NASA možda već ima dokaz da je na drugoj planeti nekada postojao život, ali postoji problem

Sve je počelo u julu 2024. godine, kada je NASA roverom Perseverance istraživala područje nekadašnje rečne doline na Marsu. Na obodima doline Neretva Valis, koja je pre više od tri milijarde godina bila povezana sa velikim jezerom, rover je pronašao neobičnu stenu prekrivenu šarama koje podsećaju na leopardove pege.

Stena je dobila ime Čejava Fols (Cheyava Falls), dok je uzorak uzet iz nje nazvan Safirni kanjon (Sapphire Canyon). Reč je o komadu stene veličine približno školske krede, koji se danas nalazi u hermetički zatvorenoj cevi unutar rovera.

Naučnici su odmah shvatili da bi ovo mogao da bude jedan od najznačajnijih uzoraka ikada prikupljenih na drugoj planeti.

Neobične šare koje bi mogle da budu tragovi drevnog života

Zašto je ova stena toliko važna?

Prilikom analize njene površine, instrumenti rovera otkrili su organske materije, kao i neobične mineralne strukture. Posebnu pažnju privukle su svetle mrlje sa tamnim ivicama, koje podsećaju na šare leopardove kože.

Na Zemlji slične strukture ponekad nastaju kao posledica aktivnosti mikroorganizama. Kada mikrobi koriste određena hemijska jedinjenja za dobijanje energije, mogu da izazovu reakcije koje ostavljaju karakteristične tragove u stenama i sedimentima.

Istraživači su u marsovskoj steni pronašli i dva zanimljiva minerala, vivijanit i greigit, čiji nastanak u pojedinim uslovima može da bude povezan sa mikrobiološkom aktivnošću.

Rezultati detaljne naučne analize objavljeni su u septembru 2025. godine u prestižnom časopisu Nature. Naučnici su zaključili da uzorak sadrži potencijalne biološke potpise, odnosno tragove koji bi mogli da ukazuju na postojanje života u dalekoj prošlosti Marsa.

Međutim, to još ne predstavlja dokaz da su na Crvenoj planeti zaista živeli mikroorganizmi.

Slični minerali i hemijske strukture mogu da nastanu i potpuno prirodnim, nebiološkim procesima. Zato je neophodno isključiti druga moguća objašnjenja pre nego što bi naučna zajednica mogla da potvrdi ovako veliko otkriće.

Problem je u tome što rover, uprkos veoma sofisticiranoj opremi, nema instrumente potrebne za sve analize koje bi mogle da daju konačan odgovor.

Za to su neophodne laboratorije na Zemlji.

NASA odustala od plana koji je trebalo da donese uzorke

NASA je godinama razvijala ambiciozan projekat pod nazivom Mars Sample Return, u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom.

Plan je podrazumevao slanje dodatnih letelica na Mars, preuzimanje uzoraka koje je prikupio Perseverance, njihovo lansiranje sa površine planete i konačno transportovanje na Zemlju.

Međutim, misija je postajala sve komplikovanija i skuplja.

Prema procenama, ukupni troškovi mogli su da dostignu čak 11 milijardi dolara, dok je povratak uzoraka bio pomeren čak do 2040. godine.

NASA je zbog visokih troškova i tehničkih problema na kraju odustala od prvobitnog programa, nakon što je u njegov razvoj već uloženo približno 2,5 milijardi dolara.

Iako američka svemirska agencija razmatra jeftinije alternative, uključujući saradnju sa privatnim kompanijama, trenutno ne postoji potvrđen plan koji bi omogućio povratak dragocenih marsovskih stena.

To znači da bi jedan od najvažnijih mogućih dokaza o postojanju vanzemaljskog života mogao još godinama da ostane nedostupan naučnicima.

Ipak, postoje i predlozi koji bude nadu. Kompanija Lokid Martin predstavila je koncept misije koja bi za manje od tri milijarde dolara mogla da vrati oko 30 uzoraka na Zemlju najkasnije do 2037. godine. Međutim, taj predlog još nije odobrena misija.

Kina bi mogla da prestigne Amerikance

Dok se NASA suočava sa neizvesnošću, Kina ubrzano razvija sopstveni program za prikupljanje uzoraka sa Marsa.

Kineska misija Tianwen-3 trebalo bi da bude lansirana 2028. godine, sa ciljem da se uzorci marsovskog tla i stena vrate na Zemlju oko 2031. godine.

Za razliku od NASA, Kina planira da koristi nešto jednostavniji pristup, zasnovan delom na iskustvima prethodnih uspešnih misija prikupljanja uzoraka sa Meseca.

Predviđeno je slanje letelice koja će sleteti na Mars, prikupiti materijal sa površine i iz dubine tla, a zatim ga poslati ka Zemlji.

Kineski naučnici razmatraju više desetina potencijalnih mesta za sletanje, posebno područja na kojima je nekada postojala voda i gde bi mogli da budu sačuvani tragovi drevnog života.

Ako sve bude išlo prema planu, Kina bi mogla da postane prva država koja će uspešno dopremiti uzorke direktno sa površine Marsa.

Ipak, kineska misija neće automatski rešiti problem NASA. Planirano je prikupljanje materijala sa drugih lokacija, što znači da dragoceni uzorak Safirni kanjon i dalje može da ostane na Marsu.

Odgovor na najveće pitanje čovečanstva možda je već pronađen

Za naučnike je ovo posebno frustrirajuća situacija. Posle decenija istraživanja, konačno raspolažu uzorkom koji pokazuje neke od najzanimljivijih mogućih tragova biološke aktivnosti, ali nemaju obezbeđen način da ga donesu u laboratoriju.

Istovremeno, čak i ako se ispostavi da neobične šare nisu nastale delovanjem mikroorganizama, njihovo proučavanje moglo bi da pruži dragocene informacije o hemijskim procesima koji prethode nastanku života.

Takvo otkriće pomoglo bi naučnicima da bolje razumeju zbog čega se život razvio na Zemlji i da li su slični uslovi nekada postojali na drugim planetama.

Za sada ostaje činjenica da se potencijalno revolucionaran uzorak nalazi na Marsu, udaljen milionima kilometara od laboratorija koje bi mogle da otkriju njegovu pravu prirodu.