Zašto su Skandinavci godinama najsrećniji na svetu

Kraće radno vreme

Skandinavci ne žude da postanu milioneri. Znaju kako da budu vredni na poslu i da uživaju u tome, ali dosta vremena provode i sa porodicom i prijateljima i posvećeni su svojim hobijima. Sve to mogu jer imaju malo više vremena nego mi ostali. Naime, u Danskoj ljudi rade 37 sati nedeljno, za razliku od većine drugih zemalja gde se radi najmanje 40 sati nedeljno. Većina zaposlenih s posla ide oko 16h, tako da imaju dosta vremena za sve.

Da bi bili efikasni i stigli sve u roku, Danci ne gube vreme na ćaskanje s kolegama jer znaju da će tako brže završiti sve što treba. Takođe, kod njih je uobičajeno da kombinuju rad iz kancelarije i od kuće.Kod Danaca je i odmor malo drugačiji nego kod drugih – imaju pet sedmica godišnje slobodno. A ako im je posao toliko naporan da im ugrožava mentalno zdravlje, oni mogu da uzmu takozvano odsustvo zbog stresa, pišu na sajtu Bright Side.U Finskoj zaposleni takođe imaju pravo da organizuju posao tako da s njega odu tri sata ranije ili kasnije, pa tako mogu da se posvete i drugim stvarima. U Norveškoj, ako se razbolite, možete da dobijete do tri nedelje plaćenog odsustva.

Vreme u prirodi

Boravak na otvorenom je pun pogodak za naše zdravlje, a Skandinavci znaju kako da to iskoriste maksimalno i imaju naziv to friluttsliv.Uprkos hladnoći, oni su skoro uvek napolju, pa čak imaju i izreku i za to – Ne postoji loše vreme, postoji samo loša odeća.

Zato oni tokom skoro cele godine pešače, kampuju. Čak i firme ohrabruju svoje zaposlene za provode vreme napolju, i u toku radnog vremena.

Podrška roditeljstvu

Na Islandu mlade mame dobijaju devet meseci plaćenog odsustva, a tate tri meseca. U Švedskoj novopečeni roditelji dobijaju do 480 dana plaćenog odsustva, a tad dobijaju 80 odsto svoje plate. Trudnice i porodilje mogu da rade za četvrtinu manje od punog radnog vremena sve dok dete ne napuni osam godina. Takođe, dobijaju naknadu za dete sve dok ono ne napuni 16 godina.

Nema stresa zbog para

Svi mi najveći deo novca kojim raspolažemo obično trošimo na ono osnovno – hranu, lekove, školovanje. To nije slučaj sa nordijskim zemljama. Tamo su zdravstvena nega i obrazovanje besplatni. Pritom, nezaposleni primaju pomoć.

Veruju jedni drugima

Verovati nekom znači verovati u to da i on kao i ti može da bude iskren i da takođe brine za opšte dobro. Tako su druženja prijatnija, a veze koje Skandinavci grade među sobom – jače. Takođe, u nordijskim zemljama ima znatno manje kriminala nego drugde u svetu, pa se ljudi osećaju bezbedno. Tamo zaista veruju da će im neko vratiti novčanik ako ga izgube.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram