Berba čaja i visoravni u oblacima: Evo kako izgleda poseta jednom od najzanimljivijh mesta u Turskoj

Kada sam krenula na svoje putovanje u Rize, nisam mogla ni da pretpostavim da ću kročiti na tlo koje nosi tragove drevnih kultura i mitskih priča. Smešteno na obali Crnog mora, Rize je mesto u kojem se vreme kao da zaustavilo – prelepa priroda, ljudi sa bogatom tradicijom i legende koje lebde između prošlosti i sadašnjosti učinili su ovo putovanje nezaboravnim.Odmah po dolasku na aerodrom, moji domaćini, Džingis, Kadir i Muhamed, dočekali su me sa osmesima. Njihova pojava bila je u potpunosti usklađena sa specifičnom atmosferom ovog kraja. Govorili su melodičnim dijalektom turskog, a iz zvučnika njihovog kombija odzvanjala je pesma, što je dodatno pojačavalo šarm njihovog gostoprimstva. Kadir je odmah privukao moju pažnju pričama o mestu koje je pomalo magično. "Ova stena, možda sada u Gruziji, gde je Zevs kaznio Prometeja, je deo naše priče. To je deo naše istorije," govorio je sa strastvenom uverenošću.

Ljudi i planine

Rize nije samo fizičko mesto; to je iskustvo. Planine Kačkar, koje uzdižu svoje vrhove iznad zelenih šuma, okružene belim oblacima, delovale su kao da plešu sa nebom. Provedeno popodne na vrhovima Sal i Pokut bilo je gotovo magična – oblaci skroz koje smo prolazili, sunce koje je sijalo tako jasno da je delovalo kao da je na dohvat ruke, oštar vazduh, u kombinaciji sa prelepim prizorima - sve zajedno je odavalo utisak bajke. Zelenilo šuma i pogled na nesmetane planinske vrhove jednostavno su me očarali.

Na visoravni se nalazi i restoran Plato da Mola, koji vodi Ahmet Šišman, bivši kuvar luksuznog restorana u Londonu, koji je pre 15 godina napustio tu karijeru da bi se posvetio tradicionalnim specijalitetima poput muhlame, popularnog jela od sira, ili sarmi. Iz restorana se pruža predivan pogled na dolinu, dok se u pozadini čuje samo šum planinskog potokaLjudi ovog kraja, kao i sama priroda, nose svoju posebnu priču. Kadir, moj domaćin, ponosno je delio mudrost i tradiciju svog kraja: "Planine su Božji hramovi," rekao je, podsećajući me da su, kroz vekove, ovi vrhovi služili kao svetilišta – od persijskih kultova do hrišćanskih manastira, sve do džamija koje su gradili Seldžuci.

Tajna čaja

Jedan od najlepših trenutaka mog boravka bio je poziv na berbu čaja. Berba čaja u Rizeu nije samo običan posao – to je ritual, i prava umetnost koja se prenosi s generacije na generaciju. Kada sam došla u Rize, nisam mogla da ne primetim koliko je ozbiljno i strastveno svaki lokalni čajni proizvođač pristupao ovom procesu.

U Rizeu, čaj nije samo napitak, već deo svakodnevnog života. Poznato kao "zeleno zlato", čaj iz Rizea je specifičan zbog svoje jedinstvene klimatske i geografske pozicije. Juši, lokalni stručnjak za čaj, objasnio mi je kako se ovde gaji organski čaj, bez upotrebe pesticida ili veštačkih đubriva. "Naš čaj je specijalan, jer kiša pada pet dana nedeljno, a zimi ga sneg štiti od mraza," rekao je sa osmehom. Berba čaja počinje u zoru, dok su šume još uvek obavijene vlagom. Svaki listić čaja ručno se bira, a proces sušenja zahteva veliku pažnju, koja se prenosi s generacije na generaciju.Takođe, posluženi smo čajnim specijalitetom – napitkom sa bergamotom, koji je očarao i mene i moje kolege. Juši je s ponosom govorio o tradiciji čaja u ovom regionu. Turska je, zajedno sa Azerbejdžanom, 2022. godine uvrstila čaj u UNESCO-ovu Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Rize je takođe jedno od glavnih centara za proizvodnju turskog čaja, jer čak 70% proizvodnje potiče iz ove provincije.

Turska proizvodi više od 1,5 miliona tona čaja godišnje. To je jedno od najvažnijih kulturnih bogatstava ove zemlje, a Rize zauzima posebno mesto u tom kontekstu.

Kako izgleda berba čaja

Berba čaja u Rizeu je isključivo ručni posao, a radnici pažljivo biraju samo najmlađe i najsvježije listove, one koji još nisu u potpunosti otvoreni. Svaki radnik mora biti obučen da prepozna savršen trenutak za branje. "Prepoznajemo listove koji su spremni. Nisu premladi, ali nisu ni previše zreli," rekao je Juši, objašnjavajući proces sa strastvenim naglaskom.Kada su listovi ubrani, oni se brzo prebacuju na sušenje. Sušenje čaja je ključni deo procesa, jer određuje njegov ukus i kvalitet. U Rizeu, čaj se suši u specijalnim uređajima ili na otvorenom, sve dok ne postigne željeni nivo vlage. "Brzina sušenja je važna. Ako ostavite listove predugo na suncu, izgubiće svoju aromu," dodao je.

Tokom sezone, čajni radnici često rade u timovima, a svaka porodica ima svoje plantaže. Čajna berba u Rizeu tako postaje prilika za okupljanje zajednice, gde svi učestvuju, od najmlađih do najstarijih. "Tako smo mi odrasli, pomažući našim roditeljima na plantažama," rekao je Kadir, jedan od mojih domaćina, objašnjavajući koliko su u prošlim vremenima porodice bile povezane sa radom na čajnim plantažama.Iako berba čaja zahteva puno truda i pažnje, ona nije samo naporan posao. Za radnike, pa i za posetioce kao što sam bila ja, berba čaja je prilika da uživate u prirodi, prelepim pogledima i, naravno, čaju. Svaka pauza bila je ispunjena mirisima svežeg čaja, koji se spremao na licu mesta, u malim, rustičnim kućicama sa tradicionalnim turskim čajnicima. Čaj koji smo pili bio je bogat, aromatičan, i svaki gutljaj podsećao nas je na trud koji je uložen da bi se došao do tih prelepih listova.

Za one koji učestvuju u berbi, čaj je više od napitka; to je simbol posvećenosti, porodične tradicije i prirodnog blaga koje Rize nudi svetu. "Čaj nije samo za pijenje. Čaj je naša tradicija, naš način života," rekao je Juši sa ponosom, što je savršeno opisalo moju celokupnu iskustvo u Rizeu – čaj je ovde mnogo više od običnog napitka, to je duša ovog kraja.

Specijaliteti koji ostavljaju bez daha

Rize je takođe poznat po svojoj bogatoj kuhinji, koja se oslanja na prirodne resurse ovog regiona.Jedan od najposebnijih trenutaka na mom putovanju bio je trenutak kada sam razgovarala sa domaćinima, osećajući se kao deo zajednice, a ostali su i impresionirani mojim poznavanjem turske hrane – proje, sarme, cicvare i zeljanice. Bio je to trenutak kada su naše kulture postale potpuno isprepletene, a ja sam shvatila koliko su međusobni uticaji i razumevanje duboko ukorenjeni.

Osim toga, najpoznatiji specijaliteti uključuju muhlamu, jelo pripremljeno od kukuruznog brašna, putera i sira, kao i med iz Anzera, koji je poznat širom sveta.

Gostoprimstvo kao glavna uloga

Tokom mog boravka u Rizeu, savršenstvo je bilo u svakom detalju – od organizacije putovanja do prelepih, pažljivo osmišljenih trenutaka svakog dana. Domaćini su bili ključna karika u ovoj nezaboravnoj avanturi. Porodica koja upravlja čajnom plantacijom Rize Tea House dočekala nas je s neverovatnom ljubaznošću, a sve je delovalo kao da smo prijatelji koju su se poznavali godinama.Hotel, smešten u blizini plantaža čaja, bio je idealno mesto za opuštanje nakon dužih obilazaka i berbe. Jednostavan, ali s autentičnim turskim šarmom, nudio je pogled na okolna brda prekrivena čajnim zasadima. Prostorije su bile prostrane, a nameštaj jednostavan, ali ugodan. Savremeni komfor upotpunjen je tradicionalnim turskim elementima, poput ručno izrađenih tepiha i tkanina, što je dodatno doprinosilo atmosferi mira i harmonije. Najlepši deo boravka bio je terasa hotela s pogledom na čajnu plantažu i potok, na kojoj smo mogli uživati u svakom zalasku sunca.

Što se tiče hrane, domaćini Hasan i njegova žena Emina, koji su se vratili u planine Rizea iz Istanbula da bi napravili hotel za turiste koji u sve većem broju dolaze da se upoznaju s lepotama Pontskih Alpa, svaki obrok pretvorili su u pravu malu svečanost. Svako jutro počinjalo je uz sveže pripremljen čaj od njihove berbe, uz koji su se servirali domaći proizvodi. Domaći slatki i slani namazi, razne vrste sirva, sveže pečeni hleb i voće činili su doručak nezaboravnim. A večerali smo uz specijalitete koji su bili pravi raj za nepce. Čaj, naravno, bio je glavni akter svih obroka.Bilo je očigledno da su domaćini ne samo odlični ugostitelji, već i veliki ljubitelji tradicije i kulture svog kraja, što su nesebično prenosili na sve posetioce. Njihov ljubazni način ophođenja i spremnost da podele priče o tradiciji proizvodnje čaja učinili su moj boravak nezaboravnim iskustvom. "Mi verujemo da svaki gost nije samo posetilac, već i član porodice," rekao je gospodin Hasan, što je bila savršena refleksija njihovog pristupa turizmu.

Putovanje u Rize za mene nije bilo samo fizičko putovanje, već i duhovno, jer sam kroz mitove, tradiciju i ljubaznost domaćina uspela da osetim prošlost ovog kraja. Bio je to susret sa prirodom, istorijom i divnim ljudima – sve to u jednom putovanju koje je nudi mnogo više nego što je moguće opisati na mapi.