Više neće moći da se živi na ovoj planeti: Naučnici otkrili da nas čeka surova budućnost i da će naši unuci "biti u paklu"

Novi izveštaj "Stanje klime za 2024. godinu", koji je napravio tim međunarodnih naučnika, a objavio Oxford, još jedno je u nizu upozorenje o klimatskoj krizi.

Čak i ako vlade ispune svoje ciljeve u pogledu emisija gasova, svet bi mogao da dostigne 2,7°C zagrevanja – skoro duplo više od onoga što je zapisano u Pariskom sporazumu o kontroli klimatskih promena - 1,5°C.

Tim naučnike godine prate 35 vitalnih znakova Zemlje, od obima morskog leda do šuma. Ove godine, 25 znakova je na rekordnom nivou, svi su u rastu, ali u pogrešnim pravcima.

Ljudi nisu navikli na nove klimatske uslove. Klima koja je nekada bila pogodna za život sada je ugrožena.

Izveštaj pokazuje kontinuirani porast emisija fosilnih goriva, koje su i dalje na najvišem istorijskom niou. Bez obzira na upozorenja naučnika tokom godina, potrošnja fosilnih goriva se zapravo povećala, gurajući planetu ka opasnim nivoima zagrevanja. Upotreba fosilnih goriva je 14 puta veća.

Ova godina je takođe najtoplija godina u istoriji, sa globalnim dnevnim srednjim temperaturama na rekordnim nivoima za polovinu 2023. i veći deo 2024. godine.

Sledećeg meseca, svetski lideri i diplomate okupiće se u Azerbejdžanu na godišnjim pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi, COP 29. Lideri će morati, s obzirom na to kakva je trenutna stiuacija, da udvostruče svoje napore. Bez odlučnije politike u odnosu prema prirodi i zagađenju, klimatske promene nastaviće da se pogoršavaju, donoseći sa sobom sve češće i ekstremnije vremenske prilike.

Loše vesti, pa onda još jedan krug loših vesti

Još uvek nije rešen glavni problem: rutinsko sagorevanje fosilnih goriva. Atmosferske koncentracije gasova – posebno metana i ugljen-dioksida – i dalje su rastu.

Prošlog septembra, nivoi ugljen-dioksida u atmosferi dostigli su 418 delova na milion (ppm). Ovog septembra prešli su 422 ppm. Metan, veoma moćan gas raste alarmantnom brzinom uprkos globalnim obećanjima da će se uhvatiti u koštac sa njim.

Problem pogoršava nedavni pad atmosferskih aerosola zbog napora da se smanji zagađenje. Ove male čestice suspendovane u vazduhu potiču iz prirodnih i ljudskih procesa i pomogle su da se planeta ohladi.

Bez efekta hlađenja, tempo globalnog zagrevanja može se ubrzati. Naučnici nisu potpuno sigruni jer svojstva aerosola još nisu dovoljno dobro izmerena.

Krčenje šuma u ​​kritičnim oblastima kao što je Amazon smanjuje kapacitet planete da prirodno apsorbuje ugljenik, što dovodi do dodatnog zagrevanja. Ovo stvara povratnu petlju, gde zagrevanje dovodi do odumiranja drveća, što zauzvrat povećava globalne temperature.

Gubitak morskog leda je sledeći u nizu problema. Kako se morski led topi ili se ne formira, tamna morska voda je izložena. Led odbija sunčevu svetlost, ali je morska voda apsorbuje. Povećano, ovo menja Zemljin albedo (koliko je reflektujuća površina) i dodatno ubrzava zagrevanje.

U narednim decenijama, porast nivoa mora predstavljaće rastuću pretnju za priobalne zajednice, stavljajući milione ljudi u opasnost od raseljavanja. Kako se navodi u izveštaju - našim unucima ostavljamo pakao.

Ubrzajte rešenja

U izveštaju naučnici smatraju da rešenja i njihova primena mora da se ubrzaju naročito rutinske upotrebe fosilnih goriva.

Uvođenje efikasne politike za smanjenje emisija metana je ključno, imajući u vidu visoku moć metana, ali kratak životni vek u atmosferi. Brzo smanjenje metana moglo bi usporiti stopu zagrevanja u kratkom roku.

Prirodna klimatska rešenja, kao što su pošumljavanje i restauracija zemljišta, trebalo bi da budu uvedena kako bi se povećalo skladištenje ugljenika u drvetu i zemljištu. Ovi napori moraju biti praćeni zaštitnim merama u područjima sklonim šumskim požarima i suši. Nema smisla saditi šume ako će goreti.

Vlade treba da uvedu strožiju politiku korišćenja zemljišta kako bi usporile stope krčenja zemljišta i povećale ulaganja u upravljanje šumama kako bi smanjile rizik od velikih, razornih požara i podstakle održivo korišćenje zemljišta.

Manje bogate zemlje najmanje doprinose globalnim emisijama, ali su često najteže pogođene klimatskim katastrofama.

Bogatije zemlje moraju pružiti finansijsku i tehničku podršku kako bi pomogle ovim zemljama da se prilagode klimatskim promenama uz smanjenje emisija. Ovo bi moglo uključivati ulaganje u obnovljive izvore energije, poboljšanje infrastrukture i finansiranje programa pripravnosti za katastrofe.

Izveštaj podstiče čvršće obaveze svetskih lidera. Sadašnje globalne politike nisu dovoljne da ograniče zagrevanje na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa.

Bez drastičnih promena, svet je na putu zagrevanja za približno 2,7°C u ovom veku. Da bi izbegle katastrofalne prelomne tačke, nacije moraju ojačati svoje klimatske obaveze, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i ubrzati prelazak na obnovljivu energiju.

Klimatske promene su već tu. Ali moglo bi biti mnogo, mnogo gore. Smanjenjem emisija, jačanjem prirodnih klimatskih rešenja i radom na klimatskoj pravdi, globalna zajednica i dalje može da se odbrani od najgore verzije naše budućnosti.