Isprobala sam glavne travel trendove za 2026. - kad krećeš iz Beograda sve ovo još više ima smisla

Kad sam naletela na BBC tekst koji sabira rezultate istraživanja o travel trendovima koji će vladati u 2026. - nijedan me baš nije iznenadio. Kod mene su aktuelni već godinama.

S obzirom na to da krećem iz Beograda, nikad nisam na putovanjima tražila neki uzbudljiv noćni život, specijalan komfor (kod kuće je najlepše) ili luksuz koji će me puno koštati, ali "uspavati". Putovala sam solo i u društvu, ali obično van sezone da izbegnem gužve i visoke cene. Tražila sam mesta na kojima ću moći da skrećem s turističkih ruta i nalazim baš ono što me u tom trenutku intrigira. I dok sad već razmišljam kako da ponovo izmaknem maniji "novih trendova", malo sam se prisetila...

Tišina pre svega

Mislim da moji izbori destinacija, u 2025. godini posebno, dovoljno govori o tome da baš i ne volim gužvu niti masovno posećene lokacije. Tako sam proleće provela u Africi, na letovanje zapičila u Skandinaviju, „božićne čarolije“ našla na Malti...

Uglavnom imam i sreće, pa uspešno izmičem turističkim navalama, ali mislim da je pobeda bila u Keniji, gde se ispostavilo da smo „grupa“ – nas dve. Mislim da kroz celu zemlju nismo srele druge turiste, a tišina na nekim mestima činila je da se osetim kao na drugoj planeti.

AI kao alat za planiranje putovanja

Celu Skandinaviju sam u avgustu 2025. obišla uz pomoć ChatGPT. Bar stvari koje su mene interesovale, a nisu u regularnim vodičima. Fora je u tome da mu precizno postaviš zadatak, da ti pronađe lokacije koje bi tebi bile strava, a nisu na turističkim mapama, i samo kreneš... A kad veštačka inteligencija „zabaguje“ ili nestane interneta – kreće prava avantura.

Ideš, ne razmišljaš

Oni su to nazvali „poverenje umesto izbora“ i kao jedan od primera naveli varijantu gde kupiš kartu i ne znaš ni gde ideš. Toliko luda nisam, ali jesam bila u situacijama gde bih se samo opustila i celo putovanje prepustila organizatorima.

Na Kipru, na primer, gde nije bilo prostora za skretanja sa zadatog plana, doduše i na Tajlandu, sad već davno, gde nas je njihova turistička organizacija sprovela po najzanimljivijim, a zapostavljenim tačkama zemlje. To je bilo baš ludilo, ništa nisam znala o tim mestima, a bila su neverovatna. U svakom slučaju, ponekad baš prija samo da isključiš mozak i pustiš da se lepe stvari otvaraju pred tobom.

Roadtrip umesto aviona

Kad pomislim na „roadtrip“ prvo mi padne na pamet putničarenje po Italiji pre nekoliko godina, jer je bilo baš to – napravili smo okvirnu rutu, seli u kola i krenuli, a usput rezervisali smeštaj i, naravno, menjali plan više puta. Bilo je fenomenalno, sad kad se setim, kao da smo se u jednom momentu prisećali stihova „Santa Maria della Salute“ u Veneciji, u sledećem pokušavali da pogodimo koja je kuća Džordža Klunija na jezeru Komo, pa jeli đenoveze u Đenovi, pa se gubili po uvek uzbudljivom Rimu, pa lunjali po nekom zatvorenom luna-parku u Riminiju... Setim se, ipak, i nekih ne tako slatkih momenata, naporno je malo i teško s nekim da budeš veći deo odmora u kolima, ali vredi.

Najbliže tome u prošloj godini bila mi je tura po Skandinaviji u koju sam se upustila autobusom.

Personalizovane ture za različite životne faze

E, ovo iskustvo nemam na način na koji su oni zamislili, a to su organizovane ture za venčanja, razvode, penzionere i slično. Ali, mogu da kažem da sam sama sebi svojevremeno izabrala turu po Indiji - „da se sastavim“.

I čini mi se da su i sva ta mesta koja sam obišla za skoro mesec dana, sve što sam videla i doživela, sva ta neobična energija i ljudi koje sam usput srela baš mnogo uticali na ono što sam sad. Isto, bilo je to prvi put da sam pošla sama na neko tako daleko putovanje.

Putovanja "van utabanih staza"

Prođem ja uvek i tim "utabanim" stazama, odslušam vodiča, volim i da vidim atrakcije i povežem slike s pričama koje ceo svet zna, ali uvek tražim nešto specijalno, što izmiče razglednicama. Jer toliko toga ne znamo o tim dalekim zemljama i tako je bzvz svesti ih na atrakcije. Mislim da sam najviše „otkrića“ imala u Južnoj Americi, mada mi Azija sad već malo bledi, a znam da je puna čuda...

Kultura iznad hedonizma

Kad sam kretala u Japan znala sam da će biti naporno; i da će biti skupo za bilo kakav “hedonizam” (čak i ako to u mom slučaju znači nešto potpuno drugačije od uobičajenog); znala sam da neće to biti odmor kakav sam, nažalost, propustila u letnjim mesecima (uživanje na plaži, u grčkim specijalitetima i opuštenosti), ali sam morala da doživim.

Kažu da ide vreme gde će turisti pratiti književnost i film. Ja nisam baš imala ni Murakamija ni Kurosavu na umu, ali posle samo malo vremena u Japanu sve sam bolje razumela. Na plažu ću neki drugi put.

Ako želite da čitate detaljnije o mojim iskustvima s putovanja, zapratite Instagram stranicu Putničarenje.