Laguni koja čuva najstariji oblik života na Zemlji otkucava sat: Ekologe posebno brine jedna stvar

Poluostrvo Jukatan, koje razdvaja Meksički zaliv i Karipsko more, dom je jedinstvenog jezera i lagune Bacalar, koja se smestila jugoistočno od istoimenog grada. Naziv nema veze s popularnom vrstom ribe nego najverovatnije potiče iz majanskih jezika i predstavlja mesto okruženo trskom.

Ali slatkovodno jezero u meksičkoj saveznoj državi Quintana Roo, blizu granice s Belizeom naziva, se i jezerom sedam nijansi plave boje - od svetle tirkizne do duboko kobaltne, koje zajedno čine nestvarno lepu slagalicu.

Najveća laguna na Jukatanu pojavljuje se gotovo iznenada usred divljeg i obraslog krajolika. Više od 60 km duga, s blistavo belim peščanim dnom, nudi mogućnosti kampovanja, plivanja, vožnje kajakom ili jednostavno opuštanja uz paletu boja koje prelaze iz plave u zelenu i sjajnu belu. Taj prizor više liči fotošopu nego stvarnom životu, ali lepota nosi i probleme jer privlači turiste koji štete Bacalaru.

Najstariji oblici života na Zemlji

Laguna je dom drevnoj populaciji stromatolita, živih fosila starih oko 3,5 milijardi godina koji sadrže i neke od najstarijih tragova o životu na Zemlji - starijih od ljudi, dinosaurusa, pa čak i biljaka. Ti prastari oblici života, veliki, mekani, smeđi, rastu iz dna lagune. Izgledaju poput stena, ali zapravo su živa bića. Stromatoliti postoje na tek nekoliko lokacija u svetu (uključujući i hrvatsko ostrvo Pag) – a populacija u Bacalaru čuva istoriju zamrznutu u vremenu, uključujući podatke o temperaturi i hemijskom sastavu vode od pre milion godina. Osim toga služe kao vodeno drveće jer izvlače ugljen dioksid iz vazduha i talože ga na dnu jezera, piše Pun kufer.

Ekolozi upozoravaju da su stromatoliti na jezeru Bacalar u velikoj opasnosti iz više razloga. Jezero napaja 450 km duga podzemna reka, deo najvećeg svetskog sistema vodenih pećina, a karbonatne stene u tom sistemu omogućuju rast stromatolita. Kraški krajolik, u kom se podzemne vode povezuju kroz pukotine i pećine, čini ih izuzetno ranjivima na krčenje šuma koje se u poslednjoj deceniji eksponencijalno povećalo.

Zbog nekontrolisanog krčenja šuma sve više pesticida i đubreta ulazi u vodu tokom kišne sezone, a zabeležene su i kritične količine azota i amonijaka. Kako se menja sastav vode, alge i mekušci se ubrzano množe, a stručnjaci se pribojavaju da najstariji oblik života na Zemlji neće moći da se oporavi od ekološke štete u kratkom roku.

I lokalni turizam šteti jezeru zbog loše izvedenih kanalizacija iz kojih štetne bakterije pristižu u lagunu, a čamci, kajaci, pa i ljudi koji stoje na rubovima lagune – fizički oštećuju stromatolite koji zbog toga umiru poput koralnih grebena.

Održivi turzam

Uz održiviji turizam laguna Bacalar bi mogla da se oporavi, smatraju stručnjaci, upozoravajući goste da ne dodiruju stromatolite, ne gaze niti sede po njima. U lagunu treba ulaziti bos, nikako s kremama za sunčanje ili šminkom koje izbeljuju stromatolite, a gosti mogu pomoći i tako što odaberu ekološki prihvatljiv smeštaj i maksimalno smanje otpad. Ako ljudi ne shvate da se radi o osetljivom prirodnom svetom mestu, lepota lagune i njena blagotvornost za okolinu će zauvek nestati.