mladi evropa
Foto: snapshot-photography/T Seeliger / Shutterstock Editorial / Profimedia

Budućnost o kojoj sanjaju milenijalci i generacija Z u Evropi.

Budućnost o kojoj sanjaju milenijalci i generacija Z u Evropi naziv je ankete koju je, među više od 6.000 mladih u 10 evropskih zemalja, sprovela kompanija Merck, jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti nauke i tehnologije.

„Godina 2022. proglašena je Evropskom godinom mladih i u središte pažnje stavlja mlade Evropljane kako bi izgradili bolju, održiviju, inkluzivniju i digitalnu budućnost”, izjavila je Ina Bulat, direktorka kompanije Merck za jugoistočnu Evropu, i dodala da nema boljeg vremena za njih da govore o svojim željama i očekivanjima.

Pročitajte još:

Po pitanju održivosti, 39% generacije Z i milenijalaca saglasno je da su zdravlje i medicina jedni od najvažnijih stubova održivog društva. Mladi u Evropi smatraju da poštuju životnu sredinu (87% milenijalca i 82% generacije Z). Devojke su spremnije da promene svoje navike kako bi pozitivno uticale na očuvanje životne sredine u odnosu na muškarce (85% prema 78%). Mladi Evropljani se slažu da su rak (52%), pretnje po životnu sredinu (43%) i neodrživa potrošnja i proizvodnja (29%) tri glavna svetska izazova kojima se danas treba baviti. Devojke su zabrinutije za rodnu nejednakost i nedostatak inkluzije od muškaraca (32% devojaka je to istaklo u odnosu na samo 20% muškaraca).

Generacija Z više govori o jednakosti, različitosti i inkluzivnosti nego milenijalci (39% naspram 30%), ali milenijalci više diskutuju o održivosti (38% naspram 29%). Zapravo, više milenijalaca povezuje budućnost sa održivošću (25%) nego generacija Z (18%). Dva od tri mlada Evropljana smatra da su inicijative vezane za rodnu ravnopravnost, različitost i inkluziju neki od najvažnijih aspekata pri izboru posla, odmah nakon plate. Generacija Z ističe poštovanje različitosti (28%) i spremnost na prihvatanje i prenošenje odgovornosti (25%) kao atribute idealnog menadžera ili lidera, dok milenijalci ukazuju na saosećanje i inspiraciju (30%), kao i sposobnost stvaranja korporativne kulture prepoznavanja talenata i veština (28%).

Kada je reč o praćenju saveta o zdravom načinu života, zdravstveni radnici (55%), Agencije za lekove (43%), i zvanični nalozi javnih ili privatnih lica na društvenim mrežama (37%) su tri glavna izvora informacija, a nakon njih slede ostali kreatori sadržaja o zdravstvenim temama: 35% Evropljana se oslanja na njih, a naročito mlade žene (38%). Takođe, devojke na temu fizičkog i emotivnog zdravlja govore više od muškaraca (54% to smatra uobičajenom temom za razgovor, u poređenju sa 36% muškaraca).

Najzad, dobro fizičko i emotivno zdravlje, odgovarajući partner i zadovoljavajući posao predstavljaju tri najvažnija faktora za osnivanje porodice. 33% mladih istaklo je da bi „ujedinjena i mirna Evropa“ bila važan faktor kako bi oni postali roditelji. Devojke ističu značaj psihološke stabilnosti više od muškaraca (55% prema 44%). Za generaciju Z, materijalna i finansijska stabilnost je podjednako značajna kao i psihološka, dok je za milenijalce psihološka najvažnija.

Budućnost o kojoj sanjaju milenijalci i generacija Z u Evropi anketa je u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika, od 18 do 24 godine starosti (generacija Z) i od 25 do 35 godina starosti (milenijalci) iz 10 evropskih zemalja (Austrija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Norveška, Poljska, Portugal, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo).

BONUS VIDEO: O mentalnom zdravlju omladine

Komentari

Svi komentari (0)