Danas je Velika sreda i samo jedno nikako ne treba raditi

Velika sreda je sreda Stradalne nedelje. Na taj dan doneta je odluka o smrti isusa Hrista raspećem koje je usledilo dva dana kasnije, na Veliki petak. Tog dana Crkva se molitveno priseća žene koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.

Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni, piše Vikipedija. Takođe, Velika sreda je dan kada se u crkvi vrši obred osvećenja jeleja, jedne od sedam Svetih tajni. Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Na Veliku sredu nadovezuju se Veliki četvrtak, Veliki petak, Velika subota i Uskrs.

Običaji na Veliku sredu

Za Veliku sredu propisan je post na vodi, a dan se provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi, ali ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Nema igre ni pesme.

Nekada je bilo zabranjeno da na ovaj dan žene uzimaju iglu i konac. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.

U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri, prenosi StilKurir.