"Tiha noć", tužna pesma sa zračkom nade.
Crkvena zvona u seocetu Arnsdorf kod Salcburga zvone melodiju „Tihe noći“, najpoznatije božićne pesme koja se danas peva u celom svetu.
Pored crkve nalazi se stara škola u kojoj je živeo učitelj i orguljaš Franc Ksavijer Gruber. Danas je pretvorena u muzej u kojem se čuva priča o njegovom životu i pesmi koja je i dalje protkana misterijom.
Legenda kaže da je na hladno Badnje veče 1818. godine Grubera posetio njegov prijatelj, sveštenik Jozef Mor. Prepešačio je tri kilometra od Oberndorfa do Arnsdorfa i doneo tekst pesme koji je napisao dve godine ranije. Želeo je da Gruber komponuje muziku, što je on navodno uradio za samo nekoliko sati.
Danas najpoznatiju božićnu pesmu njih dvojica su prvi put izveli na ponoćnoj misi pred vernicima u crkvi Sv. Nikole u Oberndorfu. Bila je to, navodi se, „jednostavna kompozicija“ za dva glasa i gitaru.
Crkva je srušena početkom 20. veka, a na tom mestu se sad nalazi kapela „Tiha noć“ u koju dolaze sa svih strana sveta.
U međuvremenu je pesma prevedena na preko 300 jezika i dobila mnoštvo aranžmana. Peva se u crkvama, na trgovima, čak je i pop zvezde izvode, a zanimljivo je da je originalni rukopis dugo bio izgubljen, decenijama je Morovo ime bilo zaboravljeno, a ljudi su mislili da je melodiju komponovao neki poznati kompozitor i pripisivali je Hajdnu, Mocartu, Betovenu… Tek je Morov rukopis iz 1820. koji je otkriven 1995. razotkrio istinu o nastanku i pravim autorima „Tihe noći“.
Mada se danas uglavnom pevaju samo tri strofe, pesma u originalu na nemačkom ima ih šest, a stručnjaci i dalje pokušavaju da odgonetnu šta je to što ovu pesmu čini tako tužnom i nadahnjujućom u isto vreme, u kakvom je momentu napisana, koja je priča iza…
S jedne strane se ukazuje na posleratnu atmosferu vremena u kojem je napisana, siromaštvo, beznađe, ali i iskru koja bi trebalo da probudi veru u božićnu čaroliju, dok mnogi odgovor traže u tužnim životnim pričama njenih autora.
Naime, Mor je bio vanbračno dete, što je u to vreme bila velika sramota i teret koji je nosio celog života. Detinjstvo je proveo u teškom siromaštvu dok ga sveštenik Johan Nepomuk Hirnle nije uzeo pod svoje, omogućio mu da stekne obrazovanje i podstakao ga u muzici. Mor je završio Bogosloviju i kao sveštenik često se selio, veći deo svoje plate davao je u humanitarne svrhe i osnovao fond da bi omogućio deci iz siromašnih porodica da pohađaju školu i uspostavio sistem za brigu o starima.