Živojin Žika Petrović je direktor i glavni i odgovorni urednik Brainz TV, televizije koja se bavi mladima u Srbiji i to najboljima među njima. Sa njim sam razgovarala o kampanji “Lica ovog grada za koja će se tek čuti”, kojom se predstavlja 10 talentovanih i uspešnih srednjoškolaca i studenata iz Beograda.

Pravo je osveženje slušati kako Petrović govori o mladima na osnovu višegodišnjeg iskustva rada s njima, kroz promociju kulture, nauke i obrazovanja. Za razliku od mnogih koji se u ovoj priči vode floskulama da su mladi “ovakvi, onakvi”, Žika ima potpuno suprotno mišljenje. Najbolji dokaz toga je upravo kampanja “Lica ovog grada za koja će se tek čuti”.

Kao neko ko godinama radi s najtalentovanijim mladim ljudima u našoj zemlji, šta možeš da nam kažeš na tu temu – kakvi su mladi u Srbiji danas?

I ovakvi, i onakvi… Ali bez šale, u velikoj meri su to bolja deca nego što smo im mi roditelji. Današnja omladina koja je rođena i živi u jednom savremenom, digitalnom svetu – ambijentu koji traži novi način razmišljanja, poslovanja, ponašanja, pa samim tim i vaspitanja, ima ukućane koji potiču iz vremena pre interneta i ponašaju se u starom, analognom, duhu. Praktično, mi živimo u njihovom, a ne oni u našem svetu. Inače, mladi u Srbiji su danas veoma plodno tlo za rasejavanje znanja, obrazovanja, kreativnosti, preduzimljivosti, ali potrebno je pronaći pravi način kako bismo ih zarazili nekom naučnom, umetničkom ili bilo kojom drugom pozitivnom klicom. Imamo li mi snage, znanja i strpljenja da pronađemo i primenimo taj novi model obrazovanja, koji će možda morati da bude i personalizovan – u tome je suštinsko pitanje.

Šta su najvažnije lekcije koje si naučio u radu s „klincima“ svih ovih godina?

Prilagođavanje, razumevanje, nerazumevanje… Naučili su me da im se prilagodim, a da pri tome, kao prvi među jednakima, zadržim pravac i cilj koji želimo da ostvarimo što zvuči vrlo jednostavno, ali je u praksi dosta zahtevno. Zatim, osposobili su me da ih razumem, što danas, za nas starije, spada u jednu novu veštinu, ali sam, takođe, naučio i kako da ih pravilno ne razumem, a to je posebno važno, jer mi tada ostavlja mogućnost da svoju eventualnu zabludu kasnije ispravim. To je samo delić pregršt lekcija koje promiču i smenjuju se na ovoj danas jedinstvenoj raskrsnici gde su se ukrstile dve industrijske revolucije, njihova i naša. U dve reči, ta škola koju uz pomoć mladih pohađam zove se – prilagođavanje promenama.

Od kad postoji Brainz TV, odnosno Srpska naučna televizija, kako ste se ranije zvali, koja priča te najviše pomerila, koja je najveći utisak na tebe ostavila?

Za proteklih petnaestak godina, koliko se aktivno bavimo promocijom obrazovanja, nauke, kulture… svih onih najvećih i najlepših vrednosti koje Srbija ima, bilo je stvarno mnogo događaja i situacija koje su vredne pažnje i koje su me posebno razgalile, ali i motivisale da se još snažnije i upornije borim za ostvarenje naših ciljeva. Od ozarenih lica naučnika kada nas vide kako sa kamerama ulazimo kod njih u Institut ili laboratoriju, osmeha roditelja sa suzama u očima kada ugledaju svog genijalca u nekoj našoj emisiji, ponos i radost tih đaka i studenata kada ih snimamo, pa sve do događaja iz Kragujevca od pre nekoliko meseci kada je vrsna Irina Stanišić (12) osvojila prvo mesto na Republičkom takmičenju iz informatike, ostavivši iza sebe i mnogo starije programere, te na pitanje tamošnjih novinara odakle joj želja da tako mlada zakorači u svet programiranja, ona sa ushićenjem reče da je na naučnom kanalu Brainz TV, pre godinu dana, gledala emisiju „5 minuta za programiranje“ koja ju je podstakla da prvo sama kod kuće proba nešto da isprogramira na računaru, a kada je shvatila da joj to ide od ruke, zamolila je mamu da je upiše u školsku IT sekciju gde je ubrzo, svojim talentom i radom, zasenila sve mentore. Eto, to je naša misija, i kada bismo danas kao grupa entuzijasta koja sprovodi sve ovo, nekim čudom prestali da radimo, mogli bismo slobodno da konstatujemo, i to samo na osnovu Irininog primera, da je naša misija u potpunosti izvršena.

Gde su danas mladi talenti koji su na bilo koji način prošli kroz tvoju „školu“? Mnogi od njih su verovatno uveliko počeli da grade karijere, pa ako možeš da se setiš nekih upečatljivih primera…

Ima ih stvarno svuda. Do sada smo snimili više od 6.500 genijalaca, umetnika, naučnika, sjajnih đaka i studenata, a samim tim ih i upoznali, te sa većinom nastavili druženje. Danas su baš oni priznati stručnjaci, istraživači ili zapaženi stvaraoci u kulturi. Mnogi mladi talenti sa kojima smo sarađivali svoje usavršavanje nastavili su na prestižnim fakultetima u svetu. Neki od njih su Emilija Jovanović i Igor Engi, doktorandi na Kembridžu, zatim Dobrica Jovanović koji je nakon završene Matematičke gimnazije upisao prestižni MIT, Vasilije Pantelić koji se trenutno nalazi na Jejlu i mnogi drugi vrsni umovi za koje verujem da će postići neverovatne rezultate u budućnosti, ali pre svega da će svojim znanjem uticati na svet nauke i menjati naše okruženje na bolje.

Da li ste sa mladim genijalcima iz ove aktuelne kampanje razgovarali o tome da li planiraju da ostanu u Srbiji i kako oni vide celu aktuelnu priču o „epidemiji odliva mozgova“?

Naši genijalci znanje ne posmatraju iz ugla trenda ili demografskih brojki, njihova težnja da saznaju sve tajne ovog sveta je mnogo veća od društvenih oscilacija, kao i medijskih i političkih pritisaka. Njihove ambicije nisu podeljene na levo i desno, njihovo i naše. Ono što me je pozitivno iznenadilo, tokom razgovora o njihovim budućim planovima, jeste da žele svoje potencijale da iskoriste do maksimuma, da uzmu ono najbolje što im nudi ne samo domaći obrazovni sistem, već i inostrani, i da to primene na svoju okolinu kako bi globalno društvo živelo u boljem sutra. Moram da naglasim da su ovo izuzetni mladi umovi, koji razmišljaju „izvan kutije“ i čije priče, ciljevi i želje treba da služe kao inspiracija svima nama. Ono što mogu da potvrdim jeste da njihovo usavršavanje i istraživanje nema ograničenja i da od njih možemo u budućnosti očekivati samo najbolje.

Možeš li da nam kažeš neke zanimljive detalje o mladima koji su izabrani za kampanju Lica ovog grada? Kakva su ta lica?

Ako polazimo od konkretnih informacija, onda treba da znate da su to mladi ljudi koji su osvojili brojne medalje i priznanja na Republičkim, međunarodnim i svetskim takmičenjima, kao i olimpijadama. Oni su istaknuti učenici i studenti, koji pored svih formalnih obaveza u školi i na fakultetima, postižu briljantne uspehe i u vannastavnim aktivnostima. Ipak, ne bih se zaustavio na već poznatim detaljima. Dodao bih i ono što ne piše na bilbordima i što prevazilazi njihove biografije, a to je da su to neustrašivi, neizmerno hrabri pojedinci koji neumorno tragaju za novim izazovima. Oni se ne boje da se suoče sa neuspehom i vide ga isključivo kao sjajan podsticaj za dalje napredovanje. Iako su izuzetno skromni, rado dele svoje znanje sa svetom, čvrsto verujući da će svojim glasom na pozitivan način uticati na generacije koje dolaze.

Sa kakvim izazovima se ovi mladi ljudi susreću u Srbiji? Šta misliš šta im je potrebno da bi ostvarili svoj puni potencijal?

Najvažnije je da im se omogući pravi ambijent za njihovo sveopšte razvijanje. Genijalci traže mir, sigurnost, prosperitet i veru – veru u bolje sutra. Sa novim, savremenim metodama obrazovanja koje moramo da primenimo, jer sve se promenilo samo je sistem školstva ostao isti kao od pre sto godina – kreda, tabla i ruke na klupu – uz još mnogo veće ulaganje u nauku, obrazovanje i kulturu, zatim čvršćim povezivanjem i saradnjom kako sa istočnim tako i sa zapadnim naučnim i kulturnim institucijama i ustanovama, uz gore pomenutu neophodnu promenu u svima nama, naši biseri će zasijati punim sjajem!