"Više neću raditi za kompanije koje ne dopuštaju rad od kuće - evo i zašto"

Kortni Fele je za Bussiness Insider objasnila zbog čega joj je mogućnost rada od kuće postala prioritet kad je reč o poslu.Njenu ispovest prenosi Orginal magazin."Pandemija je, na mnogo načina, bila prava noćna mora za hronične bolesnike i osobe sa invaliditetom. Ali isto tako naterala je poslodavce da dozvole zaposlenima rad od kuće, pa nam je sada svima jasno da je virtuelni rad i te kako moguć.Imam 22 godine i radim u neprofitnoj organizaciji za retke bolesti, sa mnogo mladih advokata. Volim svoj posao, i on je definitivno uspeh u mom životu, ali sam takođe beskrajno iscrpljena balansiranjem između 40-časovne radne nedelje i svoje hronične bolesti — čak i dok radim remote.Videla sam da mnoge firme nude fleksibilno radno vreme, gde zaposleni dolaze u kancelariju dva ili tri dana nedeljno, a ostatak nedelje rade od kuće. Međutim, hroničnim bolesnicima i osobama sa invaliditetom potrebno je mnogo više fleksibilnosti od toga.Želim da, kada se probudim i shvatim da imam jake bolove ili se osećam iscrpljeno, imam tu mogućnost da mogu da radim od kuće tog dana bez da brinem da li će to nekome da predstavlja problem.

Dokazali smo da je rad od kuće moguć i mislim da bi to trebalo da bude opcija za sve zaposlene

Tokom ovih poslednjih meseci pandemije, kao hronični bolesnik, stalno sam nervozna i napeta jer sam već osetila pritisak da se „vratim u normalu“ i provedem pet dana nedeljno u kancelariji. Nekim danima se probudim i jednostavno znam da nemam dovoljno energije. Zašto i to malo energije da trošim samo da bih otišla ​​u kancelariju?Pre pandemije, nisam mislila da će rad od kuće biti nešto za šta ću se boriti na svojim budućim radnim mestima. Ali sada znam da ako kompanija ne dozvoljava rad od kuće, to mi govori da njeni lideri ne razumeju invaliditet i hronične bolesti. To mnogo govori o vrednostima te kompanije i deluje kao ogromna crvena zastava i pre nego što proces zapošljavanja uopšte i počne.

Ponekad mi je nemoguće da balansiram između posla i brige o sebi

Teško je upravljati svojim hroničnom bolešću dok radite, jer je većina poslova od 9 do 5 osmišljena je za osobe koje nemaju ovu vrstu problema. Razmišljala sam i da radim kao frilenserka zbog fleksibilnijeg radnog vremena, ali onda dovodim u pitanje finansijsku stabilnost.Činjenica da sam hronično bolesna osoba promenila je moju karijeru na nekoliko načina, uključujući i nadu da ću se baviti politikom. Takođe sam postala mnogo radikalnija u toj svojoj politici, jer sam videla kako su invalidi i hronično bolesne osobe bile odbačene.Na neki način, teže mi je bilo da shvatim šta će se dalje dešavati u mojoj karijeri, jer sam bila toliko razočarana reakcijama organizacija za koje sam se ponadala da ću raditi.

Fleksibilan rad je moguć

Ne samo da je fleksibilnost moguća, već bi toliko ljudi imalo koristi od nje. Sada kada znam kako to menja moju sposobnost da se nosim sa svojom hroničnom bolešću, nema nazad.Nadam se da će drugi hronični bolesnici i osobe sa invaliditetom dobiti mogućnost da rade u kompanijama koje im dozvoljavaju da se prilagode, umesto da se prisiljavaju na rasporede koji pogoršavaju njihove bolesti i smanjuju njihovu sposobnost da se brinu o sebi", piše Fele.***Bonus video: TOP 5 fakulteta sa kojima odmah nalazite posao

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=top5fakultetasakojimaodmahnalaziteposaodz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3671924"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram