"Super" El Ninjo bi mogao da napravi haos sa cenama hrane: Svi će ga osetiti, a najviše će biti pogođene siromašne zemlje

Ekonomisti upozoravaju da se lanci snabdevanja suočavaju sa "dva istovremena šoka“ - ratom na Bliskom istoku i ekstremnim vremenskim uslovima povezanim sa globalnim zagrevanjem, piše Gardijan.

Naučnici navode da El Ninjo 2026–2027. godine, koji nastaje kada promene u obrascima vetrova omoguće širenje toplijih voda preko centralnog i istočnog ekvatorijalnog Pacifika, ima istorijski nezabeleženo velike šanse da preraste u "veoma snažan“ događaj koji će doneti toplotne talase, poplave i intenzivnije oluje.

Ovaj fenomen, koji se neformalno naziva "super“ ili "Godzila El Ninjo“, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) prošlog meseca je potvrdila da se već razvija u Pacifiku. Prema njihovim procenama, postoji 63 odsto verovatnoće da će temperatura površine mora kasnije ove godine biti za više od dva stepena Celzijusa iznad proseka.

U trenutku kada domaćinstva širom sveta već trpe posledice visokih troškova života, stručnjaci upozoravaju da bi ekstremni El Ninjo mogao dodatno da podstakne inflaciju. To izaziva zabrinutost i među centralnim bankama, jer bi kamatne stope mogle duže da ostanu na visokom nivou.

"El Ninjo ponovo stavlja takozvanu klimatsku inflaciju u fokus“, naveli su analitičari italijanske banke Junikredit, te dodali: "Nedavni toplotni talasi u Evropi podsećaju da se klimatski uslovi već menjaju. El Ninjo bi kasnije ove godine mogao dodatno da pojača efekte globalnog zagrevanja".

Istorijski uticaj na poljoprivredu

El Ninjo je i ranije značajno uticao na poljoprivredu i lance snabdevanja hranom. Pre više od jednog veka jedan od najjačih zabeleženih El Ninja izazvao je katastrofalne suše u Kini, južnoj Africi, Brazilu, Egiptu i Indiji. Glad, dodatno pogoršana kolonijalnom vlašću, odnela je milione života, uključujući više od šest miliona ljudi u Indiji između 1876. i 1878. godine.

Među najsnažnijim zabeleženim epizodama bili su El Ninjo iz 1981–1982, 1996–1997, 2015–2016. i 2023–2024. godine. Međutim, projekcije NOAA ukazuju da bi ciklus 2026–2027. mogao da bude još snažniji, povećavajući rizik od suša i poplava koje bi ugrozile prinose širom sveta.

Prema proceni analitičara investicione banke Goldman Saks, ovako snažan El Ninjo mogao bi da izazove rast globalnih cena prehrambenih sirovina od 15,8 odsto. To bi se prelilo i na potrošače u Evropi, gde bi cene hrane u evrozoni mogle da porastu za oko 1,3 odsto, prenosi N1.

Posledice će se osećati godinama

Analitičari upozoravaju da će se puni efekti osetiti tek nakon određenog vremena, jer klimatske promene utiču na različite useve u različitim fazama setve, rasta i žetve. Zbog toga Goldman Saks procenjuje da će posledice biti u potpunosti vidljive tek u drugoj polovini 2028. godine.

Dodatni problem predstavljaju logistički izazovi, poput promena vodostaja reka i kanala koji su ključni za transport hrane.

"El Ninjo ne utiče jednako na poljoprivredu. On menja obrasce padavina i temperatura širom sveta, stvarajući regione koji dobijaju, ali i one koji gube“, navode analitičari švajcarske banke UBS.

Istovremeno, El Ninjo bi mogao dodatno da pogorša poremećaje izazvane ratom između Irana i Izraela, povećavajući probleme u snabdevanju hranom, đubrivom i energentima.

"Čak i manji poremećaji u snabdevanju mogli bi da izazovu mnogo veći rast cena nego što bi istorijski obrasci sugerisali“, upozoravaju analitičari UBS-a.

Najviše će biti pogođene siromašnije zemlje

El Ninjo obično povećava rizik od suša u južnoj Africi i severnim delovima Južne Amerike, dok u južnom Brazilu, Argentini, Paragvaju i Urugvaju povećava verovatnoću poplava.

Analitičari smatraju da će zemlje sa nižim prihodima, koje su već pogođene posledicama rata na Bliskom istoku, pretrpeti najveću štetu.

"El Ninjo je već počeo da utiče na useve, izazivajući slabiji monsunski period u Indiji. Neki regioni dobili su samo 25 odsto uobičajenih padavina, dok je u delovima centralne Indije palo oko polovine uobičajene količine kiše. To bi moglo da ugrozi proizvodnju pšenice, pirinča i šećerne trske“, navode analitičari Goldman Saksa.

Posledice će se, kako ocenjuju, osetiti širom sveta.

Suše u jugoistočnoj Aziji mogle bi da smanje proizvodnju palminog ulja, važnog sastojka prerađene hrane, dok bi proizvodnja kafe i kakaa takođe mogla da bude pogođena. Topliji i vlažniji uslovi mogli bi da podstaknu širenje biljnih bolesti i dodatno umanje prinose u narednim godinama.

U Severnoj Americi uticaj El Ninja najizraženiji je tokom zime, dok će se u Evropi efekti više osetiti kroz rast globalnih cena hrane nego kroz direktne vremenske promene.

Pre tri godine, Evropska centralna banka procenila je da snažan El Ninjo može da poveća svetske cene prehrambenih sirovina za do devet odsto, pri čemu bi najveći rast zabeležili soja, kukuruz i pirinač. Koliko će se to odraziti na maloprodajne cene zavisiće od državnih mera, potražnje i politike trgovinskih lanaca.

Prema proceni Junikredita, ekstremni scenario El Ninja mogao bi da smanji globalnu poljoprivrednu proizvodnju za 14,3 odsto, što predstavlja gubitak od oko 342 milijarde dolara.

"Cenovni šokovi mogli bi da iznose između 10 i 50 odsto za ključne poljoprivredne proizvode, dok bi najizloženije kulture: pirinač, palmino ulje, šećer i kafa, mogle da poskupe između 50 i 100 odsto, pa čak i više“, naveli su analitičari Junikredita i dodali:

"Globalni prehrambeni sistem ulazi u drugu polovinu 2026. godine sa određenim rezervama, ali sa veoma malim prostorom za greške", zaključuju.