Zašto farbamo jaja za Uskrs

Prof. dr Vesna Marjanović, etnološkinja i antropološkinja, za Novu govori šta zapravo znače uskršnji običaji, šta predstavlja farbanje jaja, ali i šta sve to govori o našem društvu i načinu života kroz vekove.

Jaje kao rađanje sveta

Kad pomislimo na Uskrs, obično odmah pomislimo i na farbanje jaja. Prof. dr Vesna Marjanović otkriva značaj i simboliku tog običaja i odakle potiče.

„Mit o rađanju iz jajeta bio je raširen u većini starih civilizacija poput feničanske, vavilonske, egipatske, te kod starih naroda Indije, Kine, Japana. Kod grčkih i rimskih filozofa ima pomena kako je svet nastao iz jajeta. Verovalo se i da je nebo zapravo veliko jaje. U obrednoj praksi mnogih zajednica sveta, pa i kod srpskog naroda, jaje se u tradicionalnoj kulturi često koristilo da potpomogne rađanje novog života, da ga čuva i održi. Uticaj jajeta, naročito bojenog crvenom bojom, na rađanje prenosio se i na sve što čoveka okružuje: na stoku, useve, prirodu. Koristili su ga i kod sejanja i oranja, kod prve muže. Predstave o životvornoj moći jajeta vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Kako je bojenje jaja veoma rašireno u narodu, hrišćanska crkva je dala svoje tumačenje i povezala je sa s legendama o uskrsnuću Isusa Hrista u čijoj simbiolici se ogleda pobeda duše nad smrću. Bojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih i život nebeski, ljubav i poštovanje.“Naša sagovornica govori i koliko se običaj farbanja jaja menjao kroz vreme u Srbiji.„Crkva je zvanično prihvatila bojenje jaja tek od 12. veka. U južnoslovenskim krajevima, kao i u Srbiji, pominju se bojena jaja u 16. veku. Najverovatnije bojena jaja, posebno obojena crvenom bojom, imaju starije poreklo od šaranih jaja jer se pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere. Poseban značaj u narodu imalo je i zadržalo se do danas crveno jaje. A ta prvobitna crvena boja u prošlosti se do početka 20. veka dobijala iz korena biljke broć tako što se koren ove biljke kuvao. Kasnije su jaja bojena u varzilu. I druge prirodne sirovine, najčešće biljke, korišćene su za bojenje, poput kuvanja jaja u vodi u kojoj su potopljene ljuske crnog luka, lišće oraha ili spanaća, koprive, cvet maslačka, čađ. Danas se jaja boje pomoću kupovnih anilinskih boja i boje se, pored crvene, i u zelenim, plavim, žutim, ljubičastim, i drugim tonovima.“

Čuvarkuća štiti od demona

Vesna Marjanović kaže i da u vreme uskršnjih praznika darivanje jajetom predstavlja izraz ljubavi i poštovanja prema najbližim srodnicima, kumovima, sveštenicima, prijateljima.Ona priča i kakvu simboliku imaju boje, šare i ornamenti na jajima.

„Prvo obojeno jaje u Srbiji naziva se čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina), krstaš (Peć), strašnik (Prizren), izmamak (okolina Leskovca), čoban (Čajnič). U prošlosti su čuvali i crvenu boju u kojoj je bojeno prvo uskršnje jaje do narednog Uskrsa. Sve je to zajedno imalo određeno apotropejsko značenje za domaćinstvo i ukućane. Verovalo se da štiti od svih oblika zla, zlih demona. U tradicionalnoj kulturi srpskog naroda nije svako mogao da boji jaja. To je činila žena za koju se držalo da je ritualno čista.“

Savršenstvo ukrašavanja jaja voskom

Posebna tehnika bojenja jaja bilo je ukrašavanje voskom.„Pretpostavlja se da je od 16. veka kod balkanskih naroda, kao i kod slovenskih uopšte, bilo razvijeno ukrašavanje jaja za Uskrs batik tehnikom pomoću voska. Takva praksa ukrašavanja jaja za Uskrs kod svih hrišćanskih naroda, pa i kod Srba razvila se do savršenstva, naročito u naseljima koja su bila u manastirskim okruženjima jer je negovana praksa prerade i upotrebe pčeljinjeg voska. U prošlosti se šaranje voskom izvodilo na još ne obojenom jajetu, dok se danas jaja ukrašavaju sličicama i drugim vidovima apliciranja (slama, vuna, svila).“Šaranje jaja izvodilo se pisaljkom, šaralicom, šaraljkom, tj. specijalnom napravom koja je služila za izvođenje šara.„Ukrašavanje je moguće razdeliti u dve grupe: sa motivima crkvene i sa motivima narodne umetnosti. Šaranje bojenih jaja, na primer, u južnoj Srbiji negovali su ikonopisci i kopaničari monasi i sveštenici. U narodu su se izdvajali različiti motivi na bojenim jajima: geometrijski, floralni, antropomorfni i zoomorfni. Često se pored oznaka HV VV, ispisuju i imena osoba kojima su jaja namenjena. Jajetom kao podlogom za iskazivanjem umetničkog nadahnuća inspirisani su mnogi slikari, ali i obični ljudi u narodu. Ukrašeno jaje je danas svedočanstvo veštine, preciznosti i estetskog oblikovanja šara.“

Pobeda života nad smrću

Osim farbanja jaja, dane oko Uskrsa prate i drugi običaji.„U hrišćanstvu se Uskrs, tj. Vaskrs naziva najznačajnijim i najvećim praznikom. Posvećen je uskrsnuću Isusa Hrista i dogmatskom predstavljanju vere u povratak Isusa Hrista iz mrtvih. U narodu je Uskrs praznik kojim se obeležava ne samo pobeda života nad smrću već i buđenje prirode, a samim tim se magijskim radnjama uticalo na plodnost agrara i vegetacije. S obzirom na to da je reč prazniku koji se najranije ustoličio u hrišćanskoj veri, nije sačuvano mnogo rituala, ali nije ni izgrađena narodna obredna praksa koja bi pokazivala narodni diskurs hrišćanstva. Ipak, pojedinačno u određenoj simbolici samog praznika u narodu su se izdvojili neki segmenti koje možemo posmatrati u kontekstu narodne religije, no ne mnogo suprotstavljene zvaničnoj, hrišćanskoj. U narodnoj obrednoj praksi mogu se i danas uočiti tragovi kulta prirode, tj. vera i nastojanje da se tokom proleća priroda ‘ponovo rodi‘, obnovi nakon zimskog mrtvila. Stoga se mogu izdvojiti elementi u narodnom proslavljanju Uskrsa – voda, bilje, vatra, jaje kao klica života. Pored kulta prirode, uočljiv je i kult predaka, naročito u poslednjoj sedmici pred sam praznik.“

Veliki petak i grobovi predaka

Reč je o pokretnom prazniku koji uvek pada u nedelju, posle punog Meseca nakon prolećne ravnodnevice.„Prema kalendarskom izračunavanju vremena, najranije praznik može pasti 22. marta po julijanskom, odnosno 4. aprila prema gregorijanskom kalendaru, dok najkasnije se proslavlja 25. aprila prema julijanskom, tj. 8. maja po gregorijanskom kalendaru. Crkva ga praznuje od 2. veka. Uskrsu prethodi sedam nedelja posta, od kojih je poslednja sedmica najznačajnija i naziva se Velikom, Strasnom, Stratnom. Petak u poslednjoj sedmici pred Vaskrs naziva se Veliki petak i posvećen je stradanju i raspeću Isusa Hrista. U mnogim krajevima Srbije u znak žalosti žene su oblačile crninu. U narodu se veruje da na Veliki petak treba obilaziti svoje pokojne srodnike, pa se u nekim krajevima Srbije obilaze i sređuju grobovi. Crkvena zvona su svezana, a klepalom se najavljuje služba u crkvi.“

Apsolutne smrti nema

Vesna Marjanović govori i koliko su se običaji za Uskrs i njihova simbolika menjali kroz vreme i šta to govori o našem društvu i načinu života.„S obzirom na to da se Uskrs kao praznik proslavlja u hrišćanstvu od 2. veka nove ere, nema u velikom broju zadržanih prehrišćanskih elemenata, pa je prevagnula hrišćanska dogma i vera u vasksnuće Isusa Hrista, kao i pobeda života nad smrću, te nema mnogo ni razlike u praznovanju Uskrsa diljem Srbije. Uglavnom se poštuje hrišćanski obrazac. Može se danas konstatovati da shodno načinu života, manje se obraća pažnja na celinu ciklusa običaja koji su u neposrednoj vezi s Uskrsom, pa je praznično ponašanje svedeno na poslednja tri dana, odnosno na preznik Vrbicu i Cveti, a potom na Veliki petak, Veliku subotu i sam Uskrs. Kako je od Velikog petka vreme proglašeno neradnim danima, tako taj dan hrišćansko stanovništo uglavnom provodi u kupovini i pripremi za praznik, uključujući i farbanje uskršnjih jaja. Komercijalizacija praznika donela je i posebne ponude tako da se danas na tržištu nalazi raznovrsna ponuda u simbolima samog praznika – od uskršnjih jaja, ukrasnih farbanih jaja, dečjih igračaka i slatkiša u obliku zeca do posebnih dekorativnih tekstilija i drugog aksesoara za prazničnu trpezu. Porodice se okupljaju uglavnom na sam dan praznika, Uskrs, u okviru domaćinstva. Već od ponoći mlađi članovi porodica odlaze u crkvu. Od Uskrsa do Duhova pozdravlja se sa ‘Hristos vaskrse‘ i otpozdravlja sa ‘Vaistinu vaskrse‘. Kod katolika uobičajen je pozdrav ‘Sretan Uskrs‘. Obično se uz prvo jelo na dan praznika omrse kuvanom šunkom i jajima, a potom sledi ručak koji je danas bogatiji nego u prošlosti.“Za kraj naša sagovornica ističe šta je u srži svih ovih običaja, pa toliko i traju.„Vaskrs je zapravo okosnica dogme hrišćanske vere kojom se ističe da apsolutne smrti nema.“