Otkriveno šta su astronauti zaglavljeni u svemiru 9 meseci radili svakog jutra da ne bi poludeli

Sunita Vilijams je 16. aprila 2007. trčala Bostonski maraton. Ali ona nije bila u Bostonu. Nije čak ni bila u Sjedinjenim Državama.

Unutar Međunarodne svemirske stanice, više od 400 kilometara iznad nivoa mora, NASA astronautkinja Suni Vilijams je postala prva osoba koja je trčala maraton u svemiru.

Sunita Vilijams, koja sada ima 59 godina, ponovo je testirala svoju izdržljivost u junu 2024. nakon što se Boing kapsula koja ju je dovela na Međunarodnu svemirsku stanicu - pokvarila.

Trebalo je da sa kolegom astronautom Bučom Vilmorom ode na putovanje dugo osam dana, ali sve je zapravo trajalo čak devet meseci.

Njih dvoje su se nedavno srećom bezbedno spustili na Floridu i potom odmah otputovali u Hjuston.

Dok su u svemiru, astronauti inače moraju da vežbaju dva sata dnevno, svakog dana. To propisuju NASA protokoli jer nulta gravitacija tamo gore može vremenom da izazove propadanje kostiju i mišića.

Rutina pruža osećaj stabilnosti

Vilijams je prvo vežbala svakog jutra i to je bila njena rutina - buđenje u 5:30 ujutru i trčanje, vožnja bicikla i dizanje tegova do 7:30 ujutru, piše CNBC.

Vilmor i Vilijams će sada morati da se 45 dana ponovo aklimatizuju na Zemljinu gravitaciju. To će biti personalizovani program oporavka i oni će po dva sata dnevno vežbati sa ličnim trenerima.

A u neizvesnim i potencijalno izazovnim situacijama, poput one u kojoj su se našli Vilijams i Vilmor, ta rutina i te kako može da pomogne.

„Rutina nam pruža osećaj stabilnosti“, kaže Psihološko udruženje Ontarija. „Posebno je moćno kad imate na šta da se oslonite tokom stresa ili neizvesnosti.“

Vežbanje naročito može da bude kamen temeljac zdrave rutine jer doprinosi i mentalnom i fizičkom zdravlju, pokazuju studije.

„Pojedina istraživanja govore da ustaljen ritam može pomoći ljudima da nađu fokus i umire se“, rekao je za CNBC jedan psiholog sa Medicinskog koledža Univerziteta u Arizoni.

Vežbanje ujutru takođe pomaže da ispratite svoje planove treninga. Ne morate da vežbate svaki dan, ali dobro je da to bude ujutru jer su manje šanse da ćete preskakati treninge.

Na kraju najvažnije je da uopšte vežbate, koliko toliko.

„Za većinu nas koji žele da vežbaju zarad opšteg zdravlja najbolje vreme je ono koje najbolje odgovara vašem načinu života i koje vam omogućava da zaista to redovno radite“, rekao je kardiolog Erik Van Iterson za sajt Klivlend klinike.