Zemlja nafte, šeika i modernih divovskih zgrada često budi asocijacije na beskrajno bogatstvo i velike kulturološke razlike. Gde ima dima, obično ima i vatre, ali neki mitovi o Dubaiju vremenom su prešli granice.
Ova pretpostavka je mnogima prva asocijacija na Dubai, što ne čudi, s obzirom na to da smo zasuti fotografijama raskošnih jahti i fontana, staklenih nebodera i skupih sportskih kola. Da, u Dubaiju živi mnogo milijardera – ali zapravo ćete većinu svetskih milijardera pronaći u Mumbaiju, Pekingu, Moskvi, Londonu, pišu na sajtu Pun kufer.
Isto tako, postoje delovi i kvartovi Dubaija u kojima možete da vidite običan narod koji živi od običnih poslova: trgovine začinima, namirnicama, tekstilom, ribarenja… Voze prosečne automobile, a mnogi koriste i gradski prevoz poput metroa. Ne zaboravimo da je Dubai postojao kao ribarsko naselje još od 18. veka i bio naseljen poljoprivrednicima i trgovcima mnogo pre nego što su ga preplavili moderni šeici i internacionalni biznismeni.
U Dubaiju možete naići na prosjake, švercere i ilegalne radnike. Stvar je u tome što prosjačenje nije dopušteno u Dubaiju, pa prosjake nećete primetiti onoliko koliko u Evropi ili Americi – obučeni su „normalno“ i prilaze na ulici tražeći novac.
Isto tako, Emirate su u svetskim medijima često kritikovali zbog odnosa prema radnicima koji dolaze iz Indije, Pakistana i drugih zemalja, a koji rade za malu platu na ekstremnim temperaturama. To je ona druga strana raskoši – neko je morao i da je plati.
Međutim, razumljivo je zašto ljudi odmah pomisle na bogatstvo kada čuju za Dubai. Čija policija još vozi Aventadore?
Čini se kao da vlada prećutno uverenje da svaki stanovnik Dubaija ima nalazište nafte u svom dvorištu. Međutim, Dubai u poslednje vreme radi na razvoju i drugih grana industrije poput tehnologije, prometa, kozmetike… Među najjačim granama su tržište nekretnina i građevinski sektor, finansije, bankarstvo i turizam.
Pogled na simbole Dubaija, Burdž Kalifu, okolne staklene divove, široke ulice, koji su u donekle istim tonovima boja kao i pustinjski pesak, čini taj prizor prilično jednoličnim. Grad je uglancan i nema košmara na ulicama koji je tako tipičan za Istok i arapske zemlje, pa mnoge to navodi na misao da je i bezdušan.
Ali postoji i druga strana Dubaija – kvart Al Bastakija i haotične ulice prepune kablova, „uradi sam“ prodavnica, mirisa bazara i obične raje. Daleko je to od šarenih i živahnih ulica Istanbula ili Jerusalima, ali barem ćete se na trenutak osetiti više domaće. Samo treba znati gde pronjuškati.
Da, temperature mogu da budu nepodnošljive i, ako posetite Dubai tokom leta, postoji mogućnost da ćete se znojiti makar samo sedeli u hladu i disali. Ali u jesenjim i zimskim mesecima, od januara do marta, temperature su prijatnije, a može da vas iznenadi i pokoji pljusak.
Uostalom, kafići, restorani, sobe, pa čak i autobuske stanice su klimatizovane, pa dok se krećete pravim rutama, ne bi trebalo da doživite previše klimatskih šokova.
Pre nego što se kao iskusni putnik i vrsni geograf zgrozite na tu izjavu, setite se da dosta ljudi zaista ne zna da je Dubai grad.
Kad je reč o gradu udaljenom oko 4.000 kilometara, daleko na nepoznatom istoku, i kad stalno slušamo samo o Dubaiju, neko bi mogao da pomisli da je reč o državi. Ali Dubai je grad (tj. jedan od emirata) u državi Ujedinjeni Arapski Emirati – i nije čak ni prestonica. Glavni grad Emirata je Abu Dabi.
Prema islamskoj veri, muslimani ne jedu svinjetinu niti piju alkohol, ali to ne znači da u Dubaiju nema opcija za nemuslimane. Ovde možete da kupite i konzumirate alkohol i svinjetinu, ali nemojte ići gradom s čuturicom šljivovice ili, još gore, biti hodajuća čuturica. Poštujte javni red i mir, kao što biste činili i na drugim destinacijama.
Dubai je, na kraju krajeva, svetski grad koji poznaje različite kulture i rado pruža svojim kupcima sve što požele.
Dovoljno je samo pogledati fotografije žena koje su putovale u Dubai i proceniti koliko je tu pokrivenosti. Da, kultura u Dubaiju je drugačija i poželjno je oblačiti se skromno (ko bi rekao da će taj izraz ići uz Dubai) i pristojno, naročito na javnim mestima.
View this post on Instagram
Žene treba da pokriju kosu pri ulasku u džamiju, ali izuzev verskih mesta i vladinih ustanova, slobodni ste da obučete ono što želite.
Poznavanje arapskog svakako je prednost pri apliciranju za posao, ali većina stanovnika Dubaija govori engleski. Emirati su jedna od država s najvećim procentom imigrantske populacije u svetu – njihovo autohtono stanovništvo je u manjini spram čak 200 različitih nacionalnosti koje dolaze da žive i rade tamo. Zato možete da komotno živite u Dubaiju bez poznavanja arapskog, ali ne škodi da naučite barem osnove.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare