Pažljivo čitajte.
Kako stvari stoje, mnogima će uskoro za snalaženje s restoranskim jelovnicima biti potrebna posebna uputstva, a biće pametno na ručak stići i koji sat ranije da shvatiš kako naručiti i šta koliko košta. Posebno ovo poslednje koje je postalo neobično kreativno – naime, sve se češće može videti da se hrana na jelovnicima izražava u težini od deset dekagrama pa bi se mnogi mogli neugodno iznenaditi ako tu cenu zamijene za cenu cele porcije, a na kraju stigne tri do četiri puta veći račun, piše Jutarnji list i daje primer jednog takvog jelovnika dkoji im je dostavila čitateljka zbunjena cenama u jednom šibenskom restoranu.
Recimo, cena dagnji izražena za težinu od 50 dekagrama. Škampi se potom izračunavaju na deset dekagrama, onda sledi file tune koji je obračunat po porciji, a zatim lignje i orada – opet cena za deset dekagrama.
Onima koji su malo brzopleti i naivni moglo bi se učiniti kako porcija lignji sa žara dođe samo šest evra, a zapravo je reč o deset dekagrama što je znatno manje od standardne porcije.
Cela stvar dodatno je zbunjujuća jer uz te težine od deset dekagrama u zagradi piše kako porcije variraju od 300 do 500 grama pa je još manje jasno čemu isticanje cena za samo 100 grama i može li gost, ako to poželi, u restoranu zaista naručiti deset dekagrama lignji? A ako ne može, čemu onda takva računica i ako se već insistira na deset dekagrama – zašto se isti princip ne primenjuje i na ostalu ribu, nego neka ide na 100 grama, neka na pola kilograma, a neka na kilogram? Da li to ugostitelji rade jer žele da budu maksimalno korektni ili im na meniju ipak bolje izgleda niža cena jela?
Kako za Jutarnji pojašnjavaju u Državnom inspektoratu, inspektori ovakav jelovnik ne smatraju spornim. Naime, ugostitelj je prema Zakonu o ugostiteljskoj delatnosti dužan da utvrdi normative za svako jelo i piće, pruži uslugu u skladu s normativom, a u njemu moraju da budu utvrđeni vrsta, količina i kakvoća svakog jela.
„Pojedina jela se uslužuju prema težini – na primer, jagnjetina, riba i plodovi mora – osim ako nisu utvrđena po komadu, odnosno porciji. Prilikom narudžbe gost bi trebalo s ugostiteljem da razjasni veličinu porcije i način određivanja količine pojedinog jela u porciji, a kako bi se otklonile eventualne nejasnoće“, kažu u Inspektoratu i dodaju da cenovnik ne krši propise, ali ne odgovaraju na pitanje da li je on za potrošača zbunjujući, posebno s obzirom na činjenicu da se praktički za svako jelo koristi drugačiji način obračuna cene.
Pročitajte još:
Robert Ripli iz Gastronomada brani svojg anonimnog kolegu iz Šibenika, ističući kako je ovo redak primer jelovnika u kojem se gostu vrlo precizno objašnjava koliko su velike porcije, a da mu se ujedno daje i mogućnost da odabere i time i plati jelo prema određenoj vrednosti i mernoj jedinici koju je u ovom slučaju odredio ugostitelj – 100 ili 500 grama.
„Takav način iskazivanja vrednosti namirnica nije novost. U sezonskim jadranskim restoranima uobičajena je prodaja, na primer, ribe na osnovu vrednosti od kilograma. U takvim restoranima se ponekad mogu naći i osnovne merne jedinice 100 grama jer je puno jednostavnije umnožati 100 grama osnovne težine do one koliko riba stvarno i teži, umesto preračunavati kilogram u manje postotke“, kaže Ripli, napominjući kako je to prema potrošaču poštenije jer su ribe i steakovi neretko namirnice kojima težina može varirati i 200 odsto po komadu, odnosno zadatoj dimenziji reza mesa.
„Puno je nekorektnije da restoran nudi porcije jela u kojima će jedan gost dobiti na tanjuru veću, a drugi manju lignju ili, pak, jedan biftek odrezak od 300 grama, a drugi od 400, a za istu cenu jela“, tvrdi Ripli.
Ipak, priznaje da ovakvo iskazivanje vrijednosti pojedinih jela prema potrošaču može biti zbunjujuće, ali je uveren da će oni, kad malo bolje promisle, shvatiti da su u takvom restoranu bolje tretirani, a ne zakinuti. Posebno nakon što im na kraju onda još usledi račun.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar