1
U smrt i bol oko sebe unela je umetnost i snagu.
Možete li da zamislite da ste saznali da imate vrlo opasnu infekciju srca koja može da bude fatalna, da ste mesec dana zatvoreni u bolnici okruženi bolom i strahom i onda – počnete da slikate?
Baš to je uradila Beograđanka Vladica Čulić, i više od toga – ona je preko Instagrama organizovala aukciju tih radova koje stvara dok je smeštena u bolnici.
Svoju priču ona je podelila za Nova.rs.
„Naprasno sam dobila jaku infekciju srca. Imam urođenu srčanu manu na koju se ta infekcija zakačila i stvorila endokarditis. Bilo je baš gusto, bila je to neka ogromna masa koja je išla preko celog srca. Doktori nisu bili baš optimistični. Sedamnaest dana sam morala da ležim u krevetu jer je ta masa mogla da stvori fatalni tromb u mozgu.“
Srećom, Vladica je počela da dobro reaguje na terapiju i ta masa je počela da se topi.
„Prvo sam bila na Pulmologiji misleći da je upala pluća, ali kada su shvatili da je srce, od tada sam mesec dana u Zemunskoj bolnici na intenzivnoj nezi.“
Zbog svega toga, mesec dana bez posla i potpuna izolacija imali su veliki uticaj na njenu finansijsku situaciju.
„Nažalost, naredna tri meseca takođe neću biti u mogućnosti da radim ni da budem preterano aktivna jer je ostao jedan taj deo kod srca koji se nije istopio.“
U početku je bila jako uplašena, priznaje.
„Ja sam ovde u bolnici imala paklene momente delirijuma, temperatura, bezbroj uboda igala, ogromne strahove i strepnje dok još nisam znala šta mi je. Nisam znala pravu dijagnozu, vodili su me na brdo testova i skenera, a pritom sam bila sama jer su zabranjene posete zbog korone. Sve me je bolelo i bila sam jako uplašena. Ali imala sam u isto vreme i bake koje su me pitale kako sam, imala sam sjajne sestre i doktore koji su dolazili i kada nisu morali da vide kako sam, imala sam čistačice koje su mi svaki dan poželele laku noć i dobro jutro. I pokušavala sam da samoj sebi u toj samoći dajem podršku i da prihvatim bolest kao neku smernicu gde treba da idem u svom životu i šta treba da naučim kroz tu bolest. Onda sam se svako veče zahvaljivala toj masi u meni, rekla sam joj da će da nađe svoj put iz mene, da ćemo se lepo rastati kao prijatelji. Krenulo je nešto plemenito u meni da se budi.“
Vladica je i pre crtala jako puno, ali kako kaže, zbog života je stavila sve sa strane. Sada ju je život pokrenuo da nastavi.
Zato je i organizovala aukciju za prodaju svojih radova.
„Počela sam da crtam svoje emocije, unutrašnje organe koji se i plaše i srećni su i tegoba su meni, ali opet su put ka nečemu svetlijem. Crtala sam puno detalja da vreme prođe, slikala sam od ujutru od uveče, pauzirala sam samo da jedem i dobijem terapiju.“
Postalo je to jako lekovito i za nju i za druge oko nje u bolnici.
„Moja soba je postala mini-galerija i za lekare, i za sestre, i za čistačice, i za cimerke koje sam ispratila kući. Svi tumače radove, pa pitaju šta je ovo, sve sam nekako uključila u moj proces, što je lepo. Bolnica je tužno mesto, posebno ova intenzivna nega gde dosta ljudi umire. Gledala sam sve to dok sam ovde. Nije lako stvarno. Ali s druge strane, bolnica je i mesto oporavka i ja sam tako izabrala da je vidim.“
Pročitajte još:
I njena aukcija je zaživela.
„Prodajom ovih radova želim da vam prenesem deo borbenosti, energije i pozitivne transformacije koju svakodnevno doživljavam unutar ovih 10 kvadrata. Ovi radovi su puni svih nas jer svi mi prolazimo kroz ogromne izazove i svi se borimo najbolje sto možemo“, kaže Vladica i dodaje da joj se mogu javiti svi koji žele da imaju rad koji se obraća baš njima i time ujedno doprinesu da budući period bude malo lakši dok ona nastavlja da stvara.
Kako kaže, svaki rad će dobiti svoj post, a putem aukcije, tj. bidovanja u njenom inboksu neko će postati srećni vlasnik.
Podršci koju je dobila nije se nadala.
„Društvene mreže su mač sa dve oštrice jer se tu razvija neka nerealna slika života – svi su lepi, sve je super. Ali to je i jako dobar kanal za pružanje ruke. Neverovatnu podršku sam dobila kroz poruke, deljenje posta, licitacije. Neizmerno sam zahvalna i dirnuta i mislim da je to pokazatelj da imamo puno moći da pomognemo jedni drugima, na razne načine, ne samo finansijski.“
Vladica za kraj ističe da volja najbitnija, koliko god to zvučalo kao kliše.
„Vedar um i kreativnost su stvarno neizmerno važni za sve koji se bore bilo gde.Ne mora to da bude slikanje, može i pisanje dnevnika, slušanje muzike, bilo šta što okida pozitivne misli. Živimo u jednom užasnom vremenu sa ratovima i svim što se dešava oko nas i zato treba da budemo tu jedni za druge i za sebe kroz tu produktivnost.“
