Naučnici izdali „upozorenja“ nakon što je NASA-in superkompjuter predvideo kada će doći smak sveta

Naučnici koji znaju mnogo više o tome od nas izračunali su godinu u kojoj bi mogao nastupiti kraj naše planete. Pomalo zastrašujuće, ali s druge strane, to znači da će sve naše brige tada nestati kada neki budući kosmički događaj, verovatno udar meteora, uništi Zemlju.

Nažalost za ljubitelje filmskog „Armagedona“, kraj života na Zemlji, prema naučnicima, neće biti dramatičan ni brz, već dugotrajan i prilično dosadan proces.

Kako će Zemlja zaista nestati

Dok su kroz istoriju postojale brojne teorije o apokalipsi, najčešće potekle iz proročanstava drevnih civilizacija, ovo istraživanje se oslanja na savremenu nauku i nosi naziv „Budući životni vek Zemljine kiseonične atmosfere“.

Zaključak istraživanja je da će kraj života na Zemlji biti posledica evolucije i starenja Sunca. Superkompjuterske simulacije pokazale su kada bi život, ljudski i mikrobiološki, mogao nestati, jer će Sunce nastaviti da se širi, emituje sve više toplote i na kraju učiniti površinu Zemlje nenastanjivom.

Prema više od 400.000 urađenih simulacija, kraj bi mogao nastupiti oko godine 1.000.002.021. Dakle, ne baš uskoro. Do tada bi površina planete postala toliko vrela da čak ni najotporniji mikroorganizmi ne bi mogli da prežive, slično kao na Merkuru.

Čovečanstvo, naravno, neće dočekati taj trenutak. Mnogo ranije, okeani će ispariti, a atmosfera će se stanjiti deset puta u odnosu na današnju.

Prvi znaci kraja već su tu

Naučnici navode da se neki od ranih znakova tog procesa već mogu uočiti danas, a o njima stručnjaci upozoravaju već godinama, povezani su s klimatskim promenama i aktivnošću Sunca.

Glavni pokazatelji da se planeta kreće ka neizbežnom kraju su:

• Povećana solarna aktivnost, uključujući solarne oluje i izbacivanja koronalne mase, koja utiču na Zemljino magnetno polje i smanjuju nivo kiseonika u atmosferi.
• Klimatske promene, koje dovode do rekordno visokih globalnih temperatura i topljenja ledenih kapa, što uzrokuje porast nivoa mora.

Iako klimatske promene postoje vekovima, one su danas uglavnom posledica ljudskih aktivnosti, sagorevanja fosilnih goriva i krčenja šuma, što ubrzava procese koji vode ka globalnoj nestabilnosti.

Simulacija takođe pokazuje da bi ljudska vrsta mogla nestati mnogo ranije, pre nego što Sunčevo zračenje postane presnažno. Pogoršanje kvaliteta vazduha i stalni rast temperature učiniće planetu nepodnošljivom za život mnogo pre nego što Sunce dostigne kritičnu fazu.

Naučno objašnjenje

Ovi efekti su modelovani kroz klimatske i solarne simulacije koje je vodio Kazumi Ozaki, glavni autor studije. „Godinama se diskutovalo o životnom veku biosfere na Zemlji na osnovu postepenog pojačavanja Sunčevog sjaja“, objašnjava on.

Ozaki je ranije procenjivao da će Zemlja imati oko dve milijarde godina života pred sobom, ali novi proračuni pokazali su da je taj period otprilike prepolovljen. „Ako je to tačno, može se očekivati da će nivo kiseonika u atmosferi u dalekoj budućnosti značajno opasti,“ rekao je.

Ako se vrste na Zemlji ne prilagode životu bez kiseonika, sav poznati život na planeti nestaće za oko milijardu godina.