Magovi marketinga - tako dvojicu momaka iz Bijeljine zovu mnogi otkad se internetom proširio jedan njihov video. U snimku koji je osvojio Balkan njih dvojica goli do pasa, sa slamenim šeširima reklamiraju svoju farmu koka, i sve to uz kantri muziku. Sada Zdravko i Nemanja za Nova.rs pričaju odakle originalni naziv Farma 5 jaja, koliko je naporno baviti se uzgojem živine, kako izgleda jedan njihov dan, ali i šta kažu na brojne komentare na društvenim mrežama.
Momci koji vode Farmu 5 jaja su Zdravko Perić (24), koji se posle završene gimazije trenutno bavi nutricionizmom, fitnesom i auto-detailingom, i Nemanja Makić (24), koji se posle računarsko-informatičarskog smera u gimnaziji trenutno bavi treninzima i takmičenjima u tenisu i treninzima izdržljivosti.
Ipak, njihova glavna preokupacija je farma kokoški i prodaja jaja. I tu su napravili pravi bum na tržištu.
„Pozitivno smo iznenađeni da je naš sadržaj na ovu temu ovako dobro podržan i ispraćen. Pre ovog posla dugo smo proučavali Instagram algoritam i znali smo da će video imati dosta pregleda, ali baš ovoliko i ovom brzinom uz ovoliku podršku nismo očekivali. U ovom trenutku preko imamo 500.000 pregleda na jednom reelsu.“
Reakcije ljudi na njihov snimak u kom se predstavljaju su uglavnom sve same pohvale, koje idu i van granica Balkana.
Ljudi im se dobrovoljno javljaju za pomoć, pitaju treba li im kokoška, kažu da bi kod njih radili i bez plate, a napominju da treba češće skidati majicu…
I odakle njima ideja da za video skinu majice?
„Mimo farme obojica se bavimo sportom i promovišemo zdravo telo, bez hemije, samo prirodna i zdrava ishrana sa jajima kao ključnom namirnicom, a svaki sunčan dan radimo bez majice. Ovaj posao je velika obaveza, možda i ne odemo na more ove godine, pa makar da dobijemo boju“, pričaju ovi sjajni momci za Nova.rs.
Mnogima je pažnju privuklo i to što je u njihovom videu kantri muzika.
„Ljubitelji smo svih žanrova, ali Alan Džekson se baš uklopio u čitav video i bolje dočarao atmosferu na farmi.“
Specifičan je i naziv – Farma 5 jaja.
„Nama je svako jutro doručak 5 jaja i to je idealan unos da bismo zadovoljili dnevne potrebe vitamina i minerala, a pored toga, 5 jaja ima otprilike 30 g proteina, što je idealna količina koju telo može da apsorbuje u jednom obroku.“
I kako se sveukupno ovaj originalni marketinški potez odrazio na njihov biznis – da li je potražnja porasla?
„Potražnja je skočila četiri puta otprilike. Svi se ovde bave kvalitetom, a nama je primaran kvalitet jer ih i mi sami jedemo. I nije teško naći nove kupce jer jaja iz slobodnog uzgoja prodajemo po ceni jaja iz kaveza.“
Njihova farma koka je specifična jer su vlasnici njih dvojica mladih sportista, jer se koke kreću slobodno u društvu dva psa, jer na farmi vlada mladalačka energija, a u planu im je prezentovanje te farme kroz edukativne i komične snimke.
Zdravko i Nemanja za Nova.rs pričaju i odakle ideja da se baš time bave i može li da se solidno živi od farme koka.
„Počeli smo prvo sa malo koka za naše potrebe, potrebe naših prijatelja, klijenata i rodbine. Kad smo videli da je odziv ljudi odličan i da nam fali jaja za ličnu upotrebu, morali smo da povećamo kapacitet. Od toga se sada može živeti solidno, mada nam to nisu jedini prihodi, više je kao hobi i ljubav prema životinjama.“
Otuda i pitanje kako izgleda jedan njihov dan – koliko dnevno su posvećeni ovom poslu, koliko je naporno i zahtevno i da li nekad negde mogu na odmor.
„Naš dan počinje od pet sati ujutru kada dolazimo na farmu i puštamo koke na travnatu livadu. Posle toga ide čišćenje kokošinjca, hranjenje koka, dopuna sveže vode, kupljenje jaja, pakovanje u školjke i dostava prve ture narudžbi na kućnu adresu. To je efektivnog rada tokom dana šest sati.“
Kažu da nije naporno kad voliš to da radiš, ali jeste zahtevno jer se brineš o živim bićima i o kvalitetu proizvoda koji ide mušterijama. Na odmor idu vrlo retko, a i kad idu, to je produženi vikend.
„Naši planovi za dalje su proširenje kapaciteta i više rasa kokošaka, kao što su leghorn koje nose bela jaja i aravkana iz Čilea koje nose zelena jaja. Vidimo se i dalje u našoj državi i sa dosta iskustva u ovom poslu. U ovaj posao smo uložili sav kapital koji smo stekli kroz sport i zanate i za širenje su neophodni podsticaji i podrška države i ljudi jer, mimo zemlje, nemamo infrastrukturu da bismo zadovoljili sve mušterije. Nadamo se da će i kod nas, nalik na Evropu, uskoro zaživeti zabrana surovog kaveznog uzgoja.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare