Ispovest Beograđanke o problemu o kojem se malo govori: Moja mama skuplja đubre, još pitaš kako me ugrožava

Nakon gubitka bliske osobe, Sofijina mama je počela da skuplja stvari. Stvari koje većina drugih ljudi baca u đubre. Stvari u gomilama koje su njihov dom učinile definicijom hordera."Možda je to negde i bila oduvek, ali to nisam videla - uglavnom, nije prijatna situacija kada sam je postala svesna. Odrasle smo pod nekim "normalnim uslovima" i onda BUM!", priča Sofija, koja je za Nova.rs otkrila kako izgleda život s horderom.Hording ili patološko skupljanje je mentalni poremećaj koji Svetska zdravstvena organizacija opisuje kao „akumulaciju, odnosno gomilanje stvari bez obzira na njihovu stvarnu vrednost”. U prevodu, horderi kompulzivno skupljaju stvari koje imaju malu ili nikakvu novčanu vrednost, one koje „bi nekad mogle da zatrebaju“.„Spisak stvari koje moja majka svakodnevno donosi u kuću je od plastičnih boca preko raznih kutija, kartona i ostale ambalaže, do kesa i igračaka, upaljača, olovaka, kapa, rukavica, šalova, kišobrana i ostalih stvari koje i sami gubimo. Prostor u kom živimo je poprilično prostran, što je problematično jer se i sve te stvari polako šire, od njene sobe i terase preko kupatila i kuhinje i sve je to spakovano na nekim mestima kao što su kuhinjski delovi, ili ormarić u kupatilu. S vremena na vreme izbacim neke stvari da to ne ode predaleko, ali to je minimalno u odnosu na količinu donetih stvari“, kaže Sofija (42).Sve te stvari gomilaju se naizgled potpuno haotično, čineći da prostorije izgledaju poput skladišta.

U Sofijinoj kući to traje već godinama, a vreme karantina je, kako kaže, u ovom slučaju „imalo veliki plus – nije mogla da ide do grada i dovlači svašta“.„Ona odlazi sređena ili nesređena pre podne iz kuće i vraća se uveče sa pet kesa punih nečega – ignorišem sve to zarad „mira u kući“, a onda svuda nalazim kese, kartone, plastike, džidžabidže razne – njoj vredne, a meni đubre – baterije, šrafove, olovke, figurice, bočice, flaše, čaše… Pomislila sam u par momenata – pa, ovo je sve za reciklažu (tamo negde na zapadu). Nisam često pored nje da vidim šta radi sa svim tim stvarima, ali da – aktivna je osoba, čeprka nešto stalno„, otkriva Sofija.I neko bi sad pomislio – šta fali? Gde je problem? Žena ima svoj „hobi“, kako to nekog ugrožava?

„Pitaš kako me ugrožava? Higijenski na prvom mestu, zatim estetski jelte, zatim energetski… Pucam na momente, a bežim iz kuće da ne bih to gledala – više mi ni ljudi ne dolaze ovde – stid me da ih zovem, par njih je videlo početak tog haosa. Nanino sam dete – nisam navikla na haos tog tipa, a možda treba da budem srećna što taj haos imam, a ne neki peti. U svakom slučaju, predugo sam u đubretu i ne umem više da skontam šta je ok“, ističe naša sagovornica.Njena mama, kaže, i ne pomišlja na to da joj je potrebna pomoć, niti da njene navike smetaju ljudima oko nje.„Sve doktore za sve probleme zna, ali ključnog ne. Nije tražila pomoć, ona je za sebe sasvim ok i ima ideju koju ima i neće nikom ništa da priča“, zaključuje Sofija.

Inače, istraživači se „sindromom natrpane kuće” bave tek poslednjih decenija, a poznato je da se ovaj poremećaj češće javlja kod starijih žena i neretko je praćen pojavom demencije ili povezan s drugim mentalnim stanjima, kao što su depresija, šizofrenija, opsesivno-kompulzivni poremećaj.