Ne, niste jedini: Mnogi su primetili loš trend u kvizu "Potera", a mlade naučnice su to i dokazale

Mrežama se proširio grafički prikaz istraživanja Ivane Milenković, Lare Perić, Nede Bralović i Nevene Mijailović koje su pokušale da utvrde da li zaista postoji različito ophođenje prema takmičarima u kvizu „Potera” u zavisnosti od njihovog roda. U razgovoru za Nova.rs objasnile su zašto su se upustile u ovaj projekat, šta su sve usput zabeležile i - do kojih su sve zaključaka došle.

"Slobodno vreme volimo da provodimo gledajući kvizove i testirajući svoje znanje. Međutim, vremenom smo počele da uočavamo određene razlike koje postoje između igara u kojima učestvuju muški i ženski takmičari. Ne samo da smo počele da ih uočavamo sve više, već smo shvatile da ih i drugi ljudi, takođe, primećuju. Zbog toga smo želele da naša zapažanja o postojanju razlika podvrgnemo metodologiji psiholoških istraživanja", kažu za Nova.rs i otkrivaju detalje svog pristupa.

"Nasumično smo izabrale dovoljan broj epizoda da bismo mogle da primenimo statističke testove i unapred se dogovorile kakva tačno ponašanja beležimo, na koji način, i slično. Kviz “Potera” je bio posebno pogodan za istraživanje o odnosu prema ženama u kvizovima, jer postoji mogućnost da “tragači” ponude različite sume u zamenu za lakši ili teži izlazak iz igre, što predstavlja sasvim objektivan podatak. Takvi podaci su nam veoma pogodni iz razloga što ne zavise od osobe koja ih beleži. Dalje, pretpostavile smo da su sume, kao i obrazloženja koja tragači nude uz njih, vrlo verovatno povezani sa pretpostavkama o sposobnostima takmičara i takmičarki i njihovoj sklonosti prema riziku. Takođe, primetile smo i da postoji pomalo drugačije obraćanje od strane voditelja i tragača u zavisnosti od roda takmičara. Bilo bi, naravno, zanimljivo na sličan način ispitati i druge kvizove i uporediti rezultate, kao i dodati veći broj epizoda u uzorak, ali mi trenutno nismo bile u mogućnosti."

Analizirajući 20 epizoda zapazile su nekoliko situacija koje se ponavljaju kada je u pitanju odnos ekipe prema takmičarima i takmičarkama.

"Odnos voditelja i tragača prema takmičarkama i takmičarima smo, pored različitih suma koje im nude, analizirale i kroz razlike u obraćanju. Dakle, jedan vid praćenja ovog odnosa je bio kroz suptilne razlike u jeziku koji se koristi u oslovljavanju muškaraca i žena. Ono što smo pronašle jeste da tragači i voditelj češće naglašavaju rod takmičarki, odnosno, nazivaju ih “damama”, napominju da su one “jedini ženski član tima” i kako “posebno vole da vide damu preko puta sebe”. Sa druge strane, njihovi muški saigrači se vrlo retko nazivaju “gospodinom”. Takođe, češće su situacije ohrabrivanja, pohvala i bodrenja u slučaju razgovora sa ženama, npr. “možete vi to”, “još malo nam je ostalo”...", objašnjavaju i napominju: "Bitno je da naglasiti da mi ne želimo ni na koji način da kritikujemo ove osobe (niti znamo njihove lične stavove), već samo da probamo da zabeležimo određene obrasce ponašanja i objasnimo kakve posledice oni mogu imati."

Zaključak je, pogađate, da zaista postoji razlika da li ste muško ili žensko kad sednete u "vruću stolicu" popularnog kviza. Zapravo, u tom kontekstu izdvajaju dva ključna.

"Glavni zaključak je da postoji izvesna razlika u ophođenju prema takmičarima i takmičarkama. Prvenstveno, ona se ogleda u različitim sumama koje tragači nude - žene generalno dobijaju značajno bolje ponude u odnosu na njihovu osvojenu sumu, kako za niže, tako i za više sume. Na taj način, pogotovo u slučaju povoljnijih nižih suma, ženama se pruža prilika da za manji gubitak osvojenog novca lakše ’’pobegnu’’ tragaču. Dakle, deluje kao da se one na neki način podstiču da izaberu taj “lakši izlaz” iz igre. Treba svakako napomenuti da, zbog analiza koje smo vršile, kao i dostupnih podataka, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo o samim uzrocima ponašanja. Pored toga, značajno su manje varijacije u sumama koje se nude ženama, u odnosu na one koje se nude muškarcima. Na konkretnom primeru, to bi izgledalo ovako: ukoliko muškarac osvoji 70.000, ne možemo biti sigurni da li će mu biti ponuđena suma 20.000, 10.000 ili 5.000, dok ženama u proseku nude oko 30.000 za istu osvojenu sumu, bez većih odstupanja."

"Drugi bitan zaključak našeg istraživanja odnosi se na način obraćanja prema takmičarkama koji se značajno razlikuje u odnosu na njihove saigrače. Već pomenuto naglašavanje roda ispostavilo se kao značajno učestalije u ophođenju prema takmičarkama. Sličan trend zabeležen je u slučaju učestalosti ohrabrivanja takmičara - reči pohvale i bodrenja upućivane su češće takmičarkama. Ovakvi rezultati (kao gorepomenuti primeri) upravo ilustruju ophođenje koje smo mi tumačile kao preterano zaštitnički odnos prema ženama. Iako takav odnos uglavnom potiče iz dobre namere (koja u ovom konkretnom slučaju može biti i osnaživanje žena ili njihovo ohrabrivanje da se češće prijavljuju za kvizove), često je ukorenjen u stereotipnom viđenju žena kao grupi koja je slabija. Upravo zbog toga, smatramo da opisani tretman može biti kontraproduktivan, tačnije može doprineti stvaranju slike o ženama kao grupi kojoj je takva pomoć i potrebna", ističu autorke.

Njihovo istraživanje zaintrigiralo je gledaoce "Potere", a da li je stiglo do nekog iz produkcije ili ekipe kviza?

"Ne koliko mi znamo, a priznajemo da nas to pomalo i plaši. Ono što bismo najmanje želele jeste da rezultati do kojih smo došle budu pogrešno interpretirani. Ideja sa kojom smo krenule bila je pre svega da kroz jedan naučni proces proverimo naša zapažanja. Takođe, smatramo da je izuzetno važno da ukažemo na suptilne razlike koje postoje u ponašanju, koje su nekada zasnovane na duboko ukorenjenim stereotipima, pa su samim tim često i nesvesne. Kvizovi su samo jedna od oblasti gde se mogu primetiti ovakvi obrasci - oni su široko raspostranjeni u svim sferama života. Zato treba stalno da preispitujemo sopstveno ponašanje i uverenja, kao i kako naše delanje može uticati na druge ljude, što nije uvek način koji je u skladu sa našom namerom. Kao obožavateljke kviza, želele smo da mu priđemo i iz istraživačke pozicije i povežemo znanja iz literature sa svakodnevnim iskustvom. Na kraju, smatramo da nije potrebno dodatno naglašavanje toga da su takmičarke žene, jer verujemo da će upravo jednak tretman imati bolji efekat na njihovu motivaciju. Žene na taj način mogu da vide sebe kao potpuno jednake svojim saigračima, čime se normalizuje njihovo prisustvo u kvizovima. Pored toga, smanjuje se viđenje da su neka okruženja tipično “muška” ili “ženska”."