Evropa i NASA snimili Sunce izbliza: Najdetaljnija slika ikada otkriva prizore koje niko nije očekivao

Žuti filamenti i svetli lukovi vidljivi na fotografiji predstavljaju mehurove plazme temperature od milion stepeni, uhvaćene u magnetske petlje koje se protežu hiljadama kilometara iznad Sunčeve površine.

Ovu zadivljujuću sliku snimila je svemirska letelica Solar Orbiter, sada već pet godina u svojoj planiranoj sedmogodišnjoj misiji. Letelica 9. marta 2025. godine usmerila je svoj Extreme Ultraviolet Imager (EUI) ka Suncu sa udaljenosti od približno 77 miliona kilometara, prikupljajući 200 odvojenih snimaka tokom četiri i po sata.

Tehničari koji su zabležeili kadrove - spojili su snimke u ultraljubičastu fotografiju najveće rezolucije, tačnije u rezoluciji od 12.544 piksela po strani.

Solar Orbiter: Misija proučavanja Sunca

Solar Orbiter je lansiran sa Zemlje 10. februara 2020. godine pomoću rakete Atlas V. Letelicu je izgradila Evropska svemirska agencija (ESA) uz ključnu podršku NASA-e, a nosi deset instrumenata projektovanih da rade u sinergiji – kombinujući slike celog diska sa direktnim merenjima čestica i magnetnih polja.

Krajem 2021. godine letelica je započela rutinske naučne operacije i od tada sve više prilazi Suncu, koristeći gravitacionu pomoć Venere kako bi nagnula svoju orbitu i omogućila buduće prelete preko Sunčevih polova.

Instrument Extreme Ultraviolet Imager obavlja svoje posmatranje dok je Solar Orbiter izložen sunčevom zračenju skoro 15 puta jačem nego na Zemlji. Za snimanje 9. marta, operateri misije su usmerili letelicu u 25 različitih pravaca, raspoređenih u mrežu 5×5.

Na svakoj poziciji, kamera je snimila šest uskih i dve šire fotografije na talasnoj dužini od 17,4 nanometra – svetlost nevidljiva ljudskom oku, ali idealna za praćenje temperature oko 1,8 miliona stepeni Farenhajta (oko milion stepeni Celzijusa).

Letelica se tada nalazila na 11,4 stepena ispod Sunčevog ekvatora, dovoljno da otkrije detalje, ali i dovoljno blizu da svaki piksel obuhvata otprilike 300 kilometara.

Konačni fajl dimenzija 12.544 × 12.544 piksela obuhvatao je oko 7.505 piksela preko Sunčevog prečnika od 1,4 miliona kilometara.

Zumiranje Sunčeve površine

Tokom svakog bliskog prilaska, Solar Orbiter se primiče na samo 0,28 astronomskih jedinica (približno 42 miliona kilometara) od Sunčeve površine. Sa te pozicije, sonda može da posmatra kako svetle čvoriće magnetnih polja izbijaju, uvijaju se i pucaju, a zatim upoređuje te događaje sa naletima naelektrisanih čestica koje njeni detektori registruju nekoliko minuta kasnije.

Ova slika Sunca najvišeg kvaliteta, sastavljena od 200 pojedinačnih snimaka, omogućava da se površinski procesi dovedu u vezu sa naletima čestica koji udaraju u Zemljino magnetno polje dva dana kasnije.

Solar Orbiter i budućnost

Solar Orbiter i Parker Solar Probe (NASA) trenutno funkcionišu kao tim: dok jedan obezbeđuje panoramske snimke, drugi leti direktno kroz prikazanu plazmu.

Kako Solar Orbiter bude dostizao sve veće geografske širine, tandem posmatranja obezbediće najpotpuniju sliku do sada o motorima Sunčevog vremena.

Sledeći bliski prelet očekuje se kasnije ove godine, a svaki prolazak približava letelicu – i u kilometrima i u uvidima – razumevanju sila koje osvetljavaju naše nebo i povremeno ugrožavaju našu tehnologiju.