0
U fokusu su bila 82 slučaja.
Istraživački tim Medicinskog centra Irving Univerziteta Kolumbija i Psihijatrijskog instituta države Njujork (NISPI) koji je ispitao 82 masovna ubistva koja su se barem delimično dogodila u akademskim okruženjima širom sveta otkrio je da većina masovnih ubica i masovnih strelaca nije imala teške psihijatrijske bolesti.
Studija objavljena krajem prošle godine u „Journal of Forensic Sciences“, otkrila je da su 100% od tih masovnih ubistava inicirali muškarci (prosečne starosti 28 godina) od kojih su 66,7% bili belci. Šezdeset tri odsto ubistava uključivalo je vatreno oružje.
Iako teške mentalne bolesti, kao što su psihotični poremećaji, uključujući šizofreniju, nisu bile prepoznate kod počinilaca ovih događaja, primetno je da je skoro polovina ovih masovnih ubica oduzela sebi život na mestu događaja, što je navelo autore da pretpostave da su počinioci videli sebe u nekom obliku „završnog čina“.
„Naši nalazi sugerišu da se masovna pucnjava u školama razlikuje od drugih oblika masovnih ubistava i da na njih treba gledati kao na poseban fenomen“, rekao je psihijatar dr Ragy R. Girgis, direktor Centra za prevenciju i evaluaciju (COPE), istraživačke klinike specijalizovane za proučavanje i lečenje mladih odraslih osoba sa visokim rizikom od šizofrenije i drugih psihoza. „Da bismo sprečili buduće masovne pucnjave u školama, moramo da počnemo da se fokusiramo na kulturne i društvene pokretače ovakvih vrsta događaja, kao što su romantizacija oružja i nasilje iz oružja, a ne na individualne prediktore.“
Pročitajte još:
0
3
0
Prema autorima studije, ovo je najveća analiza ikad sprovedena o masovnim pucnjavama u školama, a krenulo je od potrage za vezom između ozbiljne mentalne bolesti i masovnih pucnjava – u 14.785 ubistava koja su se dogodila širom sveta između 1900. i 2019. Za studiju masovne pucnjave u školama, istraživači su izolovali slučajeve masovnih ubistava počinjenih barem delimično u školama, na koledžima i univerzitetima i kategorisali ih prema lokaciji i tome da li je korišćeno vatreno oružje.
Od 82 incidenta masovnih ubistava koja uključuju akademsko okruženje:
Skoro polovina (47,6%) bila je sa sedištem u SAD.
Najviše se odnosilo na vatreno oružje (63,2%), obično polu- ili potpuno automatsko.
U skladu sa prethodnim izveštajima, počinioci masovnih pucnjava u akademskom okruženju su prvenstveno belci (66,7%) i muškarci (100%).
Teška mentalna bolest (npr. psihoza) je odsutna kod većine izvršilaca; kada su prisutni, psihotični simptomi su češće bili povezani sa masovnim ubistvima koja su uključivala sredstva koja nisu vatrena oružja.
Otprilike polovina (45,6%) masovnih pucnjava u školama završila je samoubistvom počinioca.
Koautor Paul S. Appelbaum, profesor psihijatrije, medicine i prava na Kolumbiji, istakao je da je identifikovanje psihijatrijske bolesti kao primarnog uzroka nasilja pogrešno.
„Nalazi snažno sugerišu da fokusiranje na mentalne bolesti, posebno psihotične bolesti, kada se govori o rizicima masovnih pucnjava u školi, propušta druge faktore koji doprinose velikoj većini slučajeva, kao i pogoršavaju već rasprostranjenu stigmu koja okružuje teške mentalne bolesti“, rekao je dr Appelbaum, a prenosi Columbia Psychiatry.
Istraživači se nadaju da će otkrića pomoći zakonodavcima i nadležnima za sprovođenje zakona da bolje razumeju fenomen masovne pucnjave u školama, kao i kako se masovna pucnjava u školama razlikuje od drugih oblika masovnih ubistava. Takođe, nadaju se da bi mogla da pomognu da se identifikuju mladi koji su možda problematični, iako ne nužno šizofreni ili psihotični. Autori takođe naglašavaju da se ovi podaci ne mogu koristiti za predviđanje ponašanja na individualnom nivou.