0
Prošle nedelje je iz luke na Floridi isplovio novi najveći brod na svetu - Wonder Of The Seas. Od Vuka, jedinog putnika iz Srbije, dobili smo utiske iz prve ruke.
Vuka Tomića znamo kao „dečaka koji je napravio novogodišnju bajku“ (da, to je momak čija kuća godinama važi za najlepše okićenu u Beogradu), ali ispostavilo se da su mu krstarenja druga strast. I kad se javio s trenutno najvećeg broda na svetu, znali smo da sledi priča o još jednom ostvarenom dečačkom snu.
„Pre 17-18 godina sam saznao da postoji kruzing industrija. Bio sam oduvek najveći fan Titanika na svetu, sama ideja plovidbe okeanom, otvorenog mora, prvo me je to privlačilo kad sam bio mali, pa onda luksuzno krstarenje na brodu kao što je bio Titanik, cela priča me je fascinirala. I onda saznam čitajući Politikin zabavnik da postoje moderni kruzeri koji su isto tako ogromni i još veći i pružaju taj doživljaj na savremen način“, priseća se Vuk. U međuvremenu je, kao i svi mi, čuo za puno ljudi iz okruženja koji su otišli na brod. Ali ne baš ovakav.
„Ja sam pratio kompaniju Royal Caribbean, koja je najjača od svih kruzing kompanija na svetu. Ima ih baš, baš dosta, a Royal Caribbean gotovo svake godine izbacuje novi brod i svaki je veći od prethodnog. Pre nekoliko meseci su pokrenuli kampanju za lansiranje ovog novog najvećeg broda na svetu koji se zove „Wonder Of The Seas“ i to je ponovo čačnulo taj moj san iz detinjstva. Krenuo sam da pratim kuda sve taj brod ide, kakve su cene, odakle se ide, vakcine i sve ostalo, da vidim da li postoji šansa da budem baš na tom brodu. Ono što je bilo posebno privlačno je što je ovo prvo krstarenje novog najvećeg broda na svetu. To mi je pomoglo da sebi postavim cilj: Ok, želim da idem baš na ovo, prvo krstarenje. Brod će posle nastaviti, naravno, na leto se seli u Evropu i voziće mediteranske ture iz Barselone i Rima. Ali ovo je došlo kao pravo osveženje nakon cele kovid sezone, kada je kruzing industrija cela bila u problemu i svi brodovi su stali – brod je dočekan kao najveće čudo na svetu što stvarno i jeste. Kod mene su se spojile kockice, rešio sam da kupim kartu i odletim u Majami, vizu sam imao od ranije, rešio sam da idem pravo na brod i biću na njegovom prvom krstarenju. U agenciji su mi čak rekli da sam prvi i jedini putnik iz Srbije koji će biti na tom brodu. Ispostavilo se da iy celog regiona niko nije bukirao, tako da sam bio jedini putnik s naših prostora na prvom krstarenju.“
Naravno, ovo iskustvo ne čini samo brod, već i doživljaj svega što se usput obilazi.
„Postoje razne ture, ova prva je istočni Karibi. Isplovili smo iz luke Fort Loderdejl, to je odmah do Majamija, u pet popodne, onda smo sutradan imali ceo dan na moru i plovidbu ka Haitiju; u Haitiju smo bili na Labadiju, to je plaža, ostrvce, zezanje, muzika, kupanje; onda smo se vratili na brod i imali još jedan dan plovidbe na otvorenom moru, ceo dan i celu noć; onda smo stigli u San Huan u Portoriku i tu proveli dan, bilo je prelepo, ovaj grad nas je ostavio bez daha koliko je lep, opušten, veseo i šarenolik; onda se vratili na brod i ponovo dan plovidbe, da bismo stigli na Bahame; sledi vožnja celu noć i ujutru se stiže na Kokokej, privatno ostrvo kompanije Royal Caribbean koje je pretvoreno u džinovski zabavni park s toboganima, kafićima i prelepim plažama, tu se desila i najluđa žurka na bazenu, a oni to skromno zovu Perfect Day at CocoCay. Onda se ukrcavamo i krećemo nazad“.
No, do tada se odvija plovidba iz najluđih snova, a Vuk se potrudio da nam prenese delić atmosfere.
„Kad sam stao na ovaj brod prvo sam ja pao u nesvest koliko je sve to fantastično i ogromno i onda kad sam krenuo da šerujem, svi su odlepili. Dosta ljudi nisu ni znali da ovako nešto postoji“, priča Vuk.
Kaže da ne može da proceni da li je bolji osećaj uploviti u neku luku i obilaziti grad ili biti na brodu na otvorenom moru.
„I jedno i drugo je toliko fascinantno. Jer kad uđeš u luku doživiš masivnost ovog broda, neverovatno je koliki je, ti kad izađeš i staneš na dok i pogledaš gore, kao da gledaš u Beograđanku. Ljudi su toliko uzbuđeni gde god da dođemo, svi se okupljaju da vide novi najveći brod“.
„S druge strane, kad smo na otvorenom moru, to je potpuno fantastično, ima ukupno 18 paluba i gledaš otvoren okean svuda oko sebe, dan i noć vidiš samo okean. Svuda svira muzikica, bazeni, saune, đakuzi, tobogani, sportski tereni… Kabine su izuzetno lepe i kreveti preudobni, pa se uz ljuljanje broda na talasima fantastično spava. Neverovatan je osećaj ljuljanja tako gigantskog broda na talasima, meni je i to prijalo. Igrao sam turnir u odbojci, jedan dan sam osvoji srebro, drugi dan sam osvojio zlato“, pohvalio nam se malo.
Na brodu ga, kaže, najviše fascinira to „kako je pametno iskorišćen svaki milimetar prostora“.
„Koliko inženjeri, arhitekte, dizajneri koji prave ove brodove vode računa o tome da se svaki deo prostora iskoristi dobro, tako da se svuda smesti ili neka aktivacija, ili neko zezanje, ili ležaljke i bazen, ili sto za ručavanje pa do ogromnih elemenata poput glavnog pozorišta, to je ogromno, veće od našeg Pozorišta na Terazijama; onda veliko klizalište nasred broda; onda bazen na kojem se izvodi akva šou sa sve skokovima u vodu i hodanjem po kanapu…
Ne postoji deo broda gde upadneš u ćorsokak ili vidiš nešto ružno. O svakom zidu se vodi računa, o svakom parčetu poda. Sve je ispraćeno nekim scenografskim detaljima, dizajnom, svuda ima mnogo umetničkih skulptura i slika. Postoji zona koja se zove Central park, koja je na otvorenom i sva je u krivudavim stazama, i svaka biljka, drvo, klupa znak, ima svoje mesto. Sve je u detaljima.“
I ne može da ti bude dosadno. Tu su i „zidovi za penjanje, ziplajn, tobogan koji te spušta s vrha na dno broda, sportski tereni, sobe s igricama, stoni tenis, nekoliko bazena, tobogani, ogroman spa i velnes centar, ogromna teretana, Vonderlend restoran koji je kao iz Alise u Zemlji čuda, Music hall na tri nivoa koji je kao rok stejdž neki, klub komedije u kojem su predstave svako veče, glavna promenada, šetalište gde non-stop nastupaju neki bendovi, bar u kojem ti robotska ruka pravi koktel, bioskop na otvorenom, bazen za surfovanjeglavna sala za svečane večere, karaoke klub, karusel, prodavnica slatkiša, ogroman kazino, umetnička galerija u kojoj se svakodnevno održavaju aukcijske prodaje…“
*
*
*
A svaki prostor je prilika za nova poznanstva.
„Na brodu vlada specifična i prelepa energija da ti kad stupiš na brod sve postaje deo iskustva. Sve je podređeno gostu i njegovom uživanju. Oko 2.500 ljudi ima u osoblju, a brod može da iznese 6.500-6.800 putnika, to je bukvalno jedan grad. Sve je savršeno organizovano. Na ovom prvom krstarenju još nije pun kapacitet broda, tako da nas ima nešto manje, oko 4.500 ljudi, što je super jer nikad nije gužva“, priča Vuk.
I svi su, kaže, uvek dobro raspoloženi – čak i ljudi koji rade na brodu.
„Ne može da se desi da ti osoblje bude nadrndano ili smao prođe pored tebe, već će svi da ti svojim ponašanjem i ljubaznošću prenesu deo filozofije uživanja na ovom brodu. To su najljubazniji ljudi na svetu! A onda se sve to prenosi na putnike, tako da su svi toliko uzbuđeni i srećni što su tu. Kao neko veliko srećno mesto. Njima je to dosta važno, Amerikanci su dosta fanatični oko ovog broda, kao uostalom i u svemu što rade. Ako su parovi, imaju isprintane majice zajedničke sa krstarenja. Čim je otvoren gift šop sa brendiranim stvarima sa znakom broda, napravio se red, 200 ljudi je čekalo da uđe u tu radnju. Ljudi su svi dragi, nasmejani, veseli, posle dva-tri dana već ih znaš, svi se javljaju, pa zajedno idemo… Ja sam krenuo sam na ovo krstarenje, sad već ne znam s koliko ljudi blejim tokom dana, uveče izlazimo zajedno, idemo na doručak… Baš se napravila neka zajednička energija, svi delimo ovo iskustvo. I onda kad čuju da je meni ovo prvo krstarenje, pa još da sam putovao iz Evrope, iz Srbije, dva leta od 10 sati da bih bio na brodu… Skidaju kapu, ne mogu da veruju.“
Pročitajte još:
Putnika iz Srbije nije bilo, ali ljudi iz naših krajeva su „na svakom ćošku“.
„U stafu ima baš mnogo naših ljudi. Kad sam došao upoznao sam jednog Aleksu iz Crne Gore. Onda dok sam pokušavao da se snađem, pomogla mi je jedna žena, Bojana iz Valjeva, ona je marketing menadžer. I DJ Boško, Crnogorac, mnogo lud lik. Onda upoznam ljude koji vode kazino, oni su iz Srbije i iz Hrvatske. Ima naših baš dosta na brodu i na nekim su jakim pozicijama, to mi je baš lepo. I svi su bili srećni da me upoznaju. Kažu da naši ljudi ne dolaze toliko na ove najveće kruzere, uglavnom dolaze ako su evropska krstarenja, a na američka oni koji žive u Americi. Ali da zapucaju iz Srbije za Majami, to nikad nisu čuli, pa sam im bio potpuni hit“.
Osim te eks-ju ekipe, upoznao je Kurtisa i Danijela, braću iz Severne Karoline s kojima se, kaže, skontao prvog dana na odbojci i bukvalno se nisu razdvajali. Upoznao je i jedan stariji par, koji, kako je saznao, ima najveći camaro fanpejdž na Instagramu.
„Ima dosta travel blogera, influensera, zato što je ovo prvo krstarenje i kreiraju kontent, prenose sve sadržaje broda svojim pratiocima do najsitnijih detalja. Upoznao sam jedan plesni par iz Njujorka, Dani i Kristijan…“
Pitanje je koje se nameće: A koliko sve to košta?
Vuk je išao preko agencije, a ispostavlja se da cena karte za ovakvo krstarenje najviše zavisi od smeštaja na samom brodu.
„Postoje kabine u unutrašnjosti broda koje nemaju prozor uopšte, pa onda imaš kabinu koja ima virtuelni prozor – ekran koji ti emituje talase, pa ti onda tripuješ da imaš pogled, to mi mnogo smešno. Onda postoje kabine koje imaju prozor i gledaju na unutrašnjost broda, šetalište ili ka moru, ja sam uzeo tu kabinu; sledeća kategorija je sa terasom i nakon toga kreću apartmani. Zavisno od sobe idu i cene. Unutrašnja kabina može da se uzme za 500-600 dolara po osobi, pa ona ide naviše. U proseku oko 1000 evra po osobi košta nedelju dana na brodu, to ti je pun pansion, uključeno je sve, non-stop svuda možeš da jedeš i piješ milion različitih stvari. Jedino se doplaćuje alkohol. Ima i restorana koji se doplaćuju, ali u 10-12 možeš da jedeš šta god poželiš. Tako da najviše zavisi od toga koju želiš sobu i da li ideš sam ili sa nekim.“
Dodatno se plaćaju i internet paketi, kao i još neke „povlastice“.
Pročitajte još:
Na kraju, pitamo ga i za neki utisak koji bar malo odstupa od te savršene slike luksuznog krstarenja.
„To baš ne znam, morao bih mnogo da razmislim. Eto, možda, pošto je prvo krstarenje nisu baš uigrani svi šouovi, vidi se da im treba još malo vremena. Jedino to bih mogao da izdvojim. Svakako, sveopšti utisak je da je ova vrsta putovanja jedno potpuno jedinstveno iskustvo i avantura koja ostavlja bez daha. Vredelo je provesti sve te sate u avionu i dugo iščekivati ovo putovanje, jer, pogled na zvezdano nebo sa otvorene palube najvećeg broda na svetu dugo ostaje urezan u sećanju kao još jedan ostvaren san i novi nivo inspiracije za sve naredne životne poduhvate“.
***
Bonus video: Život na srpskom – gost Vuk Tomić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
