0
Monika je na Zanzibaru provela 18 dana, i to po ceni koja bi u agencijama bila za sedam, a za nas između ostalog otkriva kako da se snađemo i prođemo jeftinije, ne izgorimo na suncu i zašto treba da izbegavamo majmune.
Piše: Monika Husar
Odlazak na tropska ostrva i daleke destinacije može da bude budžet frendli ukoliko se odlučite da sami potražite smeštaj (online, preko neke od platformi poput Booking.com-a) i sami kupite avio- kartu (takođe online, direktnom kupovinom od avio-kompanije). Odabir mesta u koje idete takođe štedi novac – ako se odlučite za manje poznate plaže van popularnih turističkih kompleksa znatno ćete uštedeti.
Provela sam 18 dana u Zanzibaru (16 noćenja) u jeku turističke sezone, za isti novac za kojin bih preko agencije (bilo koje) mogla da provedem 7 dana.
Smeštaj sam bukirala preko Booking-com-a u malom selu sa predivnom seoskom plažom koja nije turistički popularna, u solidnom rizortu koji ima sve što je potrebno (bungalovi na plaži, restoran, dva bazena), po preporuci prijatelja koji su bili u komšiluku godinu dana ranije.
Pre toga sam se svakako dobro raspitala (blogovi, članci, forumi) o mestu u koje odlazim – Zanzibar, kao i većina „dalekih destinacija“ ima svoje specifičnosti, jedna od njih je i velika razlika između plime i oseke na nekim plažama.
Kartu smo kupili direktno od avio-kompanije online, platnom karticom – Quatar airlines nudi mnogo bolju uslugu od drugih kompanija (Fly Dubai) za isti ili sličan novac.
Spremila sam se na 15 i više sati vožnje avionom, presedanja, čekanja na aerodromu.
Od početka januara počinje turistička sezona kada je najbolje za kupanje, a već od 5. januara cene smeštaja padaju (nakon novogodišnjih aranžmana).
*
*
Prvo što naučite po dolasku u Zanzibar su ‘hakuna matata’ i ‘pole – pole’, što bi kod nas značilo ‘ne brini’ i ‘opušteno, polako’. U skladu sa tim hedonističkim načelima treba se ponašati u toku celog boravka u Zanzibaru – niko nigde ne žuri, počev od konobara i pripreme hrane u restoranima, do načina života lokalnih ljudi – što manje nervoze, a više osmeha. Ako očekujete ekspresnu uslugu – ponavljajte u sebi pole – pole (opusti se, polako) prvih par dana, i posle će sve biti okej.
Engleski solidno govore oni koji se bave turizmom i ugostiteljstvom, ostalo stanovništvo – slabo. Ukoliko ste smešteni van turistički popularnih tačaka, to treba imati na umu. U seoskim restoranima ima engleskih menija, ali pri naručivanju hrane budite što jednostavniji i konkretniji, jer vas neće razumeti ukoliko pokušate da naručite „nešto bez nečega“, „manje ljuto“…
Prednost smeštaja u turistički popularnim mestima je veći izbor „evropskih“ namirnica u prodavnicama, uređene plaže i postojanje brojnih plažnih aktivnosti – kafića, sportova na vodi i slično. Plaže su društveno dobro i ne postoje ležaljke (osim u kafićima i rizortovima do plaže) i privatni zakup, što znači da treba da ponesete peškire i ostale prateće potrepštine. S druge strane, gužva je ogromna – u restoranima se još više čeka, ulice, pijace i prodavnice suvenira vrve od turista, svuda se čuje muzika…
Smeštaj u seoskom zanzibarskom ambijentu na plaži nudi vam puno mira i tišine (čim padne mrak ništa se ne dešava osim povremenih logorskih vatri i intimnih zabava lokalaca na obali), plažu samo za vas i par komšija turista, mogućnost da upoznate lokalno stanovništvo (posebno decu koja su vrlo zainteresovana za druženje) i da sami, bez navale ugostitelja i vodiča, istražujete okolinu. S druge strane, izbor je manji i vrlo je moguće da ćete imati samo jednu prodavnicu sa vrlo skromnim asortimanom namirnica, jedan ili dva restorana…
Smeštaj van velikih hotelskih lanaca i kompleksa je korektan ali nešto skromniji, i podseća na naše banjske/planinske apartmane, samo što je reč o bungalovima na plaži. Nemaju svi mini rizortovi klima uređaje u sobama, tako da se obavezno raspitajte pre bukiranja. Većina jeftinijih bungalova ima ventilatore na plafonu.
Nemaju ni svi rizortovi bazene, iako ih smatram neophodnim, posebno ukoliko idete na južni deo ostrva gde su plime i oseke vrlo izražene, i gde nije moguće kupati se u okeanu u toku celog dana.
*
*
Hrana je više-manje svuda slična ili ista (iako cene variraju od popularnosti mesta), razne vrste karija sa kokosovim mlekom (sa povrćem, mesom, ribom i morskim plodovima), sveža riba i morski plodovi, piletina, voće. Svi restorani imaju „ulov dana“, to je sveža riba ili morski plodovi ulovljeni tokom noći nod strane lokalnih ribara, i to vam preporučujem da ne propustite. Cene se kreću od 15 do 40 dolara za glavno jelo, po osobi.
Što se pića tiče, najbolji su sveže ceđeni sokovi od manga, ananasa i drugog tropskog voća, s tim što nema uvek sve što je i u karti pića – snabdevanje zavisni od izbora na lokalnim pijacama, i to je tako u svim restoranima. Od gaziranih pića preporučila bih lokalnu đumbir-sodu, nešto poput biter lemona, samo sa đumbirom. Reč je o flaširanom gaziranom piću, kojeg svuda ima. Ako pijete alkohol, obavezno probajte njihov specijalitet – liker Amarula koji liči na Baileys, samo je još lepši, i koji se odlično slaže sa kafom i šlagom u koktelima!
*
Plaćanje karticama nije svuda moguće, bankomata gotovo da nema (nisam videla nijedan), pa je keš neophodan. Plaćanje možete vršiti u dolarima ili u lokalnoj valuti, nema razlike, primaju i jedno i drugo svuda. Spremite sitno, jer često nemaju kusur (na pijacama posebno).
Gde god da ste smešteni, lokalna ekipica na plaži nudiće vam ekskurzije „ispod cene“ u glavni grad Stone town, na delfin – turu, morski safari i slično. Te ponude su povoljnije od onih koje nude u vašem smeštaju (svaki rizort ima svoje ljude) ali nisu sigurne – novac dajete unapred i može se desiti da se ekskurzija izjalovi, tako su nas barem upozorili iskusniji.
*
Ako ste ljubitelj ekskurzija i ne planirate samo bleju na plaži, preporuka je da posetite glavni grad ostrva, Stone town, sa prelepim uličicama i zanimljvim muzejima. Takođe, vožnja čamcem do Prison islanda i druženje sa džinovskim kornjačama može biti zanimljivo, kao i Blue safari,vožnja po koralnim grebenima, snorkling i ručak na „pustom“ ostrvu. Odlazak na plivanje sa delfinima sam preskočila, jer mi se činilo neetičkim – dvadeset i više čamaca jure jadne delfine po pučini, i raspamećena masa turista sa niima, kojima je to super. Ako niste ljubitelj brze vožnje malim čamcima, iskreno preporučujem da batalite ove ekskurzije, jer je okean gotovo uvek na otvorenom moru nemiran, i ta vožnja ume da se pretvori u noćnu moru za nas kontinentalce.
*
*
*
*
Javni prevoz je smrt – vozite se u natrpanom polu-otvorenom kamiončetu/kombiju, sa još 30 ljudi, i ne znam kako funkcioniše iz prve ruke, jer sam odustala nakon uvida u metodologiju organizacije putovanja. Ne preporučujem iznajmljivanje vozila jer se vozi suprotnom stranom od naše a svi voze kao ludaci – čak iako prevaziđete početnu neprijatnost nema šanse da se naviknete, bukvalno svi voze 80 na sat kroz naseljena mesta, a nema semafora, pešačkih prelaza niti znakova za ograničenje saobraćaja (osim ponekog usput). Taksi je relativno povoljan i važno je da se za cenu pogodite unapred, pre ulaska u vozilo.
Internet često dolazi i odlazi, i dosta loše radi u seoskim i manjim rizortovima. Nakon trodnevnog wi-fi ruleta, kupila sam lokalnu mobilnu internet karticu (oko 30 dolara troškova, za 15 dana neograničenog interneta).
Zanzibarski industrijski slatkiši, keksi, vafli i slično, koje možete kupiti u prodavnicama su UŽASNI, i imaju ukus sapuna/šampona.
Espreso kafa u većini manjih rizortova i lokalnih restorana nije evropska espreso kafa, to je potpuno novi zanzibarski koncept i preporučujem da preskočite. Uvek je bolja lokalna
Zanzi kafa, koja je poput naše domaće, turske.
Zaštitini faktor 50 štiti prvih 50 sekundi Sunce je jako od izlaska do zalaska i nekad je 10 minuta izlaganja dovoljno da se spržite, posebno kad piri vetar pa nemate osećaj da je vrelo. Kačketi i šeširi su obavezni zbog sunčanice, i ležanje ispod palmi ili suncobrana.
Antiperspirant ne radi posao nakon sat ili dva na suncu, pomirite se sa tim što pre.
Garderoba koju jednom pokvasite do kraja odmora ostaje vlažna zbog velike vlage u vazduhu.
Svi insekti (bube, mravi, leptiri, pauci, stonoge) veći su nego što očekujete – prvog dana po dolasku u baštu rizorta susrela sam se sa ogromnim zlokobno- izgledajućim paukom i do kraja odmora nisam mogla da ga zaboravim.
Komaraca ima mnooogo manje nego leti u Srbiji, i velika se pažnja poklanja njihovom postojanju jer neki od njih prenose malariju i žutu groznicu (uglavnom u kontitentalnoj Tanzaniji, slabo u Zanzibaru, pa ipak) iz predostrožnosti, posebno za one koji dolaze nevakcinisani ili bez preventivne medikamentozne terapije protiv malarije. Većina rizortova ima mreže iznad kreveta, mnogi prskaju svake večeri u sobama pred spavanje, a nije loše poneti i od kuće sredstva protiv tropskih komaraca (posebni sprejevi i kreme, ima ih i kod nas). Savet: nikako ne nanositi kremu protiv komaraca na pocrvenelu kožu, jer se nikad neće smiriti crvenilo.
Ponesite gomilu lekova iz kućne apoteke – najbliža bolnica koja radi je u glavnom gradu, apoteka nema na svakom koraku a i pitanje je kakav je izbor lekova. Obavezni lekovi su: protiv temeprature, dijareje, bolova, a super je ako možete da ponesete i antibiotike velikog spektra, s obzirom da su urinarne i očne/ušne infekcije kod turista veoma česte.
Patike za kupanje u okeanu su neophodne – sve plaže su na koralnim grebenima i velika je verovatnoća da nagazite na koral, jež ili nešto treće, posebno kad su oseke.
Ne kupujte školjke od lokalnih prodavaca, koliko god da su divne i povoljne, jer je zabranjeno iznositi ih sa ostrva. Kazne su velike i kontrole prtljaga su često rigorozne. Ako baš morate da iznesete neku koju ste sami izronili, iskusni kažu da je potrebno zaviti je u alu-foliju i smestiti u veliki prtljag, koji ne ide sa vama u avion.
Ne prilazite majmunima – kažu lokalci da umeju da budu opasni, čak i ako sami, dobrovoljno dođu na drvo iznad vašeg restoranskog stola. Prisustvovala sam sceni u kojoj se majmun popeo na drvo u kafiću, i popiškio se turistima na glavu, nakon čega je mirno nastavio da gricka svoje lišće.
Nakit i suveniri najlepši su u Masai- šopovima na plaži – pripadnici ovog plemena rasprostru svoje marame na koje naređaju nakit i sitnice, vaše je samo da birate. Cene se kreću od 5 dolara pa naviše.
U Zanzibaru svi vole mačke, i mini-rizortovi ih neguju i gaje, što većini turista pričinjava veliko zadovoljstvo. Krave na plaži su takođe čest prizor.
*
***
Bonus video: Skriveni troškovi na odmoru – Sve zamke All Inclusive-a
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
