Ispred prostorija Javnog preduzeća "Nacionalni park Fruška gora" već šest nedelja zaredom osvane nekoliko džakova smeća. Otpad ostavlja Novosađanin Petar Živanović, koji na taj način želi da iskaže protest.
„Svaki vikend šetam 20, 30 kilometara Fruškom gorom pa sam krenuo da skupljam smeće iz frustracije prema stanju u nacionalnom parku. Odrastao sam ovde i veliki deo detinjstva sam proveo na Fruškoj gori. Boli me kad vidim šta se sve dešava“, govori za Nova.rs Petar Živanović.
Hodajući poznatim rutama, Živanović skuplja otpad koji za sobom ostavljaju drvoseče.
„Stalno vidim gomilu kanistera i kantica ulja – to je opasan materijal kojem nije mesto u šumi. A to niko drugi ne ostavlja osim drvoseča“, tvrdi on.
*
*
*
Prekomerna seča šuma Fruške gore je gorući problem na koji već dve godine pokušavaju da ukažu udruženja građana, kao i pojedinci.
Pročitajte još:
Petar Živanović je simpatizer pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“, koji tvrde da se nacionalnim parkom neadekvatno upravlja. Mnogo šuma je posečeno, a primetili su i dosta ilegalnih aktivnosti.
„Govore da je to sve planski. Ali više puta su ih aktivisti hvatali kako iznose neobeležena stabla. Kada odete na Crveni Čot videćete gomilu neobeleženih stabala koje samo tovare teškom mehanizacijom“, tvrdi Živanović.
Predsednica Udruženja za zaštitu šuma Dragana Arsić, koja je jedna od osnivačica pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“, kaže da je njihova ideja da se kroz institucije izbore za promenu načina na koji se upravlja nacionalnim parkom od strane JP „Nacionalni park Fruška gora“. Umesto da se masovno seku šume zbog prodaje drvne građe, fokus treba da bude na zaštiti prirodnih dobara, kaže Arsić.
„Suština problema je što se zaštićenim područjom prirode upravlja na način kao da su to privredne šume. U planskom dokumentu, koji određuje kako se upravlja šumama, predviđene su velike seče šuma koje za krajnji cilj imaju komercijalnu vrednost. Javno preduzeće je samofinansirajuće, pa moraju da seku šume da bi se finansirali jer imaju 140 zaposlenih“, kaže Arsić.
*
Arsić navodi jedan primer upravljanja nacionalnim parkom iz Evropske unije, tačnije Rumunije, koji bi oni želeli da se primeni u Srbiji.
„U Rumuniji jedan nacionalni park površine 48 hiljada hektara ima 18 zaposlenih. Od toga su 11 čuvari prirode, a ostali su biolozi i ekolozi. A mi sa 26 hiljada hektara imamo 140 zaposlenih i po jednog biologa i ekologa, a drugo je šumarska struka. Model upravljanja je neadekvatan“, kaže ona.
Njihov cilj su sistemske promene, koje su jedino moguće putem Ministarstva za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
„Tražili smo, dok se ne izmene svi ti zakoni, da se uvede moratorijum na seču šuma, kako bi se u tom periodu izmenile regulative. To nije bitno samo zbog šuma, već zbog šumskih ekosistema, biološke i ekološke funkcije“, kaže Arsić, međutim dodaje da nikakve odgovore iz ovih instutucija nisu dobili.
Kako otkriva Petar Živanović, JP „Nacionalni park Fruška gora“ ignoriše njegove akcije.
„Mislim da je njihova politika da sve ignorišu. I na Fejsbuku kad im se ostavi neki komentar koji je činjenično stanje, oni ga jednostavno obrišu. Nikad nismo doživeli od njih da žele da isprave te neke nedostatke. Samo ignorišu ono što im se ne sviđa“, kaže.
Dragana Arsić kaže da je problematično i što je restitucijom Eparhiji sremskoj vraćeno 23 odsto površine nacionalnog parka, a što oni takođe seku šume radi prodaje. Firma sa kojom su sarađivali je 2019. godine kažnjena nakon prekršajne prijave za ilegalnu seču, za šta je zaslužan upravo pokret „Odbranimo šume Fruške gore“. Crkva je zatim promenila firmu sa kojom sarađuje.
Šume se ubrzano seku i zbog toga što Srbija dozvoljava izvoz sirove drvne građe – dok su Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina to zabranile.
„Naša država je pre nekoliko godina donela Strategiju o razvoju drvno-prerađivačke industrije na način da se forsira prodaja finalnih proizvoda, koji imaju najveću dodatu vrednost – a da se destimuliše izvoz građe. U realnosti to apsolutno nije ispoštovano. Izvozi se čak i u Kinu“, objašnjava Arsić.
A iza drvoseča ostaje pustoš i urušeni ekosistem koji se teško obnavlja.
Pročitajte još:
„Vidi se da su neka mesta gde je bila šuma sada prekrivena niskim rastinjem, šibljem. Nije planski ništa sađeno, a sad su kao počeli da sade 60 hiljada nekih sadnica. Ali ja sam to video samo na jednom mestu i nema ih sigurno toliko. Zapitajmo se koliko vremena će biti potrebno da to poraste“, kaže Petar Živanović.
„Najvidljivije su ogoljene površine koje ostaju posle oplodnih seča – kada se poseku cele površine stabala, pre svega hrastova, a to sve sa ciljem ‘prirodne obnove šume’. Međutim, ta seča se uradi a nema podmlatka, nisu iznikle mladice. A kada ih ima, onda se ne rade poslovi nege. Tako da ostaje degradirano, ogoljeno područje od kojeg više nikada neće biti nikakva šuma“, dodaje Dragana Arsić.
Kontaktirali smo i JP „Nacionalni park Fruška gora“ kako bismo dobili njihov komentar na tvrdnje koje su izneli Arsić i Živanović, ali do trenutka pisanja teksta nismo dobili odgovor.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare