Dečko iz Srbije pitao koja država je najpovoljnija za samački život: Dobio je odgovor koji apsolutno niko nije očekivao

Jedan dečko sa Redita se zapitao baš to - kako izgleda život u inostranstvu, ali kad si singl.

Kako je naveo na ovoj društvenoj mreži, zanima ga da li je finansijski održiv samački život u inostranstvu, tj. da živi sam bez partnerke jer je neoženjen, a planira odlazak u iz Srbije.

“Dakle da uzmem stan, da živim od jedne plate, a opet da mogu i da uštedim i trošim na neke stvari koje ne spadaju u osnovno... Koliko je to izvodljivo trenutno, s obzirom na krizu i slično? I takođe me zanima kolike su mi šanse da se zaposlim kao inženjer bez iskustva.”

Ubrzo su usledili razni odgovori, a u više njih se kao pravi izbor navodi - Austrija.

„Iz mog iskustva Austrija je najbolja za samački život, budući da tamo grad obično upravlja/ima u vlasništvu 50 ili više odsto stambenih zgrada. I ako zarađuješ manje od određene kvote, verovatno će ti biti dodeljen socijalni smeštaj u skladu sa tvojom potrošačkom moći. Dok sam ja radio tamo, bilo je pre ove krize naravno, plaćao sam kiriju 300 evra, a mesečna primanja su mi bila 2.330. U Beču, da naglasim. Što se tiče te tvoje diplome, inženjeri se uvek traže, samo moraš istraživati i naći firmu koja je voljna da te trenira.”

“Koliko se isplati, zavisi od posla, ali generalno kao samac možeš da nađeš jeftin stan od par stotina evra kirije, pa naviše. Konkretno, u Austriji možeš proći sa oko 500-600 evra u pristojnom stanu, sa strujom i grejanjem. Još dodaj 500 za hranu (računam tu i da napolju jedeš), I sve ostalo ti ostane za štednju il potrošnju na zabavu, a minimalac je oko 1.500 evra, za pristojnije poslove poćinje sa 2.000 neto.“

Dobar izbor može da bude i Nemačka, ali za početak manji gradovi.

“Nemačka: prvih par meseci su najskuplji, dok se ne skućiš (treba ti odjednom i za prevoz, i za nameštaj, i za kiriju, i za kaparu za stan, i za internet, i za struju, i za kojekakve dažbine). Za to ti treba da imaš ušteđevinu iz Srbije. Posle par meseci ćeš polako stići na svoje.

Velike gradove (Minhen, Frankfurt, Štutgart, Hamburg, pa i Berlin) gledaj da zaobiđeš dok si još siromah jer su kirije ludo skupe i stvarno ti vrlo malo ostane dok sve poplaćaš. Ili dobiješ pristojan stan, ali putuješ dugo do posla.

Ali je neka srpska zabluda da se samo u velikim gradovima lepo živi, naprotiv. Gledaj tu negde oko 100-200.000 ljudi, em svuda stižeš biciklom/prevozom/pešice, em je sve mahom jeftinije, em nema stresa, a ima i kafana i klubova i bioskopa i svega.

Gradiće od manje od 20.000 stanovnika takođe gledaj za početak, ali uz rizik da ćeš u njima kao singl tip umreti od dosade.”

U svemu tome ipak se izdvaja jedan odgovor u kom se napominje da idealnog nema i da je pitanje da li se uopšte isplati odlaziti, a evo i zašto:

„Bilo je moguće do 2020. - više nije (bio sam u inostranstvu i sada sam inostranstvu).

Računica ti je mnogo prosta:

Godišnje trošiš stanarinu + 1.000 pljeskavica sa pomfritom i sokom (ono, obrok).

Ako spremaš sam i ne luksuziraš se, to ti je minimum.

Imaj u vidu da se u pola zemalja plaća porez na kraju svake godine (1 plata)

I imaj u vidu da je renta 1/3 plate = geto, selo ili studenjak.

Za Teksas, na primer, nije ti održivo:

stan je 30.000

pleskavice su ti oko 15.000

porez ti je 10%.

Znači, dođeš na medijalnu platu - imaš za kartu, da se vratiš kući i toliko.

Francuska, 24.000 godišnje, impot u početku nemaš

stan ti je 10.000

pljeskavice su ti 10.0000

Imaš za benzin da se vratiš kući kao pokosao.

Slovenija, 20.000

stan ti je 9.000

pljeskavice 9.000.

Nažalost - nema.

E sad, ako možeš da dođeš za top zaradu, pa možeš i u Beogradu sa top zaradom...

A ako ćeš da se ženiš, naše su ti bolje.”