikobar' biće smrtna kazna za plemena"

Anstis Džastin, penzionisani antropolog koga je tim Telegrafa upoznao u Port Bleru, posetio je ostrvo oko 30 puta.

Kaže da su njegove kolege i on sa ostrvljanima razmenjivali poklone u vidu kokosa, dok su se deca uzbuđeno pela na njega. Ali jednom ih je, kako kaže, dočekala "kiša strela", što im je jasno stavilo do znanja da nisu dobrodošli. Uprkos tome, Džastin tvrdi da nije bio nervozan.

Imajući u vidu činjenicu da su Britanci pokušavali da "civilizuju" domorodačka plemena, što je ostavljaju strašne posledice, nije ni čudo što su Jarava i Sentinelci izuzetno nepoverljivi prema pridošlicama. No, najveća pretnja ovim plemenima sada je Andaman trank roud, koji se proteže od Port Blera do sredine Andamanskog lanca i preseca teritoriju plemena Džarava. Iako ga je Vrhovni sud Indije proglasio nelegalnim, spornim put nastavlja se prevoz robe i naseljenike preko ostrva i reklamira se kao nezaboravno turističko iskustvo. Operateri u Port Bleru besomučno reklamiraju jednodnevna putovanja, a u prošlosti su u okviru "ljudskog safarija" turisti podsticani da se fotografišu sa članovima plemena, dajući im slatkiše.

Nije tajna da su Andamanska i Nikobarska ostrva odsečena od ostatka sveta i teško pristupačna, ali postoji jedno područje koje je toliko osetljivo da je zabranjeno čak i građanima Indije. Reč je o ostrvu Veliki Nikobar, koje se nalazi na krajnjem jugu lanca ostrva, i upravo na tom ostrvu indijska vlada planira da realizuje projekat "Veliki Nikobar". Ako se nastavi tim putem, posledice po ekologiju i starosedelačka plemena biće strašne.

Premijer Narendra Modi, zapravo, planira da u narednih 30 godina stvori novi Hong Kong u zalivu Kembel, luci na jugoistoku Velikog Nikobara. Takva inicijativa predviđa izgradnju aerodroma, vojne baze i terminala za pretovar za brodove dubokog gaza. Takođe će se pojaviti potpuno novi grad za 650.000 doseljenika (na ostrvu trenutno živi oko 8.000 ljudi) – i sve to u oblasti koja je imala skoro 444 zemljotresa u poslednjih deset godina.

Veliki Nikobar je 2013. godine proglašen rezervatom biosfere pod zaštitom Uneska, a sada se očekuje da će biti uništeno i do milion stabala prašume ovog ostrva. Indijska vlada je obećala da će "nadoknaditi" ovo uništenje izgradnjom "najvećeg rezervata za Safari u džungli na svetu" u Gurugramu, na prašnjavim ravnicama izvan Delhija. Govori se čak i o transportu autohtone faune Velikog Nikobara, uključujući 20.000 kolonija korala i morskih krokodila, u još nerazvijeni rezervat, koji se nalazi 2.000 kilometara od ostrva.

"To je ludost, čitava stvar zvuči kao grozničav san nekoga u kancelariji u Delhiju", izjavio je Kalum Rasel iz Survival internešenela, britanske nevladine organizacije koja se zalaže za prava autohtonih naroda.

Prema prvim nacrtima, novi projekat predviđa preseljenje pripadnika plemena Shompen u rezervat, iza bodljikave žice.

"Svetski lideri moraju da indijskoj vladi stave do znanja da je ono što rade zaista genocid. Oni ubijaju sopstveni narod. To je monumentalna glupost. Projekat Veliki Nikobar biće smrtna kazna za plemena", upozoravaju stručnjaci.

Međutim, navodno je rad na ovom projektu uveliko počeo.

"Tretiraju ih kao stvari i životinje"

Pleme Jarava je imalo neke kontakte sa spoljnim svetom poslednjih nekoliko decenija, uglavnom preko Andamanskog magistralnog puta (ATR). Put je njihove članove, kojih ima oko 400, izložio buci, bolestima, zagađenju i neprijatnim pogledima turista.

"Zamislite da vam neko prepolovi dom i dovede turiste da gledaju kako se perete u kupatilu. Turoperatori prodaju ovaj paket pod sloganom: ‘Putuj ovim putem i vidi gologlave saplemenike iz kamenog doba’. Tretiraju ih kao stvari i životinje u Safari parku", kaže Denis Gilis, urednik Andaman hronikla.

Jarava bi trebalo da bude zaštićena zakonom o zaštiti plemena Aboridžina iz 1956 godine. Za svaku interakciju je predviđena kazna od sedam godina zatvora. Ali, Gilis je već decenijama dokumentuje stalna kršenja ovog zakona, a takođe je izveštavao i o seksualnom zlostavljanju Jarava i zavisnosti od droge među plemenom.

Osim puta koji predstavlja pretnju, plemenu prete i krivolovci iz Port Blera, kao i tajlandski i mjanmarski ribari, koji nekažnjeno napadaju teritoriju Džarave.

Iako su indijski doseljenici raširenih ruku prihvatili obećani novac i poslove koje donosi projekat Nikobar, Višvajit Pandija, antropolog koji je radio na Andamanskim i Nikobarskim ostrvima, upozorava:

"Ne smeju biti naivni, moraju da se probude. Ne može da poričemo neophodnost ekonomskog razvoja, ali on ne može doći po cenu ekologije Velikog Nikobara i starosedelačkih plemena".

Proučavanje i zaštita starosedelačkih plemena na ostrvima je u nadležnosti dva tela - Antropološko istraživanje Indije i Ministarstva za plemensku dobrobit.

"Ministarstvo je jedna ljuštura od organizacije, samo su Jaravu držali zavisnom od uvoza hrane i lekova. Neko vreme su delili ljudima higijenske proizvode uz pastu za zube i pirinač, ali su onda prestali", navodi Pandija.

Bilo je teško doći do plemena, ali je reporter Telegrafa uspeo da stupi u kontakt sa jednim istaknutim članom koji pomaže onima koji žele da ostanu izolovani da ostvare vezu sa ostatkom sveta. Na pitanje da li smatra da Ministarstvo brine o interesima svog naroda, on je odgovorio:

"Da… Možda. Cenim njihovu iskrenost, pokušavaju nešto da urade. Ali ponekad se ništa ne dešava. Saplemenici znaju kako da prežive. Imaju svoju kulturu, jezik, tradicionalno znanje, oni su već stručnjaci na svoj način. Ipak, oni moraju da se adaptiraju. Cena te adaptacije biće njihova kultura. A to nije fer".

Upitan o tome da li smatra da će projekat "Veliki Nikobar" poremetiti život plemena, odgovara potvrdno.

"Da, mislim da hoće, biće traumatično. Video sam šta se dešavalo na drugim ostrvima. Nekada je bilo 12 plemena. Na onoj zemlji gde je došlo do promena i adaptacije, ljudi nisu srećni. Za razliku od mesta gde nije bilo promena. Šuma je njihov život, zemlja je njihov život. Dok ljudi do ne budu znali da poštuju, neće biti sreće", zaključuje sagovornik Telegrafa.