Prema brojnim statistikama, Sardinija ima jednu od najvećih stopa broja stanovnika koji imaju više od 100 godina. U ostatku sveta, udeo stogodišnjaka u ukupnoj populaciji je duplo manji. Ovakve oaze u kojima ljudi žive nadprosečno dugo zovu se „plave zone“, a Sardinija je prvo takvo mesto koje je proglašeno plavom zonom. Još jedan zanimljiv podatak jest taj da na Sardiniji muškarci žive duže od žena, što inače nije slučaj.
Možda će neke razočarati vist da tajna dugog života nije samo u jednom triku koji bi se mogao svesti na „jedite više ribe“ ili „odspavajte nakon ručka“. Umesto toga, čini se da su se na Sardiniji spojili brojni faktori koji utiču na dug, ali i kvalitetan život. U protivnom, šta će nam sto godina patnje?
Nema revolucionarnog trika – savet je jednostavan: živite jednostavno, piše Pun kufer.
Proučavajući život meštana, naučnici su analizirali sve: od ishrane i fizičke aktivnosti, do osećaja zadovoljstva i ispunjenosti u životu.
Pročitajte još:
Jedan od faktora je odnos domaćih prema svojim starijima u porodici. Dok je na Zapadu sve normalnija praksa ostaviti bake i deke u staračkim domovima, što iz nemara, što iz nemogućnosti da se o njima kvalitetno brinu – stanovnici Sardinije poštuju svoje starije kao nosioce životnih mudrosti i aktivno ih uključuju u život domaćinstva.
Zateći ćete ih kako brinu za baštu, kuvaju ili se igraju s unucima. Čak i ako ne žive u istoj kući, stariji članovi porodice mogu se pouzdati u mlađe da će ih posećivati i brinuti se o njima.
Iako su kolale brojne teorije o plitkom genetskom bazenu Sardinije, te ulozi gena u dugovečnosti, naučnici su istaknuli kako geni čine samo malen deo razloga. Većinu faktora koji utiču na kvalitet života ipak možemo kontrolisati.
Druga stavka su domaća hrana i naročito vino koje je puno antioksidansa. jednete li u lokalnu vinariju, lako je moguće da ćete dobiti vino iz boce koja nema ni etiketu – ono dolazi iz domaćih vinograda koja su tu pri ruci.
Dan Buetner, pisac i istraživač koji je pomno proučavao gastro navike „plavih zona“, opisao je kuhinju Sardinije kao seljačku. Jednostavna, domaća hrana: mahunarke, žitarice i puno zelenila. Bez previše intervencija, začina i ludih kombinacija.
Čak i kad je ponuda bogata, ona je uvek jednostavna, a važno je da je hrana sezonska i sveža. Kako sami kažu, vekovima nisu ni gledali šta jedu. Jelo se što je raslo u bašti, i to je bilo zdravo. Ne libe se ni hleba, testenine, sira, mesa… Sve sa užitkom, i u meri.
Na kraju krajeva, oni te kalorije i potroše boravkom na svežem vazduhu i radom na otvorenom. Njihov životni stil je pak opisao kao „pastirski“: zbog brdovitog terena, svakog dana zadovolje zdravu dozu rekreacije, pa makar i nesvesno. Često pešače i ne koriste automobile bespotrebno.
A sad, ono što nam je najteže savladati: život bez stresa i zdrav balans poslovnog i privatnog života. Naravno, i na Sardiniji ljudi odlaze na posao, rade u kancelarijama, imaju karijere, porodice i sve stresove koji iz toga često proizlaze. No, čini se da generalno imaju drugačije prioritete zbog čega se manje stresiraju na poslu, pa i u životu.
Nisu bez razloga mediteranske obale poznate po „slatkom životu“, a Sardinija bi mogla biti njegov tron. Poslu se pristupa odgovorno, ali opušteno. On nije najvažnija stvar u životu, a i kad uzrokuje probleme, imaju široku mrežu porodice i prijatelja koji će im pružiti podršku.
***
Bonus video: Biljke za imunitet
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar