Najbolje vikend pešačke ture po planinama Srbije

Podeli:
Lazarev Kanjon, Rtanj, Stara planina
Foto: Shutterstock/Shutterstock/Aleksa Zivkovic

Možda nemamo Alpe, ali u našoj zemlji i te kako ima dosta prelepih predela koje svakako treba istražiti. Jedan od načina je pešačenje do vrhova Rtnja, Velikog krša, Stare planine, Lazarevog kanjona, odakle puca zadivljujuć pogled.

Rtanj

Rtanj je planina u istočnoj Srbiji koja se naglo izdiže iz ravnice i završava skoro potpuno pravilnom krečnjačkom piramidom. Najviša tačka Rtnja je vrh Šiljak visine 1.561 metara nadmorske visine.

Zbog specifičnog izgleda oko Rtnja se ispredaju razne legende, a pojedini pokušavaju da dokažu da je nekada zaista bio piramida.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dragana Stojković (@bobinazvezda)

Rtanj je jedna od najomiljenijih planinarskih destinacija u Srbiji. Ova planina privlači planinare tokom cele godine, kako početnike tako i iskusne planinare koji se ovde kondiciono pripremaju za ozbiljnije uspone po svetu. Do vrha je moguće doći obeleženim stazama sa različitih strana, čak i bez pomoći vodiča.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ana Kostadinovic (@kostadinovicanna)

Ipak, penjanje u zimskim uslovima se ne preporučuje početnicima, planinarima bez iskustva i opreme, pišu na sajtu Trekking-serbia.com.

Boravak na vrhu pruža nezaboravan ugođaj. Pri dobroj vidljivosti sa Rtnja moguće je videti planine sa kraja na kraj Srbije.

Stara planina (Balkan)

Ne zovu je bez razloga Stara planina – u sebi krije predivan svet vrhova, vodopada, kanjona, klisura, pećina i čuva tajne raznih epoha. Toliko je fascinantna i svojom lepotom toliko pruža da je gotovo nemoguće videti sve ni za mesec dana planinarenja po njoj.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Upoznaj Balkan (@upoznajbalkan_)

Bez obzira na to da li se odlučite za lagani hajking kroz prelepe prirodne predele Stare planine ili pak se odlučite za višednevnu treking turu, svakako ćete imati mogućnost da istražujete, iskusićete avanturu sa dosta savladanih uspona i silazaka. Bićete punog srca i utisaka, uvek sa željom da joj se iznova I iznova vraćate, da nesto ponovo obiđete i neke nove predele otkrijete.

Stara planina ili Balkan je prostrani planinski venac koji se prostire od Vrške čuke u istočnoj Srbiji, manjim delom kroz Srbiju i kroz celu Bugarsku sve do Crnog mora na istoku. Najviši vrh Stare planine u Srbiji je Midžor sa 2.169 mnv.

Na srpskoj strani Stare planine otkriven je znatan broj visokih vodopada: Čunguljski 43 m; Piljski – 64 m; Kopren – 103.5 m; Kaluđerski skokovi – 232 m, a pretpostavlja se da postoji i znatan broj još neotkrivenih vodopada.

Pročitajte još:

Područje Stare planine 1997. godine proglašeno je za park prirode, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja i svrstano u 1. kategoriju zaštite.

Gledićke planine

Gledićke planine su pitomi talasasti venac u centralnoj Srbiji koji se prostire od Trstenika do Kragujevca u dužini od 35 km. Najviši vrh ove planine je Samar sa 922 mnv, a tu su još i vrhovi Jasenovita glava 906 mnv, Crni vrh 895 nnv, Šiljata stena 868 mnv. Gledičke planine dobile su naziv po selu Gledić, smeštenom u centralnom delu planina, a bogate su šumama, izvorima pitke vode, rečnim tokovima, pašnjacima, livadama, divljim životinjama.

U okolini se nalazi veliki broj autentičnih starih srpskih sela do kojih nije dopreo moderan način života, a ljudi žive jednostavno i skromno. Mnoge kuće ovih sela stare su i po više od 100 godina, a u njima se i dalje živi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @savic986

Najveće kulturno-istorijsko bogatstvo ovih predela predstavljaju dva srednjevekovna pravoslavna manastira Kalenić i Ljubostinja.

Između manastira Kalenić i sela Županjevac nalazi se neobična prirodna pojava, izvor nazvan Govor voda. Na ovom mestu duboko pod zemljom, među stenama čuje se žubor vode, koji neke podseća na ljudski govor.
Reljef ovih planina i pitoma priroda idealni su za sve vrste aktivnog odmora i uživanja u prirodi, šetnje prelepim predelima, vožnje planinskih bicikala, planinsko trčanje i posete starim srpskim autentičnim seoskim domaćinstvima, manastirima, upoznavanje srednjevekovne istorije, degustacije vina.

Veliki krš

Veliki krš (1.148 mnv) je veličanstveni planinski greben koji se nalazi na oko 10 km od grada Bor. Kao jedan od ogranaka južnih Karpata, Veliki krš ima blage strane okrenute jugozapadu, dok se sa druge strane nalaze veoma strme, gotovo vertikalne litice.

Planinarska treking tura celom dužinom grebena Velikog krša predstavlja veliki izazov zbog veoma kamenitog neravnog terena, konstantnih silazaka i uspona, stenovitih detalja. Na ovu turu duž celog grebena mogu poći samo kondiciono spremni i iskusni planinari.

Druga opcija za treking po Velikom kršu je prelazak polovine grebena. Silazak sa grebena u ovom slučaju je na polovini planine, veoma je strm, a delom se prelazi i kameniti sipar. I za opciju je potrebno posedovati određenu psihofizičku kondiciju i iskustvo.

Najlakša tura može se izvesti izlaskom na greben do obližnjeg vrha i povratkom na početno mesto istom stazom.

U sva tri slučaja kreće se na strmim usponom od prevoja Cepe, za koji je potrebno oko sat vremena, nakon čega se izlazi na greben.

Prelazak celog grebena predstavlja veliki izazov i jedna je od najlepših, najuzbudljivijih i najtežih treking tura u Srbiji.

Malinik i Lazarev kanjon

U istočnoj Srbiji kod sela Zlot, nedaleko od Bora, Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4,5 km sa dubinoma od 300 do 500 metara, a najmanja širina kanjona je 4 m. Sa njegove južne strane iznad litica kanjona uzdiže se planina Malinik. Najviši i istoimeni vrh planine nalazi se na 1.087 mnv. Do njega se dolazi markiranom stazom iz centra sela Zlot ili od Lazareve pećine.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Klaudia Klaudia (@k_mocca)

Lazareva pećina nalazi se na 3 km od Zlota, na levoj obali Lazareve reke na samom ulazu u kanjon. Ona je najduža pećina u Srbiji sa 11,6 km ispitanih kanala i ko zna koliko još neistraženih kilometara. Za turiste je uređeno tek negde oko 600 metara staza.

Poseta Lazarevoj pećini, izlazak na vidikovac na liticama kanjona kao i izlazak na vrh Malinika idealan su plan za jednodnevan planinarski izlet na Malinik, ali i kao jedna od destinacija u okviru višednevnog planinarenja po istočnoj Srbiji.

Na Maliniku postoji nekoliko lakših, do srednje kondiciono zahtevnih planinarskih, dobro obeleženih staza. Sve one vode ka vrhu na 1.087 mnv. Neizostavni deo pešačenja na Maliniku za svakog treba da bude spektakularni vidikovac Kovej na 740 mnv na samoj litici kanjona, gde dubina iznosi oko 300 m. Ovaj vidikovac udaljen je oko 6 km od Lazareve pećine sa visinskom razlikom koju treba savladati oko 500 m, za šta je potrebno 2 do 3 sata laganog hoda.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Go2trail (@putanjabezgranja)

Ukoliko vam 12 km pešačenja u oba smera od pećine do vidikovca Kovej nisu dovoljna, pešačenje možete nastaviti do vrha Malinik i preći još oko 4,5 km u jednom pravcu sa visinskom razlikom od još 450 m. Dodatni napor penjanja isplati se vrlo brzo jer pruža uživanje u širokom pogledu na istočnu Srbiju u svim pravcima.
*
Pre nego što se upustite u avanturu istraživanja naših vrhova, preko Planinarskog saveza Srbije možete pronaći sve korisne informacije, a preko planinarskih društava širom Srbije ili, najbolje, u svom gradu možete da izaberete turu koja vam se dopada. Cene jednodnevnih pešačkih izleta na planine se kreću okvirno od oko 1.500 dinara pa naviše, u zavisnosti od toga odakle kuda idete. U cenu uglavnom ulaze prevoz, usluge vodiča i organizacija i vođenje ture.

Naravno, sve možete i u sopstvenoj režiji, ali ako nemate iskustva, najbolje je da se pre plana gde za naredni vikend – konsultujete sa stručnjakom.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji

Komentari

Vaš komentar