Narod pod batinama, a oni na jahtama: Evo kako bahata deca iranskog režima provociraju celu naciju

Za mnoge u Iranu, takve slike nisu samo provokacija, već simbol svega protiv čega se protestuje: sistema u kojem jedni žive u raskoši, dok drugi plaćaju cenu represije, siromaštva i straha.

Prema tvrdnjama iranskih vlasti, u nemirima je poginulo najmanje 5.000 ljudi, uključujući i pripadnike snaga bezbednosti. Nezavisne grupe, međutim, iznose znatno veće brojke i procenjuju da je potvrđenih smrtnih slučajeva oko 16.500. Organizacije za ljudska prava navode da su desetine hiljada ljudi uhapšene u masovnim racijama, dok su demonstranti, prema njihovim izveštajima, često streljani na ulicama, prebijani ili odvođeni iz svojih domova.

Deca režima i život bez posledica

U jeku nasilja, blokade interneta i sve strožih mera, deo iranske elite nastavio je da prikazuje „drugu stvarnost“ – onu u kojoj problema nema. Ti mladići i devojke u Iranu se često nazivaju „agazade“, što se u slobodnom prevodu može razumeti kao „deca moćnika“.

Reč je o potomcima visokih funkcionera koji, prema kritičarima režima, uživaju privilegije obezbeđene političkim uticajem, korupcijom i zaštitom države.

Dok jedni strahuju od hapšenja zbog objave na internetu, drugi se bezbrižno snimaju na jahtama, u luksuznim stanovima i na najskupljim destinacijama, često upravo zahvaljujući vezama i novcu koji potiču iz sistema protiv kojeg građani protestuju.

Torbica skuplja od godišnje plate

Jedan od primera je manekenka i modna dizajnerka Anašid Hoseini, udata za sina bivšeg iranskog ambasadora u Danskoj. Uoči izbijanja nemira objavila je fotografije u skupocenom kaputu i sa luksuznom torbicom za koju su kritičari tvrdili da vredi više od godišnje zarade mnogih Iranaca.

Objave su izazvale talas besa, a nakon eskalacije protesta i uvođenja internet blokada, njeni profili su utihnuli.

Najpoznatiji „agazade“ je Saša Sobhani

Posebno se ističe Saša Sobhani, sin bivšeg iranskog ambasadora u Venecueli, koji je godinama prikupljao milione pratilaca objavljujući sadržaje sa jahti, privatnih aviona, sportskih automobila i luksuznih zabava.

Za razliku od mnogih koji se u vreme nemira povlače iz javnosti, Sobhani je često provocirao kritičare, a veći deo života provodi van Irana – između ostalog u Španiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Teheran navodno traži njegovo izručenje iz Španije zbog optužbi koje uključuju vođenje ilegalnih internet stranica za kockanje i pranje novca, što on negira.

Elita van domašaja sankcija

Mnogi potomci iranske elite ne žive u Iranu, već u inostranstvu, gde vode poslove i kupuju nekretnine daleko od svakodnevice običnih građana. Pominju se i braća Mohamed Hosein Šamkani i Hasan, sinovi bivšeg šefa bezbednosti Alija Šamkanija, koji navodno u Dubaiju vode globalno brodarsko carstvo.

I vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei, ima rođake u Velikoj Britaniji i Francuskoj, dok su se unuci osnivača Islamske revolucije, ajatolaha Homeinija, nastanili u Kanadi. Deca bivšeg predsednika Hasana Rohanija navodno žive u Austriji, a jedan bivši iranski ministar tvrdi da oko 5.000 pripadnika grupe agazade živi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Bes generacije Z

Ela Rozenberg, viša istraživačica u Jerusalimskom centru za spoljne poslove, kaže da upravo takav stil života izaziva snažan bes, naročito među mladima.

Prema njenim rečima, deo iranske generacije Z posebno teško podnosi činjenicu da deca moćnika žive u luksuzu i bez posledica, dok se ostatak društva guši pod pritiskom sistema. „Vide kako ta bogata deca žive – bez ikakve odgovornosti za ono što rade. Njihove porodice se brinu da im život bude lagodan“, navodi ona.

Sever Teherana kao drugi svet

Uprkos zapadnim sankcijama, deo iranske elite u Teheranu i dalje živi kao da sankcije ne postoje. U bogatim četvrtima na severu grada, poput Elahijeha, luksuzni automobili prolaze pored skupih kafića i dizajnerskih butika, stvarajući sliku grada koji funkcioniše kao dva paralelna sveta.

Za većinu Iranaca, sankcije su donele rast cena i pad životnog standarda, dok kritičari smatraju da vrh sistema i njihove porodice često ostaju pošteđeni stvarnih posledica. I dok obični ljudi rizikuju batine, zatvor ili još gore zbog protesta i objava na internetu, jaz između vladajuće klase i građana samo se dodatno produbljuje.