Šta tačno piše u novom zakonu u Grčkoj koji je zbog moguće kazne zatvora razbesneo turiste iz celog sveta

Radmilo Belić nedavno je govorio o početku sezonu u Grčkoj, a jedna novina koja je prilično razočarala, ali i razbesnela mnoge jeste novi zakon o kampovanju u Grčkoj.

Kako je rekao, novi zakon kaže da je zabranjeno slobodno kampovanje i kazne su rigorozne, i novčane oko 350 evra, ali je moguć i zatvor od dva meseca.

„Svi koji ste planirali kampovanje rezervišite kampove da ne biste imali problema“, kaže Radmilo referišući na novi zakon u Grčkoj koji uvodi ozbiljna ograničenja za kamper vozila, uključujući zabranu parkiranja i noćenja kamperima i prikolicama na javnim mestima.

A šta tačno piše u tom zakonu?

Celokupno objašnjenje prenosimo sa Fejsbuk grupe Grčka info.

Novi zakon u Grčkoj (5170/2025) uvodi ozbiljna ograničenja za kamper vozila, uključujući:

Zabranu parkiranja i noćenja kamperima i prikolicama na javnim mestima (plaže, šume, parking).

Bez obzira na trajanje – i kraće zadržavanje (npr. pauza za odmor) se kažnjava.

Kazne do tri meseca zatvora ili novčano – 300 evra po osobi ili vozilu.

Zabrana za više od jednog kampera čak i na privatnom posedu, npr. u dvorištu, na placu ili sopstvenom parkingu.

Novi zakon je donet bez javne rasprave, iznenada i bez konsultacije s udruženjima. Vlasnici kampera i organizacije smatraju da zakon:

Krši pravo na privatnu imovinu i slobodu kretanja

Uništava alternativni, pristupačan i održiv turizam

Ugrožava celu granu privrede – benzinske pumpe, servise, restorane, lokalne trgovine

Za one koje ova tema interesuje ovo je ceo tekst sa sajta News247.gr.

Zakon 5170/2025 donosi radikalne promene kada je reč o kretanju, parkiranju i noćenju u kamperima i prikolicama u Grčkoj, u susret letnjoj sezoni.

Član 27 ovog zakona u suštini kriminalizuje slobodno putovanje i boravak u kamperima, ali i gostoprimstvo drugog vozila u privatnom prostoru, čime ozbiljno pogađa ne samo alternativni turizam, već i samu suštinu privatne svojine.

Kraj slobodnog parkiranja kampera – kazne i zatvor

Nova zakonska regulativa izričito zabranjuje postavljanje ili parkiranje kampera – bilo samohodnih ili prikolica – na javnim mestima, poput parkinga, plaža, parkova ili šumskih područja. Zakon ne pravi nikakvu razliku između kraćeg zadržavanja, noćenja ili dužeg kampovanja. Čak i ako se neko zadrži samo pola sata da bi odmorio ili nešto pojeo, rizikuje ozbiljnu novčanu kaznu ili čak zatvorsku kaznu.

Prema zakonu:

„Zabranjuje se postavljanje šatora i parkiranje prikolica, poluprikolica i samohodnih kamp vozila u arheološkim zonama, obalama, plažama, ivicama javnih šuma i generalno na javnim mestima, kao i besplatno ugostiteljstvo više od jednog kampera na privatnoj parceli, osim ako drugačije nije predviđeno članom 34 Zakona o bezbednosti saobraćaja (br. 2696/1999). Prekršioci se kažnjavaju zatvorom do tri (3) meseca ili novčanom kaznom, osim ako ne postoji stroža kazna po nekom drugom osnovu. Istovremeno, sud izriče meru prinudnog udaljavanja. Primjenjuje se ubrzana procedura prema članovima 417 i dalje Zakona o krivičnom postupku. Prekršioci se kažnjavaju sa 300 evra po osobi, kamperu ili vozilu, a kaznu izriče policijski ili lučki službenik i naplaćuje se prema članu 104 Zakona o bezbednosti saobraćaja. U slučaju zajedničkih kontrola, kaznu izriče policijski službenik prisutan u kontroli. Čak i tamo gde je parkiranje dozvoljeno, nije dozvoljeno da kamper zauzima više prostora od veličine vozila.“

Cilj ove odredbe navodno je zaštita životne sredine, ali vlasnici kampera smatraju da je u pitanju progon i potpuno nerazumevanje prirode ovakvih vozila. Kamper je putničko vozilo, registrovano i osigurano – nije bespravna gradnja.

Ova mera praktično zakopava jedan pristupačan, ekološki i alternativni oblik turizma. Hiljade ljudi – porodice, penzioneri, mladi putnici – koji putuju i žive u kamperima, sada se suočavaju sa zakonom samo zato što su... stali na pogrešnom mestu.

Čak ni kod kuće ne smeš imati više od jednog kampera

Posebno apsurdna je odredba zakona koja zabranjuje da se na privatnoj parceli drži više od jednog kampera. Dakle, čak i ako imate veliko dvorište, plac ili sopstveni parking, zakon ne dozvoljava više od jednog parkiranog kampera.

To predstavlja grubo narušavanje ličnih sloboda i prava na vlasništvo – država vam bukvalno govori kako da koristite sopstvenu imovinu. Ako imate jedan kamper i ugostite drugi – recimo od rođaka ili prijatelja – čak i za jednu noć, postajete prekršilac zakona. Ako u dvorištu imate dva vozila jer putujete s porodicom – opet kršite zakon.

Prvi put država direktno zadire u privatno korišćenje vozila na privatnoj imovini. Otvara se opasan presedan: šta će sutra zabraniti? Četiri automobila? Pet motora? Tri prikolice?

Naravno, ovaj zakon nije donesen slučajno. On je još jedan primer politike koja želi da građanima uskrati bilo kakvu alternativu i mogućnost za jeftiniji odmor. Poruka je jasna: „Plati ili ostani kod kuće“. Skup smeštaj, skupi trajekti, monopolizovani turizam. I ne samo da moraš ostati kod kuće, već ti se i tamo propisuje kako da živiš – zabranjeno je da primiš dva kampera, zabranjeno je da koristiš sopstvenu imovinu kako želiš, ili ćeš se suočiti sa zakonom. Politika koja jasno poručuje: nemaš pravo da budeš slobodan ako ne plaćaš.

„Zakon je nepravedan, proizvoljan i štetan za turizam“

Sa zabrinutošću za budućnost alternativnog turizma, oglasila se Georgija Karlu, članica Upravnog odbora grčkog udruženja kampera (ΕΛΑΤ) i administratorka foruma MyCamper.gr.

„Slobodno kretanje i parkiranje kampera nije samo praksa“, kaže ona. „To je način života. Kultura povezana sa slobodom, prirodom i odgovornim turizmom koji poštuje lokalne zajednice.“

Ukazuje na to da je zakon donet preko noći, bez ikakve javne rasprave i bez informisanja onih koje se najviše tiče. Objašnjava da se zabranjuje ne samo parkiranje na javnim mestima, već i u privatnim dvorištima i vikendicama.

„To je kao da imate kuću na točkovima, a država vam kaže da ne možete živeti u njoj“, ističe.

Takođe naglašava da zakon ostavlja ogroman prostor za proizvoljna tumačenja i čini građane taocima svake moguće samovolje. U suštini, ukida se pravo kampera da postoje kao sredstvo putovanja i boravka.

Što se tiče turizma, Karlu upozorava: „Šteta će biti ogromna. Hiljade turista iz Nemačke, Austrije i drugih zemalja dolaze tokom cele godine kamperima. Sada će biti obeshrabreni. Na generalnoj skupštini Međunarodne federacije kampera (FICM) u maju, predložiće se da Grčka bude proglašena za neprijateljsku zemlju prema kamperima.“

Ekonomsku štetu takođe naglašava: „Turizam nisu samo hoteli. To su i kafići, supermarketi, restorani, pumpe, servisi... Cela jedna mreža malih biznisa biće pogođena.“

Zaključuje: „Sve ovo je urađeno da bi se – otvoreno ili prikriveno – pogodovalo interesima. Bez rasprave. Bez studije. Bez plana. Rezultat? Visoke dažbine, nevažeće dozvole, zabrana parkiranja, otkazi. Trgovci već govore o ‘sahrani’ tržišta kampera i očekuju talas otpuštanja.“

Poruka njene intervencije je jasna: Grčka mora ostati gostoprimljiva, pravedna i otvorena. Nećemo sedeti skrštenih ruku.

Zakon je donesen bez informisanja javnosti, bez javne rasprave i bez ikakve signalizacije u opštinama, poput opštine Egialia kojoj pripada Kato Akrata.

Smatra se da ovaj zakon uništava ne samo zajednicu kampera već i jedan održivi oblik turizma koji podržava lokalne zajednice i desetine privrednih grana. Obećavaju da će nastaviti borbu za prava svojih članova uz potpunu transparentnost.

Još jednom se guši oblik slobodnog i održivog načina života – bez rasprave, bez objašnjenja, bez izuzetaka.

Kamper nije problem. On je rešenje – za pristupačan turizam, za nezavisno putovanje, za ljude koji biraju drugačiji način života. Zabrana parkiranja, čak i na privatnom posedu, ne rešava probleme – stvara ih više.

Društvo mora ponovo da brani ono što je očigledno: pravo da parkiraš svoje vozilo, da primiš koga želiš u svoj dom i da živiš bez straha od kazne jer ne odgovaraš nečijoj turističkoj šemi.