0
Pre pet godina, Sal Njuman je objavio ono za šta je mislio da je revolucionarno istraživanje o „plavim zonama“ — mestima poput Okinave u Japanu, Ikarije u Grčkoj i Sardinije u Italiji, gde navodno neobično veliki broj ljudi dostiže duboku starost u zdravlju, držeći se tradicionalnog načina života.
Otkad je Den Bjutner predstavio „plave zone“ ostatku sveta, svi se trude da u njima otkriju tajnu dugovečnosti – kroz specifičan način života njihovih stanovnika, njihove jutarnje navike, posebno kroz hranu koju jedu redovno… Ipak, cela ta priča je na klimavim temeljima, upozoravao je Njuman.
Sumirajući svoja zapažanja o „mestima gde žive stogodišnjaci“, dr Njuman, koji je tad postdoktorski istraživač na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, nije otkrio tajni eliksir za ljudsku dugovečnost. Njegov zaključak je, u suštini, bio da „plave zone“ ne postoje. Na mnogim od ovih mesta, otkrio je, loša evidencija glavnih statistika poput godina rođenja i smrti potkopala je prethodna istraživanja koja sugerišu da su ljudi tamo živeli neobično duge živote.
Ipak, Njuman nije dobio pažnju naučne zajednice. Njegov rad nije recenziran niti objavljen, za šta je rekao da je iz „prilično očiglednog razloga“ – jer je pokazao da je značajna količina postojećih demografskih istraživanja besmislica.
Ipak, to će se sad možda promeniti, navodi New York Times, opisujući Njumanov nedavni upečatljiv nastup.
Dr Njuman, koji sada radi na Institutu za starenje stanovništva Oksfordskog univerziteta, našao se pre nekoliko dana među dobitnicima Ig Nobelove nagrade na Tehnološkom institutu Masačusetsa, gde se, kako kažu, nagrađuju „dostignuća koja prvo nasmeju ljude, a onda ih nateraju na razmišljanje“.
Kada je došao red na dr Njumena, pojavio se u crnom odelu s motivima iz tetrisa, šeširom i tri balona, a zatim izrekao pesmicu o mitovima dugovečnosti, u skladu sa svojim istraživanjem.
„Tajne su pale kada sam proverio državne knjige. Plave zone su klimave, zapisa nema više, 100-godišnjaci su svi prevaranti“, rekao je on prepunoj sali.
„Čini se da je tajna dugog života u tome da se preselite tamo gde su izvodi iz matične knjige rođenih retki, da naučite svoju decu prevari sa penzijama i da počnete da lažete“, dodao je.
Uprkos komičnoj atmosferi događaja, dr Njuman je rekao da će Ig Nobel učiniti da njegovo istraživanje, koje je pokazalo da mnogi od najstarijih ljudi na svetu nisu toliko stari koliko se priča, bude teže ignorisati.
„Često su živi na papiru i mrtvi u stvarnosti, ali birokratska mašina to ne zna“, rekao je dr Njuman.
Nakon analize 80 odsto svih dokumentovanih superstogodišnjaka — ljudi koji žive do 110 godina — većinom u 20. i 21. veku, dr Njuman je rekao da je otkrio da je „duboko šokantna“ količina ključnih statistika koje su lažne ili izmišljene. Ali, rekao je, međunarodne organizacije, nacionalne vlade i naučnici i dalje se oslanjaju na te podatke.
„Otkrio sam da je najstariji čovek na svetu imao tri rođendana i nije imao izvod iz matične knjige rođenih“, rekao je dr Njuman o Japancu za koga se pričalo da je imao 116 godina kada je umro.
Njuman ima ideju i zašto su ova neslaganja tako dugo ostala ispod radara. To bi moglo da izazove potpunu imploziju u globalnim demografskim studijama, rekao je on. Osim toga… „Imate ženu koja ima 89 i ženu koja ima 119 godina — koja će od njih ući u novine? Isto važi i za naučna otkrića“, objasnio je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
