Onom koji kaže da žena Pirsa Brosnana "nije srećno ostarila"

Ali, u stvari, neću. Šta ću, pogodi me kad neko pretpostavlja da ženska (ili muška) sreća zavise od njihovog broja kilograma.Celog života sam se borila sa svojim "debelim butinama" zbog kojih dugo nisam nosila farmerke i "debelim rukama" zbog kojih godinama nisi mogao da me vidiš u majici ili ne daj bože haljini bez rukava. Imala sam faze kad "ostvarim svoj san" i konačno skinem višak koji se taložio od stresa, depresije i neurednih životnih navika. I onda sam umela da se pogledam u ogledalu, svesna da mi odlično stoji sve što obučem i da ne moram više nijedan kompleks da imam, ali zatečena i čak skamenjena spoznajom da me čak ni to ne čini srećnom.Sreća nije u kilogramima.A ipak, mada sam do ove spoznaje odavno došla, dozvolila sam da me dotakne taj neki lik koji je na tviteru objavio fotografiju Pirsa Brosnana i njegove supruge, njega etiketirao kao uspešnog baju, a nju kao "nesrećno ostarelu". Kao u nekoj antiholivudskoj bajci, on je ipak ostao s njom, eto to je ljubav.

Ali, dragi korisniče tvitera, moram da te razočaram, to nije ljubav.To je, u najmanju ruku, taština. Ili napaljenost. Ili zaljubljenost. Ili Leonardo Dikaprio. A ti nisi Leo, žao mi je.Kad si s nekim zato što taj neko odlično izgleda na tvojim instagram fotografijama ili na paparaco fotkama ili na crvenom tepihu ili na naslovnoj magazina, i to ti je primarni razlog za vezu, to gotovo sigurno nije ljubav, već i dalje jedno od gore navedenih stanja, a u njima nisu vodilja ni poštovanje, ni razumevanje, ni zajedničko smejanje i plakanje. Samo ona peta reč na "nje" koja jeste esencijalna, ali evo da te prosvetlim, ni za to kilogrami nisu prepreka.Da, žena Pirsa Brosnana ima više kilograma nego kad su se upoznali. Nije više manekenka, kako kažeš, mada nikad nije ni bila manekenka već prezenterka i novinarka i, čik pogodi, nije se venčao s njom jer je sanjao da će zauvek izgledati kao u mladosti. Venčao se jer je umela da ga nasmeje kao niko na svetu iako je bio ubeđen da nikad više neće biti srećan ni zaljubljen pošto mu je prva žena umrla od raka.I eno ih, 19 godina kasnije, i dalje se smeju zajedno. Zajedno plivaju, voze bajs držeći se za ruke, grle se na ulici kao neki klinci i ljube se kao tinejdžeri u restoranima. Zajedno su prošli kroz najteže dane u njegovom životu kad mu je i ćerka umrla od istog raka od kojeg je izgubila majku. Jači su svakog dana jer svakog dana znaju da imaju ono pravo - prijatelja i partnera koji je uvek tu. A to je prava ljubav.

Na kraju mi ostaje i da ti objasnim zašto sreća nije u kilogramima, ali s obzirom na to kako doživljavaš ljubav, sumnjam da ćeš razumeti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram