0
"Lovio sam, ubio i pojeo divljeg babuna (mozak i sve) sa plemenom Hadža u Africi", objavio je na svom Tviter profilu dr Entoni Gustin. Onda je podelio 13 stvari koje je usput naučio o ljudskom zdravlju, ali i modernom načinu života.
„Ceo svoj život sam fasciniran ljudskim zdravljem, ljudi sa originalnim genetskim kateristikama su gotovo izumrli, mi smo kao bića koja žive u zoološkom vrtu“, napisao je dr Entoni Gustin, osnivač kompanija Perfect Keto i Equip Foods.
Iz tog razloga je otputovao u Tanzaniju gde su se ljudi najpre razvili, da bi proučavao ljudsku vrstu u prirodnom okruženju. Koje zaključke je izvukao?
I hunted, killed, and ate a wild baboon (brains and all) with the indigenous Hadza tribe in Africa.
— Anthony Gustin (@dranthonygustin) March 24, 2022
Here are the 13 things I learned about human health along the way.
👇 THREAD pic.twitter.com/OXmUz85JPm
Hadža pleme tradicionalno preferira meso u odnosu na biljke, čak upotreba biljaka u njihovoj ishrani je retka. Pleme naviknuto na lov kao deo njihove kulture sada putuje kilometrima da bi ulovilo ne više od babuna, dok se u njihovoj blizini nalaze zaštićena safari područja. Povećana industrijalizacija i poljoprivredna područja otežavaju lov.
Nekada su ljudi hodali manje od kilometar da bi ulovili ogromnu antilopu i nahranili celo pleme. Sada hodaju 30 km da ubiju jednog babuna. Zašto? Sve veća industrijalizacija potisnula je krupnu divljač.
Pripadnici plemena Hadža hodaju. Mnogo. A onda brzo trče. Nema lakog džogiranja, a među njima nećete videti nikog ko ima višak kilograma.
„Hadža ljudi retko piju vodu, a nemaju hronične bolesti i imaju dosta energije. Mada smo nakon 15 km popili flaše vode, u nastavku nisu imali problem da popiju nekoliko gutljaja blata i nazad u lov“.
„Odmah nakon što smo ubili babuna, naišli smo na košnicu. U roku od 30 sekundi vatra je zapaljena, grana je bila u plamenu, a tip je bio na drvetu, čupao saće i mahnito ga bacao u moje ruke. Oni mogu čekati satima dok se ispeče meso, ali med – nema šanse. Nikada nisam video čoveka da jede nešto tako halapljivo kao kad smo našli košnicu punu meda. I da, to je bila jedna od najneverovatnijih stvari koje sam ikada jeo – uz larve i sve ostalo.“
Entoni tvrdi da je jedini put kada je video nekoga iz Hadža plemena pod nekim vidom stresa je nekoliko trenutaka u toku lova. Pleme radi tri do četiri sata dnevno, ostatak vremena je potrošen na odmaranje, smeh i razgovor.
Hadža pleme može da pripali vatru u trenutku, napravi hanzaplast od lišća ili isteše alatke od drveta za paer sekundi. Znaju upotrebu svake biljke koju pretvaraju u meleme protiv svraba ili ujeda insekata.
„A bacite mene i sve moje prijatelje u šumu na nekoliko nedelja i verovatno ćemo svi umreti. Imam osećaj da je ovo još jedan razlog zašto smo toliko hronično pod stresom. Mi zapravo nemamo pojma kako da preživimo.“
„Kada zaista treba da pronađete i ulovite svoju hranu, gladujete pre nego što jedete. Nema grickanja iako bi mogli bobičasto voće, baobab, korenje itd. Post, pa hodanje/sprint/fizički napor, pa gozba“.
Pročitajte još:
„Prva stvar koja se jede nakon što se životinja iseče je jetra. Bilo da je babun, ptica ili antilopa, jetra je prvo što se konzumira. Zatim srce i drugi organi. Jedu sve kuvano na otvorenoj vatri i nikad sirovo meso.“
Naša kultura je takva da jedemo brzo i sami. Hadža pleme ulov jede u društvu i sporo, što je naučno dokazano kao povoljno za varenje.
Kod ulova se koristi sve, mozak se jede, od kože se pravi odeća, kosti idu psima. Nema bacanja.
„Zaustavili smo se bili kod nekog grma bobica i ja sam pojeo nekoliko šaka. Toliko sam se razboleo da sam satima halucinirao. Ispostavilo se da semenke treba ispljunuti i da možete da umrete ako ih pojedete dovoljno. Ups!“
Hadža dijeta postala je poznata po svetu kao put do zdravlja, a stručnjaci su to povezali sa „100 grama vlakana dnevno“.
„Ovo je laž. Oskudno korenje koje beru sažvaću i ispljunu. Jedva jedu vlakna“, navodi Gustin.
„Način života kojim živi Hadža pleme nije za sve, ljudi su prilagodljiva bića i žive različitim načinima života. Ali ono što je sigurno je da današnji, moderan način života ne proizvodi zdravija i srećnija ljudska bića“, zaključuje.
***
Bonus video: Kilimandžaro – Pogled s najvišeg vrha Afrike
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
