Objavljen alarmantan izveštaj o vrućinama: Toliko je više smrtnih slučajeva i ako vas ovo ne uplaši - ništa neće

Služba EU za praćenje klimatskih promena Copernicus početkom aprila je objavila da je ovogodišnji mart bio najtopliji u istoriji merenja. Zapravo, svaki od poslednjih deset meseci rangiran je kao najtopliji ikada dosad zabeležen u svetu u poređenju s odgovarajućim mesecom prethodnih godina, podaci su iz mesečnog biltena Copernicusa.

Zajednički izveštaj koje su objavili Copernicus i Svetska meteorološka organizacija (WMO) pokazuje nove zabrinjavajuće podatke. Naime, Evropljani pate od nesnosne vrućine tokom dana, a noću su pod stresom zbog neprijatne toplote. Stopa smrtnosti od vrućina porasla je 30% u Evropi u dve decenije, pokazao je izveštaj ove dve organizacije.

„Cena klimatskih mera može izgledati visoko, ali cena neaktivnosti je mnogo veća“, kaže glavna sekretarka WMO Selest Saulo.

Rekordi padaju svakog meseca

Izveštaj je pokazao da su temperature u celoj Evropi bile iznad proseka 11 meseci tokom 2023. godine, pri čemu je septembar bio najtopliji od početka merenja, prenosi Guardian.

Vruće i suvo vreme izazvalo je velike požare koji su pustošili sela i izbacivali dim koji je gušio udaljene gradove. Požari s kojima su se vatrogasci borili bili su posebno žestoki u sušom pogođenim južnim zemljama poput Portugala, Španije i Italije.

Grčku je pogodio najveći šumski požar zabeležen u EU-u, u kojem je izgorelo 96.000 hektara zemlje, navodi se u izveštaju. Obilna kiša takođe je dovela do smrtonosnih poplava. Evropa je 2023. bila oko 7% vlažnija od proseka u poslednje tri decenije, a trećina njene rečne mreže prešla je „visoki“ prag poplava.

“Evropa je 2023. bila svedok najvećeg požara ikad zabeleženog, jedne od najvlažnijih godina, jakih morskih toplotnih talasa i široko rasprostranjenih razornih poplava“, rekao je Karlo Buontempo, direktor službe za klimatske promene Copernicus.

Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom

Izveštaj nije dao podatke o broju umrlih zbog vrućine 2023, ali su naučnici utvrdili da je u 2022. bilo 70.000 dodatnih smrtnih slučajeva.

"Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u 2023. je verovatno bio veći", rekla je Friderike Oto, klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu, koja nije bila uključena u izveštaj. „Za mnoge od ovih smrti, dodatna toplota uzrokovana emisijom fosilnih goriva bila bi razlika između života i smrti."

Izveštaj dolazi dve nedelje nakon što je Evropski sud za ljudska prava presudio da je slaba klimatska politika Švajcarske prekršila ljudska prava grupe starijih žena, za koje je veća verovatnoća da će umreti od toplotnih talasa, napominje Guardian. Ova presuda ostavlja sve evropske vlade ranjivim na sudske slučajeve koji ih teraju da donesu politiku koja sprečava da se planeta zagreje za 1,5C (2,7F) iznad predindustrijskog nivoa do kraja veka.

Ana Rakel Nunes, docent za zdravlje i životnu sredinu na Univerzitetu u Vorviku, koja nije bila uključena u izveštaj, rekla je da je hitna akcija za zaštitu zdravlja i njegovo uključivanje u klimatsku politiku "imperativ".

„Sve manje biće uskraćivanje budućim generacijama zaštite i predviđanja koje zaslužuju“, rekla je ona.

Osim što su istakli ekstremne klimatske štete, naučnici su ukazali i na rekordnu količinu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora. U 2023. godini, 43% električne energije dolazilo je iz obnovljivih izvora, u odnosu na 36% u prethodnoj godini.

„Ako ljudi nastave da sagorevaju naftu, gas i ugalj, toplotni talasi će i dalje biti sve topliji, a ugroženi ljudi će nastaviti da umiru", kaže Oto.