5
Kuće za 1 evro prodaju se širom Italije.
Italijanske „kuće za jedan evro“ definitivno nisu za svakoga, upozorava čovek koji je za manje od tri godine odustao od projekta. Deni Mekabin je kupio kuću u Musomeliju na Siciliji 2019. godine, ali je doneo odluku da je vrati vlastima nakon što se renoviranje pokazalo kao preveliki izazov.
Kuće za evro se prodaju u okviru inicijative na nivou cele Italije – ideja je da se na napuštena imanja u slabo naseljenim gradovima privuku novi stanovnici i lokalne investicije. Mekabin, kuvar i bivši marketinški savetnik slavnog Džejmija Olivera, tu je video priliku da kupi kuću za 1 evro i pretvori je u projekat zajednice „Dobra kuhinja“ („The Good Kitchen“) i TV emisiju za Kanal 4.
„Pre toga sam deset godina odlazio u Italiju i stekao prijatelje tamo“, kaže on za Independent i otkriva da je video 28 kuća koje su se prodavale za evro pre nego što je doneo svoj konačni izbor. U decembru 2019. godine potpisao je uslove ugovora „Slučaj 1 evro“, po kojima se obavezao da renovira kuću u prve tri godine vlasništva.
„Ovim kućama od 1 evra često je potrebno jako mnogo strukturalnih radova. Pritom, ne plaćate samo evro unapred, već plaćate oko 3.000 evra da sredite papirologiju“, kaže Mekabin.
Nakon kupovine se vratio u Australiju, odakle je poreklom, a kad je pandemija udarila, odložio je svoj plan preseljenja na Siciliju za skoro godinu dana. U međuvremenu je započeo kampanju prikupljanja sredstava za renoviranje i pokretanje „Dobre kuhinje“, ali odlaganje preseljenja u Italiju pomerilo je i početak rada na imanju, ostavljajući ga da dodatno propada.
Kada se Mekabin konačno preselio na Siciliju u decembru 2020, italijanska inicijativa za „super bonus“ – koja uključuje poreske olakšice za kupce nekretnina – doprinela je povećanoj potražnji za građevinskim radnicima, što je dodatno otežalo početak radova na njegovoj kući. Osim toga, porasli su i troškovi građevinskog materijala.
Nakon početnih izdataka, kaže on, veliki građevinski radovi mogu dostići desetine hiljada evra“. Ubrzo je uvideo da je čitav njegov projekat odložen na neodređeno vreme zbog „sna od 1 evra“.
„Nije samo to što nisam mogao da nađem graditelje – pandemija je imala uticaj na mnoge industrije. Moja kuća je tu ležala godinu dana i nisam mogao da se brinem o njoj, ni da popravim krov“, objašnjava.
Zato je počeo da traži druge jeftine nekretnine u oblasti Musomelija kojima nije bilo potrebno toliko građevinskih radova, i na kraju je pronašao praznu radnju na gradskom trgu.
„Mnogi ljudi sada kupuju ‘premium’ kuće u ovakvim gradovima – one koje ne zahtevaju mnogo strukturalnih radova, samo kozmetičke. Iako je projekat kuće za evro zaista bio katalizator za dovođenje ljudi u grad, one malo skuplje su često bolja opcija za ljude koji žele da se presele ovde“, ističe Mekabin.
Pročitajte još:
Na kraju je doneo odluku da vrati svoju kuću od jednog evra i umesto toga je potrošio 8.000 evra na drugu nekretninu koju je bilo lakše brzo renovirati i spremiti za korišćenje u roku od nekoliko meseci.
„To je velika odluka, ne samo za evro – čak ni za 5.000 ili 10.000 evra. Osetite mesto. Nemojte biti zaslepljeni pogledom – iako je okolina apsolutno zapanjujuća”, savetuje one koji razmišljaju o toj investiciji, a posebno upozorava sve koji bi da tu započnu posao: „Jedna je stvar ako želite da se preselite ovde, započnite život ovde. Ali video sam da pansioni propadaju – kuće za jedan evro nisu baš najbolja šema za pokretanje posla.”
***
Bonus video: Podcast Život na srpskom: Amerikanka koja je izabrala da živi u Beogradu
