Asteroid 2024 YR4 juri ka Zemlji, prvi put pokrenuta obrambena procedura za planetu - imamo 7 godina

"Ovo je istorijski trenutak - rekao je za New Scientist dr Ričard Moisl iz ESA-e. Istakao je da UN Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide sada radi na proučavanju putanje tog nedavno otkrivenog svemirskog tela.

I međunarodni konzorcijum Savetodavna grupa za planiranje svemirske misije takođe je upozoren o asteroidu, pa bi mogao da počne da planira predlog kako se odbraniti od sudara, poput skretanja asteroida svemirskom letelicom ili drugim sredstvima. Naravno, ako to ikada bude potrebno.

Asteroid 2024 YR4 otkriven je 27. decembra 2024. godine pomoću automatizovanog teleskopa ATLAS u Čileu koji skenira asteroide. Procenjuje se da je asteroid širok između 40 i 100 metara, a sada je na vrhu ESA i NASA liste rizika od udara iako je ta verovatnoća vrlo mala. Ipak, naučnici upozoravaju da su nužna nova merenja kako bi se bliže odredila putanja asteroida.

"Kad imate malo tačaka gde su merili putanju, onda se ona ne može dovoljno precizno izmeriti. Zbog tih nedovoljnih merenja, zbog nepreciznosti, niko ne može tačnije dati pravu verovatnoću koliko je asteroid opasan. Ali, verujem da ćemo u sledećim nedeljama, kad se prikupi još dovoljno preciznih merenja položaja, moći preciznije da odredimo putanju i onda će naglo pasti verovatnoća susreta sa Zemljom. Dakle, mislim da ćemo za mesec dana već dobiti neke druge podatke i da će novim merenjima rizik udara pasti. To se i pre događalo", rekao je za Jutarnji list Ante Radonić, poznati popularizator astronomije i svemirskih letova.

Asteroidi ili planetoidi su kamena ili metalna nebeska tela prečnika većeg od jednog metra, koja samostalno ili u skupini sličnih tela obilaze oko Sunca. Naučnici ih smatraju svojevrsnom "vremenskom kapsulom" jer nam daju uvid u to kakav je bio rani Sunčev sistem. Najpoznatiji udar asteroida u Zemlju dogodio se pre 65 miliona godina kada je asteroid prečnika između deset i 14 kilometara pao na Jukatan i prouzrokovao izumiranje dinosaurusa, ali i celog niza biljnih i životinjskih vrsta. U proseku, takvi se udari događaju svakih 100 miliona godina.