Jedna od najvećih tajni Balkana .
Svi mediji preneli su objavu predsednika Aleksandra Vučića o novom nalazištu zlata.
„Da ne govorimo sada gde je, svi će se sjatiti. Kako se sazna skoči cena svega puta 10, puta 50. Prema privm izveštajima, to je jedno od prvih 100 nalazišta zlata u celom svetu“, rekao je predsednik Srbije. Prema procenama Geozavoda Srbija ima rezerve od 500 tona zlata u rudi, međutim, među tragačima za blagom iz sveta aktuelna je i jedna druga priča vezana za Srbiju.
Naime, legenda kaže da je baš na prostoru naše zemlje sahranjen čuveni Atila Bič Božiji, ali i da je sa sobom u grob odneo ogromno blago. To blago je bilo toliko da i danas privlači avanturiste i one koji bi da, baš kao u filmu, život promene spektakularnim pronalaskom.
Priča kaže da je Atila Bič Božji, kralj Huna u petom veku, kao veliki osvajač bio i na Balkanu. Bio je simbol okrutnosti, ali istorija ga pamti i kao plemenitog vladara. Zabeleženo je da je Atila umro mlad, i to na dan svoje svadbe. Prethodno je već imao više žena, ali kada se venčavao novom ženom, te noći je preminuo. Neki kažu da je ubijen, neki da je umro od previše alkohola.
Sahranjen je, navodno, u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Onda je sa velikim blagom koje je oteo u osvajanjima spušten u reku Tisu. O tačnoj lokaciji i dalje se polemiše.
„Naime, kada je umro 453. godine, sledstveno tim, kako bi se reklo, pravilima turskih naroda o sahranjivanju, on je, kako izvori svedoče, bio sahranjen između dva rukavca Tise. Možemo napraviti paralelu sa mongolskim narodima kada je, recimo, Dzingis Kan sahranjen, pa su preko njegovog groba trčali konji da se ne zna gde je. I eto, navodno sa njim je sahranjeno nekakvo blago. Arheoloških nalaza je malo“, kazao je prof. dr Boris Stojkovski, istoričar, za RTV.
Istakao je da postoji nekoliko teorija o mogućoj lokaciji njegovog groba, a jedna od njih je u Titelu.
„Grobno mesto Atilino se ne zna, pretpostavke su trougao Subotica-Senta-Segedin, sve nekih 45-50 kilometara između svih tih mesta, dakle neka vrsta jednakostraničnog trougla u kome počiva. Priča da se radi o dva rukavca Tise takođe postoji. Zbog toga mnogi uzimaju Titel kao neki primer.“
Godinama su brojni arheolozi i istoričari pokušali da utvrde tačno mesto Atilinog groba, ali bez uspeha.
Naime, prema svojim običajima, Huni su pregradili korito Tise i sahranili Atilu. Brana je potom srušena, a Tisa sakrila tragove. Cilj je bio da niko ne dođe do groba da ga oskrnavi. Pronalaženje tačnog mesta otežala je vojvođanska ravnica po kojoj je Tisa od tada više puta menjala tok. Ali i dan-danas lovci na blago naoružani detektorima metala tumaraju ovim predelima, piše Zanimljiva geografija.
O potrazi za Atilinim grobom govorilo se dosta i u brojnim emisijama. U jednoj od njih Boško Kozarski je tragom došao do Starog Slankamena, na ušću Tise u Dunav. Kako kaže, to Atilino blago vredi više od 10 godišnjih budžeta Republike Srbije, te ne čudi što kod mnogih izaziva znatiželju.
Međutim, u celoj ovoj priči se pominje i opaka bolest koju su imali Atila i saborci. I zato, bojeći se da je to blago koje Atila dodirivao takođe zarazno, saborci su i njega sa vojskovođom polegli na dno Tise.
Ipak, ni ta zla kob ni moćna Tisa koja krije tajnu ne sprečavaju potragu za blagom. Kako kažu lokalci, mnogi svetski tragači za zlatom sa najsavremenijom opremom i dalje dolaze na reku tražeći Atilin grob i ono vredno u njemu.
***
Bonus video: Ko sve kreće u lov na zlato, kalcit i druge minerale u Srbiji